Програм:
Marie Skłodowska-Curie Actions – Staff Exchanges (HORIZON-MSCA-SE-2025)

Институције учеснице на пројекту:
Istituto Nazionale di Astrofisica – INAF (Coordinator), including University of Bologna (UNIBO), University of Padova (UNIPD), University of Naples Federico II (UNINA), and University of Palermo (UNIPA), Italy;
Max Planck Institute for Astronomy (MPIA, MPG) and Heidelberg University (UHEI), Germany;
Observatoire astronomique de Strasbourg (ObAS, CNRS) and Université de Strasbourg (UNISTRA), France;
Centro de Investigaciones Energéticas, Medioambientales y Tecnológicas (CIEMAT) and University of Cantabria (UC), Spain;
University of Oxford (UOXF) and University of Exeter (UNEXE), United Kingdom;
University of Belgrade – Faculty of Mathematics (UB-MatF), Serbia;
Centre for Basic Space and Astronomy of Nigeria (NASRDA-CBSS), Nigeria;
University of Cape Town (UCT), South Africa;
Consejo Nacional de Investigaciones Científicas y Técnicas (CONICET), Argentina;
University of Washington (UW), Harvard University, Princeton University, University of Wisconsin–Madison (UMW), and University of Chicago (UCI), United States of America.

Контакт особа за МАТФ:
проф. др Анђелка Ковачевић

Website:
Vera C. Rubin Observatory – Legacy Survey of Space and Time (LSST): https://rubinobservatory.org/

Кратак опис пројекта:
Пројекат MEROPE реализује се у оквиру програма Marie Skłodowska-Curie Actions – Staff Exchanges (HORIZON-MSCA-SE-2025) и има за циљ повезивање европских институција са Опсерваторијом Vera C. Rubin Legacy Survey of Space and Time (LSST) ради оптимизације перформанси система LSST-а, унапређења калибрационих процедура и развоја напредних метода анализе података за истраживање тамне материје и тамне енергије. Конзорцијум окупља водеће институције из Европе и света. Посебно је значајно да су чланови СЕРСАГ тима за софтверски допринос LSST са Катедре за астрономију МАТФ позвани од стране ко-председавајућих LSST Transient and Variable Stars Science Collaboration да учествују у припреми и реализацији пројекта, чиме је препозната експертиза нашег тима у области астрономије временског домена и анализе варијабилних извора. Пројекат обухвата интердисциплинарне активности у областима инструментaције, симулација и моделовања, атмосферске физике, системског инжењеринга, научног рачунарства и вештачке интелигенције, уз снажан фокус на обуку младих истраживача и међународну размену знања, доприносећи позиционирању европске научне заједнице у врху глобалних космолошких истраживања. Поред чланова СЕРСАГ тима, у извођењу пројекта учествоваће и студенти МАТФ  докторских студија.

МАТФ контакт и одговорна особа за реализацију пројекта: проф. др Анђелка Ковачевић.
Члан пројектног тима: проф. др Драгана Илић.

Институције учеснице

Математички факултет Универзитета у Београду учествује у COST акцији **CA25130 – *Next-Generation Mathematics and Computer Science Education with Large Language Models (NextMCS-EduNet)***, европској истраживачкој мрежи која окупља универзитете, истраживачке институције и стручњаке из области математике, рачунарства, образовања и вештачке интелигенције.

Контакт особа за МАТФ

проф. др Милена Вујошевић Јаничић

Веб-сајт

https://www.cost.eu/actions/CA25130/

Период реализације

2. октобар 2026. – 1. октобар 2030.

Кратак опис акције

COST акција NextMCS-EduNet посвећена је истраживању и унапређењу примене великих језичких модела у настави математике и рачунарства. Циљ акције је успостављање европске мреже истраживача и наставника ради развоја, анализе и вредновања савремених педагошких приступа заснованих на великим језичким моделима, као и размене знања, искустава и добрих пракси.

Активности обухватају истраживања примене великих језичких модела у настави, развој компетенција наставника за њихову ефикасну и одговорну употребу, анализу етичких, правних и друштвених аспеката њихове примене, као и развој заједничких истраживачких методологија, наставних материјала и образовних ресурса. Посебан значај акције огледа се у јачању међународне научне сарадње, професионалном усавршавању наставника и истраживача и подршци младим истраживачима.

Координатор активности за МАТФ

проф. др Милена Вујошевић Јаничић

Чланови тима

* проф. др Јелена Граовац
* др Милан Чугуровић
* др Иван Ристовић
* Маријана Глигоријевић
* Страхиња Станојевић
* Марко Спасић
* Александар Стефановић

Пун назив акције: Artificial Intelligence for Fundamental Physics: Open Roadmapping and Inclusive Actions (AIFORIA)

Програм: European Cooperation in Science and Technology (COST)

Период реализације: 9. октобар 2026. – 8. октобар 2030.

