Online kurs za razvoj karijere studenata

Univerzitetski centar za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu će realizovati za studente svih fakulteta u sastavu Univerziteta u Beograd onlajn kurs pod nazivom VEŠTINE UPRAVLjANjA KARIJEROM .

Početak kursa je planiran za prvu nedelju juna, traje pet nedelja i osmišljen je tako da studenti mogu da mu pristupaju kada i gde njima odgovara.

Više informacija na:

www.razvojkarijere.bg.ac.rs
www.studentskapraksa.com

detaljnije

Odbrana doktorske disertacije Georgiosa Tsirvoulisa

Odbrana doktorske disertacije Georgiosa Tsirvoulisa: „Sekularna dinamika izabranih familija asteroida“, biće održana u sredu 22.05.2019. godine u 18.00 časova, u učionici 809.

detaljnije

Geometrija, obrazovanje i vizualizacija sa primenama, 16. maj 2019.

Naredni sastanak Seminara biće održan u četvrtak, 16. maja 2019. u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 17:15.

Predavač: dr Nikola Tanić, naučni savetnik, Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković"

Naslov predavanja: GENETIČKI KOD PRIRODNE VS SINTETIČKE HACHIMOJI DNK - KAKO BI IZGLEDAO ŽIVOT NA NAŠOJ PLANETI SA DUPLO VEĆIM BROJEM OSNOVNIH GRADIVNIH BLOKOVA DNK?

Apstrakt: Dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) nosi informacije za razvoj i pravilno funkcionisanje svih živih organizama. Zajedno sa RNK i proteinima, DNK je jedan od tri glavna tipa makromolekula koji su esencijalni za sve poznate forme života. Svaki lanac DNK se sastoji od gradivnih jedinica koje nazivamo nuklotidi a kojih ima 4 vrste: adenin (A), timin (T), guanin (G) i citozin (C). “Jezik" za prenošenje genetičke poruke sa DNK (gena) na proteine naziva se genetički kod (šifra), a sadržana je u redosledu nukleotida na lancu DNK. Njegova jedinica je niz od tri nukleotida DNK (triplet) i on se u celini komplementarno prenosi na i-RNK (koja umesto timina ima uracil). Svaki triplet na i-RNK je kodon za jednu aminokiselinu, a niz međusobno povezanih aminokiselina čini polipeptidni lanac (protein). Ulogu prevodioca značenja kodona igraju transportne RNK svojim antikodomima, u procesu translacije, koje istovremeno i prenose aminokiseline do mesta sinteze proteina - ribozoma. Skoro sva živa bića koriste isti genetički kod, odnosno genetičku šifru, koja se naziva Standardni genetički kod.

A kako bi genetički kod izgledao da je evolucija išla u pravcu uspostavljana DNK sa više (osam) nukleotida kao gradivnih blokova? Kako bi izgledao život na našoj planeti? Hachimoji DNK (od japanskog bā wén zì hachimoji, "osam slova") je sintetički analog nukleinske kiseline koji koristi četiri sintetička nukleotida pored četiri prisutna u prirodnj DNK. To omogućava četiri dopuštena osnovna para: dva neprirodna osnovna para koja formiraju sintetički nukleotidi i dva normalna para. Zajedno sa inženjerisanom T7 RNA polimerazom, ova proširena DNK alfabeta se može transkribovati u i-RNK. Hachimoji baze su demonstrirane i u DNK i u RNK analozima, pri čemu su kao osnovni šećeri korišćeni dezoksiriboza i riboza.

Prema tome, hachimoji DNK, kao i prirodna DNK, podržava život, jer se na predvidiv način uparuje i kopira (transkribuje) u hachimoji RNK.

detaljnije

Seminar Bioinformatika, 22. maj 2019.

Naredni sastanak Seminara biće održan u sredu, 22. maja 2019. u sali 718 Matematičkog fakulteta sa početkom u 18:15.

