Конкурс за доделу 4 награде Задужбине Ђоке Влајковића за најбољи научни рад младих научних радника Универзитета у Београду, пријаве трају од 11.12.2017. године до 26.01.2018. године

Расписује се Конкурс за доделу четири награде Задужбине Ђоке Влајковића за најбољи научни рад младих научних радника Универзитета у Београду, са групације:

  • природно-математичких наука,
  • техничко-технолошких наука,
  • медицинских наука и
  • друштвено-хуманистичких наука.



На Конкурс се могу пријавити млади истраживачи старости до четрдесет година на дан 31.  децембар 2017. године.

Конкурс

 

 

детаљније

Геометрија, образовање и визуализација са применама, 14. децембар 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 14. децембра 2017. у сали 301ф Математичког  института САНУ са почетком у 17 часова.

Предавач: Милош Ђорић, Математички факултет

Наслов предавања: ГЕОДЕЗИЈСКЕ ЛИНИЈЕ НА БЛИЗУ КЕЛЕРОВОЈ МНОГОСТРУКОСТИ С^3xС^3

Апстракт:
Близу Келерова многострукост С^3xС^3 је један од 4 могућих примера близу Келерових хомогених многострукости димензије 6, при чему се метрика на њој разликује од стандардне еуклидске продукт метрике. У циљу класификације специјалних класа подмногострукости ове многострукости (нарочито хиперповрши), битно је познавање експлицитних формула геодезијских линија, о чему ће бити речи на овом предавању.

детаљније

Инфо-семинар о могућностима размене студената у оквиру програма Еразмус+, 15.12.2017.

У циљу информисања о програму Еразмус+ и његовим повољностима за студенте нашег Факултета у петак 15.12.2017. године у сали 718, с почетком у 14:15 часова, координатори за међународну сарадњу Математичког факултета проф. др Драгана Илић и проф. др Зорица Станимировић одржаће инфо-семинар о програму размене студената Еразмус+.

Студенти ће бити у прилици да сазнају све битне информације о програму Еразмус+, као и да постављају питања. Семинару ће присуствовати и студенти нашег факултета који су били на размени у оквиру Еразмус+ програма и који ће пренети своја искуства о самом програму, као и искуства са универзитета на којима су боравили.

Програм Еразмус+ је програм Европске уније намењен студентима који желе да отпутују у другу државу, слушају предавања на другом универзитету, науче нови језик, упознају другу културу и тиме стекну нова знања и искуства. Студентима се пружа прилика да један семестар бесплатно проведу на неком од универзитета у иностранству, уз стипендију која им покрива трошкове путовања и боравка, након чега им се, на основу званичног уговора о учењу, положени предмети признају код нас.

Позивамо све заинтересоване студенте да присуствују семинару и сазнају више о програму који им може донети нова познанства, искуства, знања и већу могућност запослења.

детаљније

Реализација обука у оквиру програма 'Настава програмирања за пети и шести разред', окт/нов. 2017.

Током октобра и новембра 2017. године, у организацији Фондације „Петља“, одржане су обуке у оквиру програма стручног усавршавања „Настава програмирања у петом и шестом разреду“.

Готово 800 наставника информатике и рачунарства, из основних школа, присуствовало је дводневној обуци коју је акредитовало Министарство просвете, науке и технолошког развоја и која има статус програма од јавног значаја.

Програм обука осмислили су наставници Математичког факултета Универзитета у Београду: др Предраг Јаничић, др Филип Марић и др Милена Вујошевић Јаничић.

Реализацијом обука координисао је др Мирослав Марић са Математичког факултета Универзитета у Београду.

Водитељи обука: Александра Миладиновић, Маријана Нисић, Катарина Андрејевић, Маја Радуловић, Лазар Војичић, Владимир Кузмановић, Душан Ковачевић, Немања Јурић, Душко Вешић, Душан Џамић, Оливера Томић, Тања Ивановић, Сања Прибановић, Зорана Тошић и Душан Шуљагић, сви са Математичког факултета Универзитета у Београду.