Институције учеснице

Математички факултет Универзитета у Београду учествује у COST акцији CA25172 – AIFORIA, европској истраживачкој мрежи посвећеној развоју и координацији примене вештачке интелигенције у фундаменталној физици. Акција повезује истраживаче из физике елементарних честица, нуклеарне физике, астрофизике, физике гравитационих таласа и космологије, са циљем унапређења интердисциплинарне сарадње и развоја заједничких истраживачких приступа.

Члан Управног одбора акције (Management Committee) из МАТФ-а

проф. др Анђелка Ковачевић

Веб-сајт

https://www.cost.eu/actions/CA25172/

Кратак опис акције

COST акција AIFORIA има за циљ успостављање отворене и инклузивне европске платформе за координацију истраживања и примене вештачке интелигенције у фундаменталној физици. Посебна пажња посвећена је развоју поузданих и интерпретабилних AI метода, процени неизвесности, физички информисаним моделима, ефикасној обради великих скупова података и успостављању заједничких стандарда и истраживачких инфраструктура.

Активности су организоване у три радне групе које обухватају развој AI метода за научна открића, заједничке инфраструктуре, алате и референтне скупове података, као и обуку, умрежавање и дефинисање истраживачких приоритета. Акција подстиче међународну сарадњу кроз научне скупове, тематске радионице, летње школе и краткорочне научне боравке, уз посебну подршку младим истраживачима и укључивању нових институција.

Чланови тима МАТФ-а

• проф. др Анђелка Ковачевић

• проф. др Драгана Илић

• Нател Де Бонис, студент докорских студија у оквиру TALES doctoral network

Могућности за укључивање

Тим Математичког факултета отворен је за укључивање нових чланова заинтересованих за примену вештачке интелигенције, машинског и дубоког учења, научног рачунарства и анализе података у фундаменталној физици и сродним истраживачким областима.

Заинтересовани наставници, истраживачи и студенти докторских студија могу се обратити проф. др Анђелки Ковачевић ради информација о могућностима учешћа у активностима акције. Пријављивање за радне групе доступно је и преко званичне COST странице акције.

Science Pipeline Development for Analysis of Variability of Celestial Sources

Програм
Vera C. Rubin Observatory – International In-Kind Contribution Program

Directable Software Development (SER-SAG-S1)

Институције учеснице и научне сарадње

Институције учеснице у међународном споразуму:

• Универзитет у Београду – Математички факултет, Србија;
• Астрономска опсерваторија у Београду, Србија.

Институције и организације научне сарадње:

• Универзитет у Крагујевцу – Природно-математички факултет, Србија;
• Vera C. Rubin Observatory, у сарадњи са међународним научним колаборацијама LSST Active Galactic Nuclei Science Collaboration (AGN SC) и LSST Transients and Variable Stars Science Collaboration (TVS SC).

Руководство и пројектни тим

Руководилац програма SER-SAG према међународном споразуму:

проф. др Лука Ч. Поповић, Астрономска опсерваторија у Београду.

Менаџер пројекта:

проф. др Драгана Илић, Катедра за астрономију, Математички факултет, Универзитет у Београду.

Руководилац софтверског доприноса SER-SAG-S1 и контакт особа за тим:

проф. др Анђелка Ковачевић, Катедра за астрономију, Математички факултет, Универзитет у Београду.

Чланови пројектног тима:

• проф. др Младен Николић, Катедра за рачунарство и информатику, Математички факултет, Универзитет у Београду;
• Натале де Бонис, Катедра за астрономију, Математички факултет, Универзитет у Београду;
• проф. др Саша Симић, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу;
• Милена Станковић Ћеровић, независна истраживачица.

Период реализације и међународне сарадње

Развој и испорука софтверског доприноса SER-SAG-S1: 2022–2026.

Дугорочна међународна сарадња: предвиђена до 30. септембра 2038. године, у складу са међународним споразумом International Contributions and Data Rights Agreement (IDRA) и пратећим Statement of Work (SOW).

Статус

Софтверски допринос успешно испоручен (Delivered), јул 2026. године.

Развојна фаза је завршена, а софтверски производи прешли су у фазу одржавања и научне примене у оквиру LSST-а.

Веб-странице и софтверски производи

Vera C. Rubin Observatory:
https://rubinobservatory.org/

Званични регистар Rubin LSST софтверских доприноса:
https://in-kind-program.lsst.io/contribution-types/contributed-software.html

QhX Hub – интерактивни каталог променљивости активних галактичких језгара:
https://ser-sag.pmf.kg.ac.rs:8081/agn_catalogue.php

Софтвер QhX:
https://github.com/LSST-SER-SAG-S1/QhX1
https://github.com/lionandjelka/QhX1

Документација софтвера QhX:
https://lionandjelka.github.io/QhX1/

Софтвер QNPy-Latte:
https://github.com/LSST-SER-SAG-S1/QNPy_Latte

Кратак опис пројекта

Математички факултет Универзитета у Београду и Астрономска опсерваторија у Београду учествују у међународном програму In-Kind Contributions Опсерваторије Vera C. Rubin на основу споразума са организацијом Association of Universities for Research in Astronomy (AURA). Програм омогућава допринос развоју научне инфраструктуре и коришћењу података десетогодишњег прегледа неба Legacy Survey of Space and Time (LSST).