Predavač: Anđela Rodić i Stefan Graovac, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Naslov predavanja: DINAMIKA REGULACIJE RESTRIKCIONO-MODIFIKACIONIH SISTEMA BAKTERIJA: OD BIOFIZIČKIH MODELA KA SINTETIČKOJ BIOLOGIJI


Apstrakt:
Restrikciono-modifikacioni(R-M) sistemi su male genske mreže bakterija, često u potpunosti kodirane  plazmidima, koje obezbeđuju  ekspresiju  dva  enzima: restrikciona  endonukleaza (RE) seče specifične DNK sekvence, dok ih metiltransferaza (MT) štiti od sečenja. Osnovni zadatak R-M sistema je da brane bakterijsku ćeliju od unete strane DNK, a da pritom ne oštete genom domaćina. Kako bi ekspresija navedenih enzima bila strogo kontrolisana u novonaseljenoj bakteriji i, naročito, da bi uključivala kašnjenje pojave RE koje obezbeđuje dovoljno vremena za početnu, zaštitnu metilaciju genoma, iznenađujuće, R-M sistemi se oslanjaju na veliki broj različitih regulatornih svojstava, kao što su specijalizovani transkripcioni faktori  (C proteini), njihovo kooperativno vezivanje, preklopljeni promotori, antisens RNK, odsustvo mesta za vezivanje ribozoma sa transkripta i dr. Imajući u vidu imunsku funkciju koju dele svi R-M sistemi, pretpostavili smo da nekoliko odabranih osobina dinamike ekspresije sistema, koje su odgovorne  za bezbedno i efikasno uspostavljanje sistema u novom domaćinu, uslovljava dizajn regulacije sistema. Zatim smo, kombinacijom termodinamičkog i dinamičkog modelovanja i biohemijskih eksperimenata, analizirali četiri R-M sistema koja koriste veoma različite mehanizme regulacije transkripcije i pokazali da se dizajn svakog od ovih sistema može objasniti predloženim dinamičkim principima [1-4]. Međutim, bakterije u prirodnoj sredini mogu da  se nađu u veoma različitim globalnim fiziološkim uslovima, koji vode značajnim razlikama u brzini rasta ćelija. Zato  se postavlja pitanje,u kojoj meri efekati dinamike populacije utiču na unutarćelijsku dinamiku ekspresije RE i MT, kao i da li su nađeni dinamički principi robusni u odnosu na promene brzine rasta ćelije. Koristeći prva raspoloživa merenja na nivou pojedinačnih ćelija kod R-M sistema [1], pokazali smo da je uključivanje efekata dinamike populacije neophodno da bi se kvantitativno objasnila  eksperimentalna  merenja [5]. Takođe, naši preliminarni  rezultati ukazuju na to da je regulacija R-M sistema dizajnirana (odnosno  optimizovana evolucijom) tako da poveća robusnost dinamičkih osobina sistema (npr. odnosa RE i MT u stacinarnom stanju) u odnosu na  promene brzine rasta ćelija. Sa stanovišta  bioinžinjerskih primena, raznovrsna regulatorna svojstva i evolucioni principi dizajna pronađeni u R-M sistemima mogu da posluže kao gradivni blokovi, odnosno smernice u konstruisanju veštačkih genskih kola u sintetičkoj biologiji.

Reference:

[1] Morozova N, Sabantsev A, Bogdanova E, Fedorova Y, Maikova A, Vedyaykin A, Rodić A, Đorđević M, Khodorkovskii M, Severinov, Nucleic Acids Research 44:790, 2016.

[2] Rodic A, Blagojević B, Zdobnov E, Đorđević M, Đorđević M, BMC Systems Biology 11:377, 2017.

[3] Rodić A, Blagojević B, Đorđević M, In: Systems Biology (pp. 37-58). Springer Nature, 2018.

[4] Klimuk E, Bogdanova E, Nagornykh M, Rodić A, Đorđević M, Medvedeva S, Pavlova O, Severinov K, Nucleic Acids Research 46:10810, 2018.

[5] Graovac S, Rodić A, Đorđević  M, Severinov K, Đorđević  M, Molecules 24:198, 2019.

detaljnije

Naučno-stručni skup INFORMATIKA 2019, 15. maj 2019.

