Naredni sastanak Seminara biće održan onlajn u sredu, 21. juna 2023, sa početkom u 19 časova.
Predavač: Andrii Shalaginov, Heiko Vogler, Prof. Dr.-Ing. habil. Dr. h.c./Univ. Szeged, Faculty of Computer Science, TU Drezden
Naslov predavanja: A COMPARISON OF SETS OF RECOGNIZABLE WEIGHTED TREE LANGUAGES OVER SPECIFIC SETS OF BOUNDED LATTICES
Apstrakt: We consider weighted tree automata (wta) over bounded lattices, locally finite bounded lattices, distributive bounded lattices, and finite chains and we consider the weighted tree languages defined by their run semantics and by their initial algebra semantics. Due to these eight combinations, there are eight sets of weighted tree languages. Moreover, we consider the four sets of weighted tree languages which are recognized by crisp-deterministic wta over the above mentioned sets of weight algebras. We give all inclusion relations among all these twelve sets of weighted tree languages. More precisely, we prove that eleven of the twelve sets are equal, and this set is a proper subset of the set of weighted tree languages recognized by wta over bounded lattices with initial algebra semantics.
Napomena: Registraciona forma za učešće na Seminaru je dostupna na linku:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CW5nJWDSEZDj7p32p
Ukoliko želite samo da pratite predavanje bez mogućnosti aktivnog
učešća, prenos je dostupan na linku:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/4LNW8WtML7rLKojoz
detaljnije
Naredni sastanak Seminara biće održan u utorak, 20. juna 2023, u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 14.15. U pitanju je zajednički sastanak sa seminarom Odlučivanje - teorija, tehnologije i praksa.
Predavač: Milica Knežević, Milan Todorović, Matematički institut SANU
Naslov predavanja: PREDSTAVLjANjE PROJEKTA BC4GRID
Apstrakt: BC4GRID je deo SMART4ALL projekta finansiranog u okviru Horizon 2020 programa. Matematički institut SANU je jedan od partnera na BC4GRID projektu čiji je fokus na primeni blokčejn tehnologije u pametnim elektroenergetskim mrežama (eng. smart grid). Mnogobrojna istraživanja pokazuju da blokčejn tehnologija ima značajan uticaj i sve veću upotrebu u različitim industrijskim sektorima. Razvoj energetskog sektora ide u smeru decentralizacije i efikasnije distribucije energije iz obnovljivih izvora, a to pruža motivaciju za uključivanje blokčejn tehnologije sa ciljem da se obezbedi pozdanost i efikasnost sistema. U okviru BC4GRID projekta biće razvijano blokčejn rešenje za optimizaciju postojećih procesa i trgovanje električnom energijom.
Napomene: Registraciona forma za učešće na Seminaru je dostupna na linku:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/wnz6oyxsQsy29LfJA/MjQ__eH607WeAL9X7IFtUI98xdQQgVkp-ljiEKPPfXr
Ukoliko želite samo da pratite predavanje bez mogućnosti aktivnog učešća, prenos je dostupan na linku:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YoqHWKALRkRTbK9So
detaljnije
Zbog velikog interesovanja budućih studenata, produžen je rok za prijavu polaganja probnog prijemnog ispita do 15. juna 2023. godine.
Probni prijemni ispit iz matematike održaće se 17. juna 2023. godine u prostorijama Matematičkog fakulteta na adresi Studentski trg 16, IV sprat.
Onlajn prijavljivanje za probni prijemni je otvoreno do 15. juna 2023. godine.
- Probni prijemni ispit počinje u 10 časova i sadrži 20 zadataka.
- Predviđeno vreme za rad je 180 minuta.
- Rezultati će biti objavljeni 24 sata nakon polaganja.
- Cena polaganja probnog prijemnog ispita je 3000 dinara.
Za više informacija možete posetiti sajt Pripremne nastave ili nas kontaktirati putem mejla pripremna@matf.bg.ac.rs i pr@matf.bg.ac.rs
detaljnije
Naredni sastanak Seminara biće održan u utorak, 13. juna 2023, u sali 809 Matematičkog fakulteta sa početkom u 18 časova.
Predavač: Prof. Katarina Miljković, School of Earth and Planetary Science, Space Science and Technology Centre, Curtin University, Australia
Naslov predavanja: STRUCTURE AND EVOULUTION OF MARD VIA IMPACT CRATERS AND THE LATEST DISCOVERIES ON THE NASA InSight MISSION
detaljnije
Predstavljanje izveštaja o urađenoj doktorskoj disertaciji: „Stohastička predvidivost filtracija i procesa po neprekidnom parametru“, kandidata Ane Merkle, biće održano 16.06.2023. godine u sali 706, sa početkom u 12 časova.
detaljnije
Naredni sastanak Seminara biće održan u petak, 16. juna 2023, u sali 301f Matmatičkog instituta SANU sa početkom u 14.15.
