Извештај Комисије по конкурсу за избор у звање и на радно место једног доцента за ужу научну област Геометрија
Извештај, сажетак
У оквиру обележавања 100 година од усвајања реформисаног Јулијанског календара од 14. до 16. децембра на Грађевинском факултету у Београду и Културном и научном центру „Милутин Миланковић“ у Даљу одржана је Међународна конференција Сто година новојулијанског календара Милутина Миланковића, а у Музеју науке и технике отворена је изложба Милутин Миланковић – 100 година од реформе Јулијанског календара.
Међународну конференцију Сто година новојулијанског календара Милутина Миланковића су организовали Удружење Милутин Миланковић, Грађевински факултет из Београда, Математичи факултет из Београда, Астрономска опсерваторија Београд и Културни и научни центар „Милутин Миланковић“ из Даља, уз подршку Београдског универзитета, Српске академије наука и уметности и уз благослов Његове Светости, Патријарха српског г. Порфирија.
Ценећи да је тема Конференције од значаја не само за државу Србију већ и за ширу научну и културну јавност, Министарство просвете и Мнистарство за науку, технолошки развој и иновације Републике Србије су били покровитељи одржавања овог скупа.
На церемонији отварања Конференције обратили су се председник Удружења Милутин Миланковић, мр Славко Максимовић, државни секретар Министарства просвете Републике Србије, Проф. др Ивица Радовић, изасланик Његове Светости, Патријарха српског г. Порфирија, Ђакон др Никола Лукић, декан Грађевинског факултета у Београду, Проф. др Владан Кузмановић и председник Научног одбора Конференције, Проф. др Милан Димитријевић, који су пригодним излагањима обележили научни карактер Конференције.
У част јубилеја астрономски и математички најсавршенијег календара који је интелектуално дело највећег научника који је стварао у Србији, Милутина Миланковића, представљена је и серија пригодних поштанских марака „Сто година Миланковићевог календара“, којом се одаје почаст нашем великану и његовом делу. Тим поводом се на Свечаном отварању Међународне конференције обратио Адам Софронијевић, директор „Србијамарке” у Пошти Србије.
Свечану церемонију Конференције, очаране духом нашег великана Милутина Миланковића, својим звучним даром Сестре Гобовић су уз песме „Србија“, „1389“ и „Маријо славна“ уприличиле, и уздигле својим уметничким програмом ову свечаност.
Церемонијал отварања Конференције завршен је доделом захвалница појединцима и институцијама за помоћ и подршку за успешно организовање Конференције и сађењем Миланковићевог омиљеног дрвета - Панчићеве оморике (Пицеа оморика) испред зграде Грађевинског факултета у Београду.
Конференција је била отворена за јавност тако да су у њеном раду могли да учествују, сем аутори прихваћених радова, и сви заинтересовани, било личним присуством, било путем видео-линка.
На Конференцији је, кроз тематски обликоване сесије, изложено 25 радова од којих су 4 из иностранства (Русија, Грчка, Румунија и Бугарска).
Аутори радова, применом различитих при¬родних и егазактних наука, су извршили темељну анализу историјских процеса формирања и развоја календарског знања, почев од прадавних времена, као и кроз различите историјске периоде и културе. Детаљно је размотрено календарско знање са различитих гледишта – почев од физичког и астрономског појма астрономских циклуса и времена и метода за мерење времена, до теолошког погледа на ово исто питање.
Питање Миланковићеве реформе календара сагледано је са гледишта астро¬но-мије, математике и утицаја на односе у Цркви. Са гледишта математике је показано да је Миланковићева реформа Јулијанског календара достигла ниво тачности у односу на астрономско трајање године до максимално могуће мере.
Са гледишта научне анализе и ставова Српске Православне Цркве, како је то показано на Конференцији, не постоје никакви разлози за супротстављање примени Миланковићеве реформе Јулијанског календара, јер се ради о питању научне методологије рачунања времена. Очигледно је да Миланковићев календар може бити примењен у целини, али питање примене Миланковићевог календара треба препустити мудрости Српске Православне Цркве, која ће у вези са тим донети одговарајуће одлуке без журбе и притисака, када за то буду повољне прилике. При томе треба узети у обзир искуство питањем примене Миланковићевог календара у Грчкој, Бугарској и Румунији.