Društvo za informatiku Srbije organizuje naučno-stručni skup INFORMATIKA 2019: „Novi trendovi u razvoju informacionih sistema“.

Skup će biti održan u sredu 15. maja 2019. u velikoj sali Građevinskog fakulteta u Beogradu sa početkom u 11 časova.

Na skupu će se govoriti o iskustvima u primeni koncepta „otvoreni podaci“, „Edge kompjutingu“, savremenim ERP rešenjima za komunalna preduzeća i perspektivama primena interneta.

Program skupa

Ulaz je slobodan, sa molbom da se dolazak najavi na office@dis.org.rs

detaljnije

Odeljenje za matematiku, 17. maj 2019.

Naredni sastanak Seminara biće održan u petak, 17. maja 2019. u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 14 časova.

Predavač: Vladimir Marković, California Institute of Technology

Naslov predavanja: TAJHMILEROVA DINAMIKA U KOMPLEKSNOJ GEOMETRIJI

Apstrakt:
U ovom predavanju, biće predstavljeni skorašnji rezultati u vezi sa Karateodorijevom metrikom i Siuve hipotezom o Tajhmilerovim prostorima.

detaljnije

Seminar za računarstvo i primenjenu matematiku, 14. maj 2019.

Naredni sastanak Seminara biće održan u utorak, 14. maja 2019. u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 14:15.

Predavač: Srđa Bjeladinović, Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu

Naslov predavanja: RAZVOJ METODOLOŠKOG PRISTUPA ZA PROJEKTOVANjE I KORIŠĆENjE HIBRIDNE SQL/NoSQL BAZE PODATAKA

Apstrakt: Danas, dominantne baze podataka za rad sa strukturiranim podacima su relacione baze podataka (nazivaju se još i SQL baze podataka), dok za rad sa nestrukturiranim podacima sve popularnije rešenje predstavljaju NoSQL baze podataka. Za savremene organizacije nije uvek optimalno doneti odluku o izboru jednog tipa baze podataka, usled potrebe istovremenog rada sa podacima različitog stepena strukturiranosti. To je dovelo do nastanka jedinstvene logičke baze podataka, čije komponente čine SQL i NoSQL baze podataka, a koja je nazvana hibridna SQL/NoSQL baza podataka. U ovom radu prikazan je novorazvijeni pristup za projektovanje hibridne baze podataka i za integraciju i uniformno korišćenje njenih komponenti.

detaljnije

'Astronomija u Srbiji i Srbija u Medjunarodnoj astronomskoj uniji' , 16.05.2019.

Povodom 100 godina od osnivanja Medjunarodne astronomske unije, u organizaciji Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Astronomske opservatorije u Beogradu, sledeći četvrtak, 16. maja, u SANU se održava skup "Astronomija u Srbiji i Srbija u Međunarodnoj astronomskoj uniji".

Više informacija na:

http://astro.math.rs/iau100/

detaljnije

'Maj mesec matematike', od 09. do 31. maja 2019.

Centar za promociju nauke osmi put zaredom organizuje nacionalnu manifestaciju Maj mesec matematike M3, sa sadržajima i programima širom Srbije.

I ove godine, kao i sedam prethodnih, Centar za promociju nauke u saradnji sa Matematičkim institutom SANU organizuje nacionalnu naučnopopularnu manifestaciju Maj mesec matematike M3.

Više o manifestaciji na:
http://m3.cpn.rs/program.php

detaljnije

Pristupna beseda akademika prof. dr Miodraga Mateljevića u SANU, 13.05.2019.

Od 13. do 15. maja, od 11 sati, u Svečanoj sali SANU, novoizabrani redovni članovi Srpske akademije nauka i umetnosti održaće pristupne besede.

Akademik prof. doktor Miodrag Mateljević će imati izlaganje 13.05.2019. sa temom "Ograničenost parcijalnih izvoda rešenja eliptičkih jednačina drugog reda u zavisnosti od graničnih uslova i primene".

Više informacija na:

https://www.sanu.ac.rs/pristupne-besede-novoizabranih-clanova-sanu/

detaljnije



Vesti i dešavanja

Aktivnosti na seminarima

sve vesti