Predavač: Andreja Tepavčević, Matematički institut SANU
Naslov predavanja: KARAKTERIZACIJA GRUPA PREKO MREŽE SLABIH KONGRUENCIJA
Apstrakt: R. Schmidt u knjizi "Mreže podgrupe grupa" iz 2011. godine, kao jedan od "najuzbudljivijih otvorenih problema" u ovom kontekstu, spomenuo je mrežno teorijsku karakterizaciju rešivih grupa. Rešive grupe su od posebnog značaja jer su u vezi sa rešenjima polinomnih jednačina i teorijom Galoa. U seriji radova objavljenih u poslednje 1-2 godine, mi smo dali mrežno-teorijsku karakterizaciju ne samo rešivih grupa već i mnogih drugih klasa grupa, poput Hamiltonovih, nilpotentnih, Abelovih, superrešivih, i drugih preko mreža slabih kongruencija. Slabe kongruencije su simetrične i tranzitivne relacije saglasne sa operacijama na algebrama. Mreža slabih kongruencija je algebarska mreža koja u sebi sadrži kao intervale i mreže kongruencija i podalgebri, kao i mreže kongruencija na svim podalgebrama. U ovom predavanju predstavićemo rezultate o mrežama slabih kongruencija grupa. Jedan od prvih rezultata u ovom pravcu bila je karakterizacija Dedekindovih grupa preko modularnih mreža slabih kongruencija. Teorija grupa je matematički aparat koji se u fizici intenzivno koristi za proučavanje simetrija, kao i ponašanja fizičkih sistema pod određenim transformacijama; grupe se koriste u proučavanjima interakcija čestica kao i u fizici kondenzovane materije. Nadamo se da će u ovom kontekstu naši rezultati imati primenu i u teorijskoj fizici. Rezultati koji će biti predsatvljani su zajednički rad sa Milanom Grulovićem, Jelenom Jovanović i Branimirom Šešelja.
Napomena: Predavanja se mogu pratiti na daljinu preko linka:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/T9XDGChhq8aDcNqmz/qw7wIwci2jv2rdg9I9CrXkm7OJhF_LB8DfjXZp4jTFV
Registraciona forma je dostupna na:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/tz97w4Hu4c3unsJ7N
detaljnije
Naredni sastanak Seminara biće održan onlajn u sredu, 14. juna 2023, sa početkom u 19 časova.
Predavač: Vladan Devedžić, Univerzitet u Beogradu, Fakultet organizacionih nauka; Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje tehničkih nauka
Naslov predavanja: VEŠTAČKA INTELIGENCIJA: OTVORI OČI I RECI MI ŠTA VIDIŠ
Apstrakt:
Veoma je teško precizno reći šta ljudi imaju na umu kada govore o veštačkoj inteligenciji (VI). Termin/Izraz 'VI' se već godinama koristi u svakojakim situacijama i kontekstima, što može da dovede do njegove sopstvene hiperinflacije i obezvređivanja. Kod nekih ljudi, ubrzan razvoj nekih srodnih oblasti, kao što su primenjena statistika, tzv. nauka o podacima, prediktivna analitika, biometrija, itd., izaziva osećaj da VI postepeno gubi svoj identitet na račun tih drugih oblasti.
Prošlo je više od jedne decenije od kada je o VI počelo vrlo često da se priča, piše i raspravlja, sve više i izvan stručnih krugova, čak i u najširoj javnosti. Nedavna pojava ChatGPT-a i porast popularnosti velikih jezičkih modela samo su "dolili ulje na vatru", tako da je interesovanje za VI već došlo do granica koje niko nije mogao ni da očekuje ni da zamisli na početku ovog poslednjeg perioda naglog uspona VI. Ipak, mnogi stručnjaci imaju osećaj da ova pompa i napredak takođe povećavaju nejasnoće koje okružuju čitavo polje VI. Budući da je VI inherentno interdisciplinarna, često je meta onih koji žele da je "prisvoje" u nekim drugim pojedinačnim oblastima. Ponekad VI postaje i žrtva površnog razumevanja onih koji se samo priklanjaju trendovima.
Takva situacija je poslužila kao inspiracija za ovo predavanje. Ono pokušava da razjasni nekoliko dominantnih različitih pogleda na VI kao
oblast istraživanja i razvoja. Iako nije moguće napraviti stroge granice između onoga što VI jeste i onoga što ona nije, od koristi je ako neko ima ideje o tome šta je VI nekada značila, šta danas znači različitim zainteresovanim stranama i koje kriterijume koriste različite zainteresovane strane kada označavaju sisteme, proizvode, istraživanja, ponašanja i fenomene oznakom 'VI'.
Napomena: Registraciona forma za učešće na Seminaru je dostupna na linku:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CW5nJWDSEZDj7p32p
Ukoliko želite samo da pratite predavanje bez mogućnosti aktivnog učešća, prenos je dostupan na linku:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/4LNW8WtML7rLKojoz
detaljnije
Naredni sastanak Seminara biće održan u utorak, 13. juna u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 14.15. Sastanak je moguće pratiti i na daljinu.
