Програм „Покрени се за науку“ постоји од 2015. године како би подржао младе талентоване и перспективне научнице и научнике у Србији, у реализацији својих научних идеја и остварењу независности у научноистраживачком раду.
Трећим по реду конкурсом биће додељено осам стипендија/грантова по 600.000,00 РСД младим научницима и научницама са циљем реализације научног истраживања у области медицинских и природних наука, и то:
- медицине
- фармације
- биологије
- хемије, и
- мултидисциплинарна истраживања у наведеним областима.
Конкурсом се подржавају фундаментална научна истраживања и пројекти засновани на резултатима научних истраживања који имају за циљ повезивање научне заједнице са привредом.
Конкурс је отворен до 1. априла 2018. године.
Више информација о самом програму
детаљније
Чувени британски математичар, познат и као "The Math Guy", одржаће у неколико градова Србије предавања за општу и стручну јавност.
Кит Девлин, професор математике на Универзитету Стенфорд и писац бројних научних и научнопопуларних студија, радова и књига, долази крајем фебруара у Србију, где ће гостовати у неколико градова – Београду, Новом Саду и Крагујевцу.
Овај бриљантни британски математичар је од 1987. трајно настањен у Сједињеним Америчким Државама, где на националном радију води суботњу емисију посвећену, пре свега, математичким темама. Захваљујући овом ангажману, у америчкој јавности је постао познат као "The Math Guy".
У Србији је досад објављена једна књига овог познатог математичара, „Недовршена игра“, коју је превео и објавио Центар за промоцију науке, а ових дана биће издата и његова књига „У потрази за Фибоначијем“.
У среду 28. фебруара, Девлин ће представити књигу „Недовршена игра“ у Научном клубу ЦПН-а, у Краља Петра 46, од 19 часова. Читаоци се у овој књизи упознају са преписком два велика француска математичара који се никада нису срели – Паскала и Ферме. Уз презентацију књиге, Девлин ће овом приликом одржати и предавање „Математика у 21. веку“.
У четвртак 1. марта, публика ће имати прилику да слуша Девлина у Свечаној сали Српске академије наука и уметности, где ће од 11 часова одржати предавање „Математика у образовању и јавном животу“.
Кит Девлин ће током боравка посетити и Математичку гимназију у Београду, Прву крагујевачку гимназију, Универзитет у Новом Саду, као и Математички институт САНУ у Београду.
Представљање књиге у Научном клубу Београд и предавање у Свечаној сали САНУ су отворена за јавност.
Боравак Кита Девлина у Србији организовао је Центар за промоцију науке уз подршку Америчке амбасаде и у сарадњи са Математичким институтом САНУ.
детаљније
Расписан је Конкурс за доделу „Награде Веселина Лучића” за 2018. годину, за најбоље научно остварење наставника и сарадника на Универзитету у Београду, објављено у 2017. години.
Награда, у нето износу од 300.000,00 динара, доделиће се из средстава Задужбине Веселина Лучића.
Пријављивање траје од 26.02.2018. до 27.04.2018.
Одлука о расписивању Конкурса за доделу "Награде Веселина Лучића"
Конкурс це бити објављен и у дневном листу Политика.
детаљније
Steklov Mathematical Institute of the Russian Academy of Sciences and Skolkovo Institute of Science and Тechnology (SkolTech) organize an international conference
ALGEBRAIC TOPOLOGY, COMBINATORICS AND MATHEMATICAL PHYSICS
in honour of Victor Buchstaber, on the occasion of his 75th birthday.
The conference will take place in Moscow, on 24-30 May 2018.
The conference website is
http://www.mathnet.ru/php/conference.phtml?confid=1289&option_lang=eng
More information will be available there soon.
Important additional information: After the conference, a two-day Seminar on Toric Topology and Homotopy Theory for young researchers will be organized at Steklov Institute on 31 May and 1 June. PhD students or young colleagues who are willing to participate in this Seminar should address to the Organizing Committee (contacts: Alexander Gaifullin agaif@mi.ras.ru, Taras Panov tpanov@mech.math.msu.su).
детаљније
Програм Националних стипендија „За жене у науци“ у Србији, као део истоименог међународног програма, покренут је 2010. године, у партнерству Националне комисије за сарадњу са UNESCO, Министарства за просвету, науку и технолошки развој и компаније L’Oréal Балкан. Од тада се сваке године додељују три стипендије у вредности од по пет хиљада евра, као вид подршке младим, талентованим и посвећеним женама да унапреде свој научноистраживачки рад и подстицај да наставе да се баве науком у Србији.
Нови конкурс је у току и траје до 31. марта 2018. године.
Како конкурисати за националне стипендије "За жене у науци"
У склопу новог циклуса овог програма у нашој земљи поново ће бити додељене три стипендије, свака у износу од 5 хиљада евра у динарској противвредности.
Основане 1998. године, L`ORÉAL-UNESCO награде "За жене у науци", представљају прву међународну награду посвећену женама научницима широм света. Циљ Награда "За жене у науци" је промовисање изузетних жена истраживача које су допринеле развоју науке у свету, одавање признања њиховом научном раду и великим достигнућима. Сваке године, на основу номинација научника из читавог света, жири састављен од најеминентнијих чланова међународне научне заједнице, додељује пет L`Oréal-UNESCO награда, по једну за научницу са сваког континента.