Осим усвојене реформе Милутина Миланковића, разматран је и ис¬так¬нут допринос других српских научника изучавању календара. То се нарочито односи на Захарија Стефановића Орфелина, Ђорђа Станојевића, Милана Недељковића и других научника. Истакнуте су неке изузетно важне чињенице, које показују изузетно висок ниво тих кален¬дарских знања, утканих у етнолошке карактеристике Срба и веома значајан хармоничан спој тих сродних знања и обичаја са Све¬тосављем и црквеним календаром. Посебно је истакнуто значајно посто¬јање кален¬дарског знања у мезолиту Лепенског Вира и у време неолитске Винчанске културе на широким просторима историјски познатим као српски етнолошки простор.
Другог дана обележавања Јубилеја, у Музеју науке и технике у Београду свечано је отворена изложба „Милутин Миланковић – 100 година од реформе Јулијанског календара“. Изложбу је званично отворио председник САНУ, академик Зоран Кнежевић. Изложба је реализована у сарадњи Музеја науке и технике и Удружења Милутин Миланковић, а биће отворена до 29. фебруара 2024. године.
Трећи радни дан Конференције одржан је у Даљу, родном месту Милутина Миланковића, где је одржан Округли сто о даљим активностима на афирмацији лика и дела Милутина Миланковића. Свечано је представљен и отворен Миланковићев сунчани сат испред улаза у Културни и научни центар „Милутин Миланковић“, дело Проф. др Милутина Тадића.
Обавештење о расписивању конкурса- децембар 2- 2023
детаљнијеНаредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 28. децембра 2023, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 11 часова.
Предавач: Добрица Јовановић, Massachusetts Institute of Technology
Наслов предавања: РЕМЗИЈЕВИ ПРОБЛЕМИ У НЕКОМУТАТИВНИМ ГРУПАМА
Апстракт:
Нека је G коначна група чије елементе бојимо у к боја. За какве групе G се увек могу пронаћи елементи x, y, z тако да важи да су x, y, z, yz, zy, zx, xz, xy, yx истобојни и различити? Током предавања, приказаћемо решење овог проблема, наглашавајући главне идеје и мотивације. Видећемо како су идеје из Фуријеове анализе корисне за овакав тип проблема, користећи Ротову теорему као пример. Приказаћемо и како проширујемо Фуријеову анализу на некомутативне групе. То нам омогућава да покажемо да некомутативне групе имају квазислучајну структуру за триплете (x, y, xy), где је, у познатом раду Гауерса, одступање од случајне структуре окарактерисано најмањом димензијом Д нетривијалне репрезентације групе G. Потом, ослањајући се на радове Бергелсона, Таа, и Остина, приказујемо како можемо да генерализујемо те идеје да добијемо одговарајућу квазислучајну структуру квартета (x, y, xy, yx). Након тога, у финалном кораку добијамо да за довољно велико D увек можемо наћи такве x, y, z специфично, доња оцена за D је полиномска по k. Ако време дозволи продискутоваћемо генерализације овог проблема на друге структуре као нпр. Фолкманова теорема у некомутативним групама.
Напомена: Предавања се могу пратити на даљину преко линка:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/CihYM6Nratzix7c8G/uJmcdEJs4INWQ8MEoLVzHRGxbfbBEWSBMwXBYcymVoj
Регистрациона форма је доступна на:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/M4zcEwxkzy5PqNS73
Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 28. децембра 2023. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17.15.
