Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 27. децембра 2016. у сали 809 Математичког факултета са почетком у 18 часова.
Предавач: Матија Ћук, SETI Institute
Наслов предавања: ПЛИМСКА ЕВОЛУЦИЈА МЕСЕЧЕВЕ ОРБИТЕ
Апстракт:
It is thought that the Moon formed close to Earth, and that the Earth-Moon distance has since increased dramatically due to tides raised on Earth by the Moon. I will discuss recent developments in the modeling of the Moon`s tidal evolution, including models with a higher initial angular momentum of the Earth-Moon system. In particular, I will focus on the importance of obliquity tides within the Moon and their implication for reconstructing the initial obliquity of Earth (Cuk et al. 2016).
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 27. децембра 2016. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.
Предавачи: Слободан Симић, Ранко Поповић, Математички институт САНУ, Далибор Ристић, Рачунарски факултет
Наслов предавања: NeoGraph – A SOFTWARE PLATFORM FOR STUDYING COMPLEX NETWORKS
Апстракт:
The paper presents the main features of NeoGraph, the software platform for studying complex networks. It is to a large extent based on spectral graph theory, and is intended for both development of spectral graph theory and its application in solving theoretical and practical problems of computer science, especially in revealing phenomena which are intrinsic for large scale networks.
Spectral graph theory, as a mathematical discipline, makes use of linear algebra in studying graphs and various real networks. The basic tools are embodied in various matrices, whose spectral domain, i.e., eigenvalues and eigenvectors, provide powerful facilities. The most important benefit in using spectral techniques, from the practical point of view, comes from the fact that the numeric algorithms for computing eigenvalues and eigenvectors are polynomial, and also are considerably faster for sparse graphs which are one of basic features of complex networks. NeoGraph is primarily tailored for investigations involving complex networks in the context of modeling, simulation, synthesis, decomposition, searching, analysis, visualization, etc. However, the platform can also be used in education of students, in research (say, for making or disproving conjectures), or in solving real-life problems.
This is joint work with Д. Живковић, А. Ивановић, Б. Милојковић, А. Станчић
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 22. децембра 2016. у сали 840 Математичког факултета са почетком у 17:15 часова.
Предавач: Наташа Ђурђевић, Математички факултет, Универзитет у Београду
Наслов предавања: ТРОДИМЕНЗИОНЕ CR ПОДМНОГОСТРУКОСТИ НА S^3xS^3
РЕАЛНЕ ФОРМЕ КОМПЛЕКСНИХ ПОЛУПРОСТИХ ЛИЈЕВИХ АЛГЕБРИ
Апстракт: На предавању ће бити описана близу Келерова структура на S^3xS^3 и биће изнети неки од резултата о тродимензионим CR подмногострукостима на S^3xS^3. Биће описане CR подмногострукости чија скоро комплексна дистрибуција D1 није интеграбилна и PD1 је ортогонално на D1, где је P продукт структура.
детаљније
Одбрана докторске дисертације Марије Боричић „Вероватносни рачуни секвената и класификација некласичних логика заснована на ентропији“, биће одржана у четвртак 22.12.2016. у 19 сати у БИМ сали.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 21. децембра 2016. у сали 706 Математичког факултета са почетком у 18:15 часова.
Предавачи: Анђела Родић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду и и Бојана Благојевић, Институт за физику, Универзитет у Београду
Наслов предавања: CRISPR/CAS И РЕСТРИКЦИОНО-МОДИФИКАЦИОНИ СИСТЕМИ: МОДЕЛОВАЊЕ ДИНАМИКЕ ЕКСПРЕСИЈЕ ИМУНСКИХ СИСТЕМА БАКТЕРИЈА
Apstrakt
Организатори Семинара су проф. др Гордана Павловић-Лажетић, проф. др Бранко Драговић и проф. др Ненад Митић, руководилац
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 22. децембра 2016. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова. У оквиру овог састанка Семинара, предавања ће одржати студенти Математичког факултета Универзитета у Београду.
Предавач: Жикица Лукић
Наслов предавања: ТЈУРИНГОВА МАШИНА
Апстракт:
Биће приказана Тјурингова машина у контексту Геделових резултата. Такође ће бити представљени резултати Тјуринга са аспекта математичке логике.
Предавач: Јелена Марковић
Наслов предавања: ГРАФОВСКИ АЛГОРИТМИ
Апстракт:
Данас су графови присутни свуда око нас, а највећу примену налазе на интернету, почевши од улоге у критеријуму рангирања сајтова неким од претраживача, па до налажења најкраћег пута од Ваљева до Београда у оквиру апликације Google maps. У оквиру овог излагања, биће представљени неки од проблема са којима су се људи сусретали и графовски алгоритми који су их решили, као и неки различити приступи истом проблему. Алгоритми који ће бити споменути су алгоритми претраге BFS и DFS, као основни алгоритми на којима се заснива и већина других, алгоритми за налажење најкраћих путева у графу (Дајкстра, Флојд), Примов и Крускалов алгоритам за налажење минималног разапињућег дрвета, flood fill алгоритам и други.
Предавач: Јелена Мрдак
Наслов предавања: ТЕОРЕМА МОНСКОГ
Апстракт:
У оквиру излагања биће представљена Теорема Монског (Paul Monsky) према којој се квадрат не може поделити на непаран број троуглова једнаких површина. Проблем је поставио Фред Ричман (Fred Richman) 1965. У доказу се користи p - адска валуација (p = 2) и Спернерова лема.
Предавач: Никола Садовек
Наслов предавања: КРАТКО О АЛГЕБАРСКОЈ ТОПОЛОГИЈИ
Апстракт:
На предавању ће бити речи о неким објектима којима се бави алгебарска топологија. Посебна пажња ће бити посвећена квоцијентним просторима и CW комплексима.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 21. децембра 2016. у сали 301ф Математичког института са почетком у 18 часова.
Предавач: Ненад Сакан, Институт за физику
Наслов предавања: МОДЕЛОВАЊЕ ОПТИЧКИХ КАРАКТЕРИСТИКА ВОДОНИКОВЕ ПЛАЗМЕ СРЕДЊЕ И ВЕЛИКЕ НЕИДЕАЛНОСТИ ОДСЕЧЕНИМ КУЛОНОВИМ ПОТЕНЦИЈАЛОМ - ДОДАВАЊЕ НОВИХ ПРОЦЕСА
Апстракт:
Одсечени Кулонов потенцијал се показао као добар моделни потенцијал за опис оптичких особина плазме средње и високе неидеалности. Он се карактерише особинама да је, за разлику од других, потпуно квантно механички модел, са аналитичким решењима за таласне функције и тиме значајно смањује проблем нумеричког одређивања истих, као и адекватно томе добијање пресека. Основни модел је био допуњен процесима проширења и померања енергетских нивоа везаних стања водоника, који су дали добро поклапање израчунатих вредности са експериментално мереним. Поред наведеног, јавља се потреба да се у модел укључе и процеси за везано-везане прелазе. Основна провера је показала да су прорачунате вредности сила осцилатора у добром слагању са теоријским вредностима за водоников атом у асимптотском случају, када се утицај плазме на јон водоника занемарује и цео систем почиње да личи на модел слободног водониковог атома.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 20. децембра 2016. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.
Предавач: Емилие Ерић, Факултет организационих наука, Универзитет у Београду
Наслов предавања: ПРИМЕНА ОТВОРЕНИХ ПОДАТАКА У УНАПРЕЂЕЊУ ПАРТИЦИПАЦИЈЕ ГРАЂАНА У РАЗВОЈУ Е-ДРУШТВА
Апстракт:
У оквиру предавања биће представљено победничко решење са Hacking Politics такмичења организованог у оквиру Недеље парламентаризма. У савременој електронској управи један од основних проблема се односи на мотивисање и подстицање партиципација грађана у развоју е-друштва. Развијено решење "Мој посланик" има циљ да грађанима помогне у решавању конкретних проблема. Грађани имају могућност да поставе нове проблеме и да учествују у решавању постојећих. На овај начин се шири свест о постојању одређених проблема и укључују елементи шире друштвене заједнице, као што су: новинари, организације, привредни субјекти, итд. Кључни део решења је систем препоруке, који грађанима сугерише најпогоднијег посланика за решавање одређеног проблема. Систем узима у обзир карактеристике проблема, оцене посланика добијене из екстерних извора, досадашњег ангажовања, као и области деловања посланика. Истовремено, посланик може самостално да се укључи у процес решавања проблема. Додатно, апликација садржи јединствену базу знања везану за све проблеме дефинисане у апликацији.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 22. децембра 2016. у сали 718 Математичког факултета са почетком у 18 часова. У оквиру састанка планирана су два предавања.
Предавач: Миљана Младеновић
Наслов предавања: ЕВАЛУАЦИЈА СЕМАНТИЧКИХ ОЗНАКА У РУЧНО АНОТИРАНУМ КОРПУСИМА
Апстракт: Анотација корпуса је поступак којим се деловима корпуса придружују додатне информације. Развој и ручна анотација малих делова електронских корпуса значајни су због примене у методама надгледаног машинског учења којима се генеришу модели аутоматске анотације великих електронских корпуса као и због примене у задацима обраде природног језика који користе поступке анотирања као што су: кореновање (енг. stemming), лематизација (енг. lemmatisation), означавање врстама речи (енг. PoS tagging), семантичка анотација и др. Како квалитет ручне анотације утиче на успешност ових модела и метода, то је врло важно развити и применити поступке за оцену квалитета ручне анотације. Методе које се користе за оцену квалитета ручне анотације два или више анотатора су статистичке оцене сагласности анотатора и то су најчешће Fleiss’ kappa, Cohen’s kappa и Krippendorff’s alpha оцене, чију примену ћемо приказати на корпусу ироничних твитова – ручно анотираних и оцењених помоћу веб апликације развијене да обезбеди дефинисање жељеног корпуса, његову ручну анотацију од стране већег броја анотатора и статистичку оцену квалитета анотације.
Предавач: Данило Алексић
Наслов предавања: АУТОМАТСКО ПРИКУПЉАЊЕ И ОБРАДА ГРАЂЕ ЗА ЈЕДНО МОРФОЛОШКО ИСТРАЖИВАЊЕ
Апстракт: Излагаће се информатичка страна лингвистичког истраживања чији су резултати представљени у реферату Аниматност и живе машине на овогодишњем Научном састанку слависта у Вукове дане. Испитивана је дистрибуција падежних наставака за акузатив једнине код именица м. рода I врсте које означавају (релативно) самосталне машине, нпр. робот и андроид, а то је захтевало да се утврди фреквенција неочекиваних форми акузатива. Електронски корпус српског језика није доносио довољно резултата за уверљив статистички преглед, па је било потребно направити посебан корпус. Нарочите практичне проблеме стварао је „новински” део корпуса, који је требало саставити од великог броја краћих текстова са разних информативних портала. Како би се тај посао обавио брже и уредније, написан је програм у Python-у. Овом приликом ће се говорити о функцијама и структури тог програма, као и о обради грађе ван Python-а – помоћу регуларних израза и у готовим алатима који су доступни на интернету – са освртима на могућности ових метода и изазове у њиховој примени.
детаљније
