CGTA seminar, 3. jun 2014.

Naredni sastanak CGTA seminara biće održan u utorak, 3. juna 2014, od 18-20h u sali 844 Matematičkog fakulteta.

Predavač: Đorđe Baralić
Naslov predavanja: N-obojivi politopi i karakteristične klase

Sadržaj:
Klasa n obojivih prostih politopa P^n predstavlja klasu politopa koja uvek dozvoljava karakteristično preslikavanje tj. uvek se pojavljuje kao orbita torusnog dejstva T^n ili Z_2^n neke kvazitorusne mnogostrukosti odnosno 'small covera' u realnom slučaju.

Primeri takvih politopa su kubovi, permutoedri, itd. Nad ovom klasom politopa konstruišemo mnogostrukosti koje imaju bogatu kohomološku strukturu i čije karakteristične klase imaju interesantna svojstva.

Pokazano je da ova klasa mnogostrukosti ima jako visoke dualne Stifel-Witni-jeve klase što za posledicu ima da se oni ne mogu imerzovati i uložiti u prostore malih dimenzija, tj. dostižu granicu koju je dokazao Cohen. Ovi rezultati su dobijeni u zajedničkom radu sa Vladimirom Grujićem.

detaljnije

Sastanak seminara Katedre za računarstvo i informatiku, 29. maj 2014.

Naredni sastanak Seminara biće održan u četvrtak, 29. maja 2014. sa početkom u 18 časova u sali 718, Matematičkog fakulteta.

Program seminara:

- prikaz doktorske disertacije Aleksandra Kartelja
- prikaz predloga teme doktorske disertacije Ane Zeković

Detaljnije informacije o seminaru i apstrakti izlaganja dostupni su na:

http://computing.matf.bg.ac.rs.

detaljnije

Seminar za mehaniku, 28. maj 2014.

Naredni sastanak Seminara biće održan u sredu, 28. maja 2014, sa početkom u 18 časova u sali 301f, Matematičkog instituta SANU.

Predavač: Dragan Vidović, Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi

Naslov predavanja: NELINEARNE ŠEME KONAČNIH ZAPREMINA ZA DISKRETIZACIJU JEDNAČINE DIFUZIJE

Sadržaj:  Klasična metoda konačnih zapremina koja računa difuzni proticaj preko konačne razlike zadovoljava princip maksimuma, ali je nekonzistentna na nestrukturnim mrežama.

Linearne šeme koje koriste više od dve tačke za diskretizaciju ovog proticaja mogu biti drugog reda tačnosti na nestrukturnim mrežama, ali ne zadovoljavaju princip maksimuma.

Da bi šema zadovoljila princip maksimuma i istovremeno bila drugog reda tačnosti ona mora biti nelinearna.

Ovakve diskretizacije proticaja izražavaju se kao konveksne kombinacije dve linearne diskretizacije, pri čemu težinski koeficijenti zavise od rešenja.

Za konstrukciju ovih šema potrebno je prikazati proticaj kao koničnu kombinaciju konačnih razlika.

Ukoliko je mreža veoma nepravilna, nalaženje ovakvih koničnih kombinacija prostim pretraživanjem može da bude nedovoljno efikasno, te je potreban sofisticiraniji metod.

Pored toga, u blizini materijalnih diskontinuiteta i granice domena nalaženje koničnih kombinacija može biti otežano ili nemoguće.

Deo po deo linearna transformacija koordinata se koristi da se prevaziđu ove teškoće.

detaljnije

Seminar iz astronomije i astrofizike, 27. maj 2014.

Naredni sastanak Seminara za biće održan u utorak, 27. maja 2014, sa početkom u 18 časova u sali 809 Matematičkog fakulteta.

Predavač: dr Nadežda Pejović, redovni profesor Matematičkog fakulteta

Naslov predavanja:  Digitalni legat "Milutin Milanković"

detaljnije

Seminar za računarstvo i primenjenu matematiku, 27. maj 2014.

Naredni sastanak Seminara biće održan u utorak, 27. maja 2014, sa početkom u 14:15 časova u sali 301f, Matematičkog instituta SANU.

Predavač: Mladen Nikolić, Matematički fakultet, Beograd

Naslov predavanja: SAT REŠAVAČI - SISTEMI ZA PROVERU ZADOVOLjIVOSTI ISKAZNIH FORMULA

Sadržaj: Problem zadovoljivosti iskaznih formula (SAT problem) je jedan od centralnih problema teorijskog računarstva.

Pored važnog mesta u teoriji složenosti izračunavanja, koje mu pripada kao prvom dokazano NP kompletnom problemu, SAT problem ima i važne praktične primene u oblastima poput planiranja, rasporedjivanja i verifikacije hardvera i softvera.

Praktični značaj ovog problema je inspirisao razvoj SAT rešavača - sistema za proveru zadovoljivosti iskaznih formula.

U prethodnim decenijama ovi sistemi su doživeli ogroman napredak i u mogućnosti su da provere zadovoljivost iskaznih formula koje opisuju praktične probleme i sadrže desetine hiljada promenljivih i stotine hiljada klauza. U ovom izlaganju biće opisano funkcionisanje modernih SAT rešavača.

Posebna pažnja biće posvećena najpopularnijem sistemu pravila - CDCL sistemu, koji služi kao osnova najefikasnijih SAT rešavača.

detaljnije

CGTA seminar, 27. maj 2014.