Обуке су подржане кроз Microsoft Philanthropies иницијативу која је овим пројектом обухватила 30 мање развијених општина: Голубац, Кучево, Нову Варош, Љиг, Алексинац, Мерошину, Белу Паланку, Владичин Хан, Блаце, Опово, Пожегу, Мајданпек, Коцељеву, Ариље, Зрењанин, Аранђеловац, Параћин, Врање, Јагодину, Сомбор, Кикинду, Смедерево, Сремску Митровицу, Алибунар, Шабац, Ужице, Краљево, Ваљево, Крушевац и Лесковац.

Подршку обукама пружили су и Министарство просвете, науке и технолошког развоја као и ИТ компаније окупљене око Иницијативе Дигитална Србија.

Више информација о обукама као и галерију фотографија можете видети на: https://petlja.org/obuke

детаљније

Одељење за математику, 15. децембар 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 15. децембра 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14 часова.

Предавачи: Лука Милићевић, Математички институт САНУ

Наслов предавања: КВАНТИТАТИВНА ИНВЕРЗНА ТЕОРЕМА ЗА $U^4$ НОРМУ НАД КОНАЧНИМ ПОЉЕМ

Апстракт:
У овом предавању ћемо представити $U^k$ норме које су од кључне важности у теорији квази-случајности, јер функције са малом $U^k$ нормом испољавају својства која се очекују од функција чије су вредности случајно изабране. Ове норме је увео Гауерс у свом доказу Семередијеве теореме о аритметичким прогресијама. Инверзна теорема за $U^k$ норму говори да су једини примери функција са великом $U^k$ нормом управо очигледни примери. У случају коначно-димензионих векторских простора над пољем $\mathbb{Z}_p$ то су функције које су корелисане са полиномним фазним функцијама. Иако је ово тврђење доказано за све $U^k$ (Bergelson-Tao-Cigler), битан проблем у адитивној комбинаторици јесте да се докажу квантитативне верзије инверзне теореме. То је било познато само за $k \leq 3$. У овом предавању ћемо представити доказ квантитативне верзије инверзне теореме за $U^4$ норму и рећи зашто је вероватно да се он може уопштити и за веће $k$. Ово је заједнички рад са Тимом Гауерсом.

детаљније

Семинар за механику, 13. децембар 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 13. децембра 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 18 часова.

Предавач: Драгомир Зековић, Машински факултет, Београд

Наслов предавања: ДИНАМИКА МЕХАНИЧКИХ СИСТЕМА СА НЕЛИНЕАРНИМ НЕХОЛОНОМНИМ ВЕЗАМА - III АНАЛИЗА КРЕТАЊА

Апстракт:
Анализира се кретање нехолономних механичких система, састављених од две материјалне тачке којима се намећу различита нелинеарна ограничења на брзине тих тачака – паралелност брзине, једнакост интензитета брзина и управност брзина. За такве системе се анализирају: једначине веза, реакције веза тј. начин варирања таквих веза, трајекторије тачака система, линеарни интеграли по генералисаним брзинама тј. цикличне координата. На овим моделима се јасно показује да у случају нелинеарних нехолономних веза Хамилтоново дејство у општем случају нема стационарну вредност. На крају су изведене једначине брахистохроног кретања описаних система и одређене брахистохроне одређених тачака.

детаљније

Математички методи механике, 13. децембар 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 13. децембра 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14 часова.

Предавачи: Божидар Јовановић, Математички институт САНУ

Наслов предавања: РИМАН-РОХОВА ТЕОРЕМА

Апстракт:
У питању је предавање у оквиру специјалног курса "Алгебарске криве и примене у класичној механици".

детаљније

Семинар за рачунарство и примењену математику, 12. децембар 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 12. децембра 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: Александар Михајловић, БеоГен

Наслов предавања: ПРИМЕНА БИОИНФОРМАТИКЕ У ОНКОЛОГИЈИ

Апстракт:
Биоинформатика је грана информатике која спаја три науке, а то су математика, биологија и информатика. Циљ биоинформатике је да се открију тајне свих билошких процеса. Њихово разумевање увек почиње са биолошким подацима. Информатика се користи као помоћно средство да би се ефикасније користиле математичке методе за откривање делова и узрока тих процеса. Најинтересантнији биолошки процеси су они који директно утичу на наше здравље. Један такав патолошки процес који се интензивно изучава помоћу биоинформатике је туморогенеза. Биоинформатика одговара на питања као што су како настаје тумор на биолошком, молекуларном и генетском нивоу, како се мења састав ћелија и њихових генетских профила током развоја тумора. Такође, она препознаје и профилише туморе по њиховим разликама и сличностима, итд. Ове информације су битне за дијагностику и одређивање адекватних терапија, а кључне су у фармаколошком процесу откривања лека против рака.

детаљније

Семинар из астрономије и астрофизике, 12. децембар 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 12. децембра 2017, у сали 809 Математичког факултета са почетком у 18 часова.

Предавач: Бојан Арбутина, Математички факултет

Наслов предавања: АСТРОНОМИЈА ГРАВИТАЦИОНИХ ТАЛАСА

Апстракт:
На предавању ће бити дат приказ досадашњих открића нове астрономске области, чије теоријске основе су добро познате, али њеном рађању управо присуствујемо - астрономије гравитационих таласа, као и осврт на Нобелову награду за физику у 2017. години, коју су управо "за пресудни допринос развоју детектора LIGO и детекцију гравитационих таласа" добили Рајнер Вајс, Бери Бериш и Кип Торн.

детаљније

Научни скуп 'Дело Иве Андрића', 13. и 14.12.2017.

Научни скуп „Дело Иве Андрића“ одржаће се 13. и 14. децембра.

О научном скупу

Иво Андрић је био члан Српске академије наука и уметности (САНУ) од 1926. до последњег дана живота 1975. Примљен је када је имао 34 године, а предложили су га Слободан Јовановић и Богдан Поповић. Своју приступну беседу је насловио „О Вуку као писцу“. У Академији је приређена посебна свечаност у Андрићеву част када је добио Нобелову награду за књижевност.

Почетком ове године САНУ је именовала Почасни одбор за прославу 125 година од рођења Иве Андрића. Председник Одбора је академик Владимир С. Костић, председник САНУ. Чланови Почасног одбора су академици Миро Вуксановић, Владета Јеротић, Душан Ковачевић, Љубомир Максимовић, Нада Милошевић Ђорђевић, Драгослав Михаиловић, Предраг Пипер и Љубомир Симовић, универзитетски професори Живојин Станојчић и Иво Тартаља.

Истовремено, САНУ је основала Одбор за научни скуп о Андрићевом делу. Председник Одбора је академик Миро Вуксановић. Чланови Одбора су дописни члан САНУ Злата Бојовић и професори Филолошког факултета у Београду Јован Делић, Радивоје Микић и Снежана Самарџија.

Основна намера дводневног научног скупа је да нова тумачења Андрићевог дела још једном истакну непролазне вредности тог дела, а истовремено да потврде Андрићеву трајност у српској књижевности и култури.

Научни скуп има 39 учесника из Србије, Републике Српске и Црне Горе. Њихови радови ће бити објављени у Зборнику. У Српској академији наука и уметности, 13. октобра ове године, на великој Свечаној академији о Андрићу су говорили академици Владимир С. Костић, Матија Бећковић, Милосав Тешић, Душан Ковачевић, Миро Вуксановић и дописни члан Горан Петровић, а Андрићеве текстове о некадашњим српским академицима казивали су драмски уметници.

Отварање научног скупа о Андрићу биће уприличено у среду, 13. децембра, у 11 сати, у Свечаној сали САНУ.

На свечаном отварању ће своје беседе казивати академик Владимир С. Костић, председник САНУ, и академик Миро Вуксановић, председник Одбора за Научни скуп „Дело Иве Андрића“. Драмски уметник Тихомир Станић говориће одломак романа „На Дрини ћуприја“.

Позивница

детаљније



Вести и дешавања


Активности на семинарима

све вести