Софтверски допринос SER-SAG-S1 реализован је у категорији Directable Software Development, уз учешће стручњака за астрономију, рачунарство и машинско учење, у сарадњи са Природно-математичким факултетом Универзитета у Крагујевцу и међународним научним колаборацијама LSST AGN и TVS.

Циљ пројекта је развој рачунарских метода за анализу великих скупова астрономских временских серија, откривање периодичних и квазипериодичних сигнала и моделирање променљивости активних галактичких језгара. Истраживања обухватају примену савремених метода статистичке анализе, машинског учења и вештачке интелигенције, са посебним интересовањем за физичке процесе у непосредној околини супермасивних црних рупа, укључујући могућност откривања блиских двојних система супермасивних црних рупа.

Главни резултат доприноса је развој отвореног софтверског пакета Quasar harmonic eXplorer (QhX), намењеног откривању и статистичкој процени периодичности у неправилно узоркованим светлосним кривама, у присуству стохастичке променљивости. Софтвер омогућава анализу великог броја астрономских извора и поређење сигнала у различитим фотометријским филтерима, што је од посебног значаја за научно коришћење података LSST-а. Као додатни софтверски производ развијен је QNPy-Latte, заснован на моделима неуронских процеса за моделирање временске променљивости квазара и процену физичких параметара.

Развијене методе примењене су на прве научне податке Опсерваторије Vera C. Rubin (LSST Data Preview 1), што је резултирало формирањем QhX Hub, интерактивног каталога променљивости активних галактичких језгара. Каталог обухвата 230 објеката, класификованих према карактеристикама њихове временске променљивости, и омогућава приступ резултатима статистичке анализе и визуелизацији светлосних кривих. Приступ појединим ресурсима каталога регулисан је одговарајућом ауторизацијом. QhX Hub представља основу за даља систематска истраживања осцилаторних процеса у активним галактичким језгрима и њихово проширење на будуће LSST скупове података.

Посебан значај пројекта представља његов допринос образовању и развоју младих истраживача. У оквиру пројектних активности реализован је низ студентских стручних пракси, неколико мастер радова и две докторске дисертације, уз ангажовање постдокторских истраживача. Студенти и млади научници били су непосредно укључени у развој научног софтвера, обраду астрономских података и примену савремених метода машинског учења, као и у међународну научну сарадњу. На тај начин пројекат је допринео повезивању наставе и истраживачког рада, развоју стручних компетенција и јачању истраживачких капацитета Математичког факултета.

Резултати пројекта представљени су на међународним научним конференцијама и стручним радионицама, као и кроз активности научних колаборација LSST AGN и TVS, а објављени су у рецензираним међународним научним часописима.

Развој софтверског доприноса SER-SAG-S1 успешно је завршен 2026. године, а допринос је у јулу исте године званично евидентиран као испоручен (Delivered) у међународном регистру Rubin In-Kind програма. Тиме су испуњени предвиђени развојни циљеви, док се научна примена резултата наставља.

Завршетак развојне фазе не представља и завршетак међународне научне сарадње. Према потписаном споразуму и његовом Statement of Work, сарадња је предвиђена до 30. септембра 2038. године. Током наредних година развијени софтверски производи користиће се за научну анализу нових LSST података, уз планирано одржавање, техничку подршку, проверу компатибилности и могућа ажурирања каталога. Међународни споразум истовремено уређује приступ LSST подацима и сарадњу истраживача у складу са правилима Rubin Observatory Data Rights програма.

Реализација SER-SAG-S1 представља значајан резултат Математичког факултета у развоју међународне научне инфраструктуре Опсерваторије Vera C. Rubin, повезивању астрономије, рачунарских наука и вештачке интелигенције, као и образовању нове генерације истраживача у области астрономије временског домена.

Одабрани научни резултати

1. Kovačević, Ilić, et al. (2026). QhX: A Python Package for Periodicity Detection in Red Noise. Journal of Open Source Software, 11(117), 8163.
   https://doi.org/10.21105/joss.08163
2. Kovačević, Ilić, et al. (2026). QhX Catalog of Coherent and Quasi-coherent Active Galactic Nucleus Variability from Vera C. Rubin LSST DP1. The Astrophysical Journal Supplement Series, 285(2), 61.
   https://doi.org/10.3847/1538-4365/ae8444

Напомена у складу са међународним споразумом:

Any opinions, findings, and conclusions or recommendations expressed in this material are those of the author(s) and do not necessarily reflect the views of the National Science Foundation.