Predavač: Milan Kilibarda, Građevinski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Naslov predavanja: RFSI (Random Forest Spatial Interpolation) METOD ZA PROSTORNU INTERPOLACIJU
Apstrakt: Uobičajeni problem u geoinformatici, geonaukama, zaštiti životne sredine tiče se prostorne interpolacije promenljivih iz tačkastih merenja, opažanja. Primeri takvih promenljivih su padavine, temperatura, kvalitet vazduha, zagađenje zemljišta i vode i drugi. Istorija prostorne interpolacije seže u rane dane geoinformatike, kada su razvijeni osnovni algoritmi kao što su najbliži sused i metod inverznih distanci. Geostatistika je napravila korak dalje razvijajući kriging interpolaciju, koja interpoluje merenja u prostoru u skladu sa stepenom njihove prostorne korelacije i ima dodatnu prednost što kvantifikuje interpolacionu grešku. Tokom godina razvijeno je mnogo različitih algoritama za kriging. Trenutno je regresioni kriging veoma popularan. Regresioni kriging obično proizvodi tačnije karte od običnog kriginga, jer pored informacija dobijenih iz merenja obližnjih tačaka, takođe koristi informacija sadržane u objašnjavajućim promenljivima o životnoj sredini (prediktori ili kovarijati). Kontinualni prediktori su na primer satelitski snimci, digitalni model terena i drugi rasterski podaci za koje imamo vrednost i na mestima gde je opažano i na mestima u kojim se računa vrednost interpolacije. Takođe su napravljena proširenja regresionog kriginga na prostorno-vremensku interpolaciju. Metode mašinskog učenja, kao što su: RF, SVM, ANN, GBM, Cubist nedavno su postale ozbiljan konkurent krigingu. Ove metode se oslanjaju isključivo na odnos između opažanja i prediktora i veoma su fleksibilne u svojoj strukturi modela. Ove metode mogu značajno poboljšati tačnost interpolacije, ako je dostupna dovoljna količina kontinualnih podataka za kreiranje modela i dovoljna količina opažanja za treniranje modela. Ipak, često za mnoge fenomene, količina dostupnih
prediktora nije dovoljna da se napravi kvalitetan model za koji nije neophodno uključiti znanje o poziciji opažanja u proces interpolacije.
Nedavno je publikovan rad baziran na Random Forest metodi koji se bavi prilagođavanjem modela za potrebe prostorne interpolacije, Random Forest Spatial Interpolation, RFSI. Ova tehnika zatvara krug prostorne interpolacije, ponovnim razmatranjem originalnih ideja prostorne interpolacije (npr. kriginga) i inkorporira merenja sa susednih lokacija u skup prediktora Random Forest modela.
U predavanju će biti dat pregled osnovnih struktura podataka koji se koriste u geoinformatici, pregled klasičnih metoda prostorne interpolacije, potom, predstavljena RFSI metoda i rezultati istraživanja primenjenih na modeliranje nekoliko prostornih fenomena, zatim, sledi kratak osvrt na RFSI inplementaciju u R softverskom okruženju u paketu meteo.
Predavanje je zasnovano na radu Sekulić, Aleksandar, Milan Kilibarda, Gerard B.M. Heuvelink, Mladen Nikolić, and Branislav Bajat. 2020. "Random Forest Spatial Interpolation" Remote Sensing 12, no. 10: 1687. https://doi.org/10.3390/rs12101687
Napomene: Napomena: Registraciona forma za učešće na Seminaru je dostupna na linku:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/wnz6oyxsQsy29LfJA/MjQ__eH607WeAL9X7IFtUI98xdQQgVkp-ljiEKPPfXr
Ukoliko želite samo da pratite predavanje bez mogućnosti aktivnog učešća, prenos je dostupan na linku:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YoqHWKALRkRTbK9So
detaljnije
Prijavljivanje kandidata na konkurs za upis na osnovne akademske studije vrši se isključivo onlajn. Prijavljivanje kandidata počinje 16. juna 2023. godine i traje do 22. juna 2023. godine.
Više informacija možete naći na sajtu https://upis.matf.bg.ac.rs/
Možete nas kontaktirati putem telefona na (+381) 011 20 27 807 ili putem mejla na upis@matf.bg.ac.rs
detaljnije
Pripremite se za prijemni ispit iz matematike 28. juna 2023. godine na najbolji mogući način!
Probni prijemni ispit iz matematike održaće se 17. juna 2023. godine u prostorijama Matematičkog fakulteta na adresi Studentski trg 16, IV sprat.
Prijave za probni prijemni su otvorene do 10. juna 2023. godine.
- Probni prijemni ispit počinje u 10 časova i sadrži 20 zadataka.
- Predviđeno vreme za rad je 180 minuta.
- Rezultati će biti objavljeni 24 sata nakon polaganja.
- Cena polaganja probnog prijemnog ispita je 3000 dinara.
Za više informacija možete posetiti sajt Pripremne nastave ili nas kontaktirati putem mejla pripremna@matf.bg.ac.rs i pr@matf.bg.ac.rs
detaljnije