Лауреаткиње представљају узоре будућим генерацијама и подстичу младе жене широм света да следе њихов пример.
http://www.zeneunauci.co.rs/index.html
детаљније
Друштво за Информатику Србије и Математички факултет Универзитета у Београду организују
ТРИБИНУ О РАЗВОЈУ И ПРОБЛЕМИМА ИТ НАУКЕ У СРБИЈИ.
Трибина ће се одржати у четвртак 1. марта 2018. у сали 706 Математичког факултета са почетком у 18:15 часова.
Република Србија је уочила значај ИТ индустрије и започела низ акција подршке овој грани привредне делатности. Не желећи да (и) у овој области будемо пуки извршиоци, намера нам је да покренемо акцију која би требало да резултује бољом подршком државе развоју ИТ науке.
На трибину су позвани представници ЕТФ-а, Математичког факултета и ФОН-а из Београда, Електронског факултета из Ниша, ФТН-а и
Природно-математичког факултета из Новог Сада, представници Математичког института САНУ, института "Михајло Пупин", Министарства за просвету и науку, као и из ИТ компанија и других институција.
До сада, дискусије су пријавили:
- доц. др Младен Николић, Математички факултет, Универзитета Београду
- проф. др Јелица Протић, ЕТФ, Универзитета у Београду
- проф. др Мирјана Ивановић, ПМФ, Универзитет у Новом Саду
- проф. др Дејан Симић, ФОН Универзитета у Београду
- проф. др Иван Луковић, ФТН, Универзитет у Новом Саду
- проф. др Сања Вранеш, Институт "Михаило Пупин", Београд
- др Бојан Маринковић, Математички институт САНУ, Београд
Модератор трибине је проф. др Драгана Бечејски Вујаклија.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 27. фебруара 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 16:15 часова.
Предавач: Keith Devlin, Stanford University
Наслов предавања: WHEN THE PRECISION OF MATHEMATICS MEETS THE MESSINESS OF THE WORLD OF PEOPLE
Апстракт: Almost all mathematicians are attracted to the subject by its certainty and precision. It’s one of the most finely sharpened blades in the human cognitive armory, and it rules supreme in many parts of Physics and Engineering. It is almost as precise when applied to the activities of large groups of people, though the precision then is a statistical one that applies to the group as a whole. But can math be useful when applied to human activities on a more local scale? The answer is “yes”, but the contribution mathematics can make shifts from “providing precise answers to specific questions” to “providing data that helps a domain expert make a decision”. These newer uses of mathematics can be traced back at least as far as the early days of probability theory (concepts such as “utility”), but became prevalent much more recently when computers enabled rapid computations of large datasets. Applications in the financial markets (for example, the Black-Scholes model for pricing derivatives), manufacture, retail sales, transportation, and workplace design are ubiquitous. I’ll give two examples I have worked in: developing a framework to understand information flow and using that framework to analyze communication breakdown in the workplace—work that eventually found application in intelligence analysis.
Напомена: проф. Keith Devlin одржаће још једно предавање током свог боравка у Београду. Предавање ће бити одржано 1. марта 2018. у свечаној сали САНУ са почетком у 11 часова.
Наслов предавања: MATEHEMATICS IN THE 21ST CENTURY
Апстракт: All the mathematical procedures I learned in school and at university became obsolete during my career. Except for proofs, all the exam questions I struggled with can now be solved faster, more accurately, and with much larger data sets, by freely available software applications.
Yet there are more people I the world using mathematics today than there were in my childhood, and advanced mathematics is more important today than at any time in human history. What has changed—and it has been a dramatic change—is how mathematics is done today. Mathematics educators across the globe are struggling to adapt to this new world.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 22. фебруара 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.
Предавачи: Божидар Јовановћ, Математички институт САНУ
Наслов предавања: ЈАКОБИЈЕВА ТЕОРЕМА ИНВЕРЗИЈЕ
Апстракт: У питању је предавање из специјалног курса "Алгебарске криве и примене у класичној механици".
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 27. фебруара 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.
Предавач: Бранка Родић Трмчић, Факултет организационих наука
Наслов предавања: РАЗВОЈ МОДЕЛА МОБИЛНОГ ЗДРАВСТВА ЗАСНОВАНОГ НА WEARABLE COMPUTING-У
Апстракт: Предмет истраживања је развој модела мобилног здравства заснованог на wearable computing-у. Централни проблем који се разматра је испитивање могућности примене и интеграције wearable computing-а, Интернета интелигентних уређаја (енг. Internet of Things, IoT), мобилних технологија и сервиса, big data аналитике и рачунарства у облаку за развој сервиса мобилног здравства. Фокус истраживања је на примени сервиса мобилног здравства у области мерења, праћења и контроле стреса код студената. Увођењем Интернета интелигентних уређаја у мобилно здравство, у области контроле стреса, омогућава се пикупљање података са тела корисника путем сензора. Измерени подаци се прате, чувају и врши се анализа података. На основу аналитичких резултата могу се креирати одговарајуће методе за контролу стреса и персонализоване превентивне здравствене поруке намењене корисницима. У екперименталном делу истраживања предложени модел је имплементиран у образовном окружењу. Систем је евалуиран у реалном окружењу, током одбране завршних радова студената на Факултету организационих наука Универзитета у Београду. У предавању ће бити назначена и улога коју има образовни систем у имплементацији мобилног здравства. Представљен је приступ дизајнирању курса за едукацију инжењера из области smart healthcare.
детаљније