Предавач: Тијана Шукиловић, Математички факултет, Београд
Наслов предавања: ИНТЕГРАБИЛНОСТ ГЕОДЕЗИЈСКОГ ТОКА ЛЕВО-ИНВАРИЈАНТНЕ СУБ-РИМАНОВЕ МЕТРИКЕ НА ХАЈЗЕНБЕРГОВОЈ ГРУПИ
Апстракт: Познато је да је Хајзенбергова група најједноставнији пример суб-Риманове многострукости. На предавању ће бити речи о геодезијским токовима лево-инваријантне Carnot-Carathéodory метрике и одговарајућим Хамилтоновим системима. Познато је да је такав систем супер-интеграбилан ако је метрика дефинисана на лево-инваријантној дистрибуцији. Међутим, постоји и друга класа инваријантних токова који одговарају лево-инваријантној метрици на десно-инваријантној дистрибуцији. Таиманов је 90-тих година показао да је овакав систем интеграбилан у случају тродимензионе Хајзенбергове групе, а на предавању ће бити показано да ово важи и у произвољној димензији.
Напомена: Семинар је могуће пратити и онлајн. Регистрација за учешће на семинару је доступна на следећем линку: https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/5vJy5i44YQbMdSuDZ
Уколико сте већ регистровани предавање можете пратити на следећем линку (након сто се улогујете): https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/jJPbbrZF9BLD73r5m
Неулоговани корисници могу пратити пренос предавања на овом линку: https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/cngMrxTa7WoFSKZJn/ddPssjwsP40vEFRiLjVYEt-bWXLwl-VPYEEFMQjMOG1
Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 28. децембра 2023. године, у сали 840 Математичког факултета са почетком у 14 часова.
Предавач: Филип Живановић, Simons Center for Geometry and Physics, Stony Brook
Наслов предавања: ФИЛТРАЦИЈЕ НА КОХОМОЛОГИЈИ ИНДУКОВАНЕ ФЛОРОВОМ ТЕОРИЈОМ
Детаљније: У овом предавању бавићемо се симплектичким многострукостима које допуштају псеудохоломорфне C*-дејства и које су сопствене изнад конвексне базе. Примери ових простора укључују симплектичне редукције од R^2n, као што су торичке многострукости и многе резолуције сингуларитета. Објаснићу како Флорова теорија конструисана помоћу ових C*-дејстава индукује филтрацију на (квантној) кохомологији ових многострукости, добијене као тип спектралне инваријанте. Чињеница да потичу из C*-дејства чини их донекле израчунљивим у пракси, што ћемо видети кроз примере. Ако време дозволи, упоредићемо ову филтрацију са другим познатим филтрацијама које постоје на кохомологији ових простора. Тема овог предавања је заснована на заједничком раду са Александром Ритером.
Расписани су овогодишњи конкурси за Награде Математичког института САНУ за студенте докторских, мастер и основних студија. Рок за подношење предлога је 22. март 2024. Више информација може се наћи на сајту Института http://www.mi.sanu.ac.rs/ у секцији Вести.
детаљнијеУ уторак, 26. децембра 2023. и среду 27. децембра 2023. одржаће се конференција ʼВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈАʼ у организацији Одељења техничких наука САНУ и Математичког института САНУ. Конференција се одржава у просторијама САНУ и Математичког института САНУ.
Више информација о конференцији може се наћи на сајту
https://www.mi.sanu.ac.rs/~ai_conf/index.html
Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 29. децембра 2023. године, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14.15.
Предавач: Филип Живановић, Simons Center for Geometry and Physics, Stony Brook
Наслов предавања: SYMPLECTIC C*-MANIFOLDS
Апстракт: n this talk we will talk about symplectic manifolds that admit pseudo-holomorphic C*-actions. Examples of these spaces include toric manifolds, and many resolutions of singularities. I will explain how Floer theory with data obtained from these C*-actions induce filtration on cohomology of these manifolds, and show how we can compute these through examples.
Напомена: Предавања се могу пратити на даљину преко линка:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/T9XDGChhq8aDcNqmz/qw7wIwci2jv2rdg9I9CrXkm7OJhF_LB8DfjXZp4jTFV
Регистрациона форма је доступна на:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/tz97w4Hu4c3unsJ7N
© Copyright 2008 Математички факултет Универзитет у Београду
Design & Development
Александар Смиљковић
Адреса: Студентски трг 16,
11158 Београд
Телефон: (+381) 011 2027 801
Fаx: (+381) 011 2630 151
E-mail: matf@matf.bg.ac.rs
Жиро рачун: 840-181 5666-68
PIB: 100046603