Naredni sastanak CGTA seminara biće održan u utorak, 27. maja 2014, od 18-20h u sali 844 Matematičkog fakulteta.

Predavač: Rade Živaljević

Naslov predavanja: Rekapitulacija topološke K-teorije II

Sadržaj: Među kraćim prikazima topološke K-teorije izdvajamo pregled Madsena i Moia (kratko MM), http://www.math.ku.dk/~kmoi/k-theory-notes.pdf , kao i znatno kraće prikaze Pitera Meja (REU 2009), Erika Fridlandera, Maksa Karubija i drugih (Google).

Planiramo pregled oblasti "iz ptičije perspektive" sa nekoliko sletanja uključujući i "Hopf invariant one problem".

Akcenat će biti na geometrijskoj intuiciji koja prati izračunavanja u K-teoriji.

detaljnije

Donacija Matematičkog fakulteta nastradalima u poplavama

detaljnije

Seminar za mehaniku, 21. maj 2014.

Naredni sastanak Seminara biće održan u sredu, 21. maja 2014, sa početkom u 18 časova u sali 301f, Matematičkog instituta SANU.

Predavač: Borislav Gajić, Matematički institut SANU

Naslov predavanja: BRAHISTOHRONA ILI KRIVA NAJBRŽEG SPUSTA

Sadržaj: Biće reči o problemu brahistohrone: naći krivu koja spaja dve fiksirane tačke A i B po kojoj se materijalna tačka pod dejstvom sile Zemljine teže spusta od A do B za najkraće vreme.

Johan Bernuli postavio je taj problem 1696. godine.

Na prvi pogled odgovor je iznenađujući: rešenje problema je cikloida - kriva koju opisuje tačka na obodu točka koji se kreće.

Predstavićemo originalno Bernulijevo rešenje koje je zasnovano na Fermaovom principu prelamanja svetlosti.

Govorićemo i o Galileju koji je 60 godina ranije posmatrao sličan problem.

Predavanje je popularno i namenjeno je širem krugu slušalaca.

detaljnije

Zajednički sastanak Odeljenja za matematiku i Seminara za geometriju, obrazovanje i vizuelizaciju sa primenama, 20. maj 2014.

Zajednički sastanak Odeljenja za matematiku i Seminara za geometriju, obrazovanje i vizuelizaciju sa primenama biće održan u utorak, 20. maja 2014, sa početkom u 16:30h u sali 301f Matematičkog instituta SANU.

Predavač: Louis H. Kauffman, Department of Mathematics, Statistics, and Computer Science University of Illinois at Chicago

Naslov predavanja: INTRODUCTION TO VIRTUAL KNOT THEORY

Sadržaj: This talk is an introduction to virtual knot theory and an exposition of new ideas and constructions, including the parity bracket polynomial, the arrow polynomial, and virtual knot cobordism. Virtual knot theory is an extension of classical knot theory to stabilized embeddings of circles into thickened orientable surfaces of arbitrary genus. Classical knot theory is the case of genus zero. There is a diagrammatic theory for studying virtual knots and links, and this diagrammatic theory lends itself to the construction of numerous new invariants of virtual knots as well as extensions of known invariants. Many remarkable phenomena occur in the virtual domain.

detaljnije

Seminar za računarstvo i primenjenu matematiku, 20. maj 2014.

Naredni sastanak Seminara biće održan u utorak, 20. maja 2014, sa početkom u 14:15 časova u sali 301f, Matematičkog instituta SANU.

Predavač: Živko Bojović, dipl. ing, Preduzeće za telekomunikacije "Telekom Srbija" a.d.

Naslov predavanja: UOPŠTENjA TALASNE JEDNAČINE U OKVIRU TEORIJE FRAKCIONOG RAČUNA

Sadržaj: Klasična talasna jednačina, u kojoj figurišu celobrojni parcijalni izvodi po prostornoj i vremenskoj koordinati, može se zapisati u obliku sistema jednačina koji čine: jednačina kretanja, konstitutivna jednačina i mera deformacije.

Kako je jednačina kretanja posledica drugog Njutnovog zakona, ona se ne uopštava.

Konstitutivna jednačina opisuje odziv materijala na primenjenu silu i uopštavaće se korišćenjem frakcionih izvoda, čime se dobijaju konstitutivne jednačine koje opisuju klasu linearnih viskoelastičnih materijala.

Karakteristika ovakvih materijala je uticaj istorije deformacije na njenu trenutnu vrednost. Mera deformacije predstavlja vezu izmedju deformacije i pomeranja i, ukoliko se uopštava u okviru teorije frakcionog računa, modelira sredine koje pokazuju svojstvo prostorne nelokalnosti.

Sistem parcijalnih diferencijalnih jednačina celobrojnog i frakcionog reda, koji opisuje talasno kretanje, rešavan je metodom Laplasove transformacije, a rešenja su data u obliku konvolucije prinudne sile i jezgra rešenja.

Dati su i numerički primeri.

Prikazani rezultati su dobijeni u saradnji sa akademikom Teodorom Atanackovićem, dr Markom Janevim, doc. dr Sanjom Konjik, doc. dr Ljubicom Oparnicom i akademikom Stevanom Pilipovićem.

detaljnije