Naredni sastanak Seminara biće održan u ponedeljak, 10. juna 2019. u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 16:15.
Predavač: Vladimir Manuilov, Moscow State University
Naslov predavanja: HILBERT C*-MODULES: OPERATORS AND BILINEAR FORMS
Apstrakt: We survey the theory of Hilbert C*-modules with the emphasis on self-duality and reflexivity. In the special case of Hilbert C*-modules over W*-algebras we address the problem of complementability of submodules and show it fails in a very strong sense: there exist non-complementable submodules coinciding with their second orthogonal complement. We also consider sesquilinear forms on Hilbert C*-modules and prove a version of the Lax-Milgram theorem: given Hilbert C*-modules X, Y over a W*-algebra A, a form B : X x Y -> A satisfying certain conditions, and a `functional` t : Y -> A, there exists x in X such that B(x,y)=t(y).
detaljnije
Naredni sastanak Seminara biće održan u četvrtak, 6. juna 2019. u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 17:15.
Predavač: Dejan Urošević, Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu
Naslov predavanja: SUPERNOVA KROZ ISTORIJU
Apstrakt: U ovom izlaganju biće nabrojane sve eksplozije supernovih koje su zabeležene u istorijskim izvorima. Biće posebno naglašeni događaji koji su mogli da budu posmatrani sa severne Zemljine polulopte, pa samim tim i sa teritorije koju zahvata današnja Srbija. Biće pokriven period od poslednja dva milenijuma u kome je zabeleženo desetak ovih spektakularnih astronomskih pojava. Uporedo, prikazaće se kratak društveno-istorijski okvir za svaku od epoha u kojima su se viđale "nove" zvezde na nebu sa posebnim naglaskom na teritoriju koju obuhvata naša zemlja.
detaljnije
Naredni sastanak Seminