IECMSA-2017, 6th International Eurasian Conference on Mathematical Sciences and Applications, August 15-18, 2017, Budapest, Hungary

детаљније

Геометрија, образовање и визуализација са применама, 15. децембар 2016.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 15. децембра 2016. у сали 840 Математичког факултета са почетком у 17:15 часова.

Предавач: Маријана Бабић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: РЕАЛНЕ ФОРМЕ КОМПЛЕКСНИХ ПОЛУПРОСТИХ ЛИЈЕВИХ АЛГЕБРИ

Апстракт:

Предавање је прегледног карактера, базирано на 10. глави књиге Alfred Gray, "Lie  Groups". Биће дефинисани појмови коришћени у претходним главама исте књиге како би сви заинтересовани могли да прате излагање.

Од посебног интереса су раздељена и компактна реална форма комплексних полупростих Лијевих алгебри. Биће посматрана Картанова декомпозиција полупростих реалних алгебри и доказано да је она јединствена до на изоморфизам.

детаљније

Математички методи механике, 14. децембар 2016.

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 14. децембра 2016. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: Борислав Гајић, Математички институт САНУ

Наслов предавања: НЕТЕРИНА ТЕОРЕМА. ЛЕЖАНДРОВА ТРАНСФОРМАЦИЈА

Апстракт: У питању је предавање у оквиру специјалног курса "Увод у аналитичку механику и симплектичку геометрију"

детаљније

Вероватносне логике, 15. децембар 2016.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 15. децембра 2016. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 15 часова.

Предавач: Проф. др Миодраг Рашковић

Наслов предавања: КАКАВ БИ КОСМОС МОГАО ДА БУДЕ (са вероватноћом 1)

детаљније

Семинар Катедре за рачунарство и информатику, 15. децембар 2016.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 15. децембра 2016. у сали 718 Математичког факултета са почетком у 18:15 часова.

У оквиру Семинара, Сања Мијалковић из компаније Seven Bridges Genomics одржаће стручну трибину под називом: "БИОИНФОРМАТИКА: ОСНОВНИ ПОЈМОВУ И ТРЕНУТНИ ИЗАЗОВИ".

Детаљније информације се могу пронаћи на: http://computing.matf.bg.ac.rs

детаљније

Инфо-семинар о Еразмус К1 програмима

Поштоване колегинице и колеге,

како постоји све више могућности за размену студената са водећим Европским универзитетима у оквиру "Еразмус К1" програма, у четвртак 22. децембра у сали 706 у термину 14-15h, организујемо инфо-семинар на ту тему.

Презентацију ће одржати колеге из канцеларије за Међународну сарадњу Универзитета у Београду, Никола Савић и Павле Иветић, на тему мобилности пре свега студената, али и наставника и административног особља.

Позивамо све заинтересоване да нам се придруже у великом броју и сазнају, из прве руке, које су све могућности у оквиру овог прогама и како се могу пријавити.


Срдачан поздрав,
Зорица Станимировић и Драгана Илић

детаљније

КГТА семинар 15. децембар 2016.

Свечани једнодневни семинар (мини-конференција) поводом 30 година КГТА семинара биће одржан у четвртак, 15. децембра 2016, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 10 часова.

Програм скупа

детаљније

Одељење за математику, 16. децембар 2016.

Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 16. децембра 2016. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: Игор Долинка, Департман за математику, Универзитет у Новом Саду

Наслов предавања: СЛОБОДНЕ ИДЕМПОТЕНТНО ГЕНЕРИСАНЕ ПОЛУГРУПЕ: МАКСИМАЛНЕ ПОДГРУПЕ И ПРОБЛЕМ РЕЧИ

Апстракт: Нека је S полугрупа, а Е=Е(S) скуп њених идемпотената. Структура полугрупе S рефлектује се на скупу E путем концепта тзв. биуређеног скупа, којег можемо дефинисати било као парцијалну алгебру (где се само неки од производа из S наслеђују у E), било као релацијску структуру која се састоји из два квази-уређења. Како бисмо разумели општу структуру идемпотентно генерисаних полугрупа, веома је значајно истражити у извесном смислу "најслободнију" (идемпотентно генерисану) полугрупу са унапред задатом структуром идемпотената - ово је тзв. слободна идемпотенто генерисана полугрупа IG(E) на биуређењу E, коју је први увео K. S. S. Nambooripad 1979. године, истовремено је повезујући са идејама из алгебарске топологије и теорије малих категорија. IG(E) је дефинисана одређеном презентацијом над E као скупом генератора.

Годинама је у "незваничној" циркулацији била хипотеза да су максималне подгрупе сваке слободне идемпотентно генерисане полугрупе - слободне групе. Ову хипотезу су (тек) 2009. оборили Brittenham, Meakin и Margolis (касније је њихов контрапример знатно поједноставио писац ових редова), а недуго затим, Gray и Рускуц су показали да важи управо супротно од горње претпоставке: СВАКА група јесте максимална подгрупа погодно одабране слободне идемпотентно генерисане полугрупе (опет, доказ овог резултата су знатно поједноставили Долинка и Рускуц, као и Gould и Yang). Ово је довело до праве "ерупције" резултата у последњих неколико година у овој области комбинаторне алгебре (блиске алгебарској топологији из разлога што су поменуте групе заправо фундаменталне групе одређених ћелијских 2-комплекса дефинисаних на биуређењима идемпотената) - и циљ овог предавања је да да један преглед тих новијих резултата. Специјално, биће приказан најновији резултат сарадње Долинка-Gray-Рускуц који показује да постоји коначна полугрупа S таква да је проблем речи за IG(E) (где је E=E(S)) алгоритамски нерешив (иако су неки велики "сегменти" тог проблема рекурзивни за свако коначно биуређење E). Ово је постигнуто редукцијом проблема припадности за подгрупе (SMP - subgroup membership problem) коначно генерисаних/презентираних група.

детаљније

Семинар из астрономије и астрофизике, 13. децембар 2016.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 13. децембра 2016. у сали 809 Математичког факултета са почетком у 18 часова.

Предавач: Ивана Милић-Житник

Наслов предавања: УТИЦАЈ РЕЗОНАНЦИ У СРЕДЊЕМ КРЕТАЊУ НА КРЕТАЊЕ АСТЕРОИДА ПОД ДЕЈСТВОМ ЕФЕКТА ЈАРКОВСКОГ

Апстракт: Гравитациони и негравитациони феномени одређују динамику астероида у  Главном астероидном појасу. Најзначајнији гравитациони механизми су  резонанце у средњем кретању. Резонанце у средњем кретању могу да  убрзају или успоре орбиталне промене астероида или да делују као заштитни механизми.

Најзначајнији негравитациони феномен је ефекат Јарковског. То је термални ефекат који посебно утиче на астероиде димензија између 0.1 м и 10 км и обрнуто је сразмеран полупречнику астероида. Ново истраживање о последици интеракције резонанце у средњем кретању и силе Јарковског на кретање астероида је представљено у раду Милић-Житник и Новаковић (2016), чиме је по први пут успостављена функција између просечног времена проведеног у резонанци у средњем кретању <dtr>, снаге ове резонанце (SR) и брзине промене велике полуосе (da/dt).

У раду Милић-Житник (2016) је анализирана и зависност времена проведеног у резонанцама у средњем кретању од орбиталног ексцентрицитета (e) и претходно поменутих физичких велицина SR и da/dt. Ово је нова једначина која уводи ексцентрицитет астероида у рачун.

На предавању ће бити представљене поменуте анализе и нова једначина.

детаљније

Семинар за рачунарство и примењену математику, 13. децембар 2016.

Наслов предавања: СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ ИНФОРМАТИЧКЕ ИНДУСТРИЈЕ СРБИЈЕ

Апстракт:  У оквиру овог предавања дати су кључни резултати десетог годишњег истраживања у информатичком сектору (индустрији), приказано је стање 2015. и перспективе за 2016. и 2017. годину. Српску информатичку индустрију, у 2015. години, сачињавало је 2 076 активних предузећа.

За прецизнији увид у структуру ИТ индустрије, предузећа су груписана у четири јасно одвојене делатности. Те делатности су: (1) Компјутерско програмирање; (2) ИТ услуге; (3) Посредовање, трговина на велико и мало ИТ опремом; (4) Производња компјутера и периферних уређаја.

Развијена ИТ индустрија је предуслов опоравка домаће економије и окосница будућег развоја целог друштва. Процењује се да ће Србији недостајати око 15.000 ИТ стручњака који би радили на дигитализацији домаће привреде и друштва. Предавање ће указати на могући негативни сценарио и последице јаког фокуса на извоз софтвера и информатичких услуга, док се истовремено занемарују локалне информатичке потребе.

Предавање би требало да пружи одговор на питање да ли је важније да покријемо домаће кадровске потребе, или да тим људима попунимо делић празнине од 900 000 ИТ стручњака колико ће недостајати у Европи до 2020. године.

детаљније

Вести и дешавања


Активности на семинарима

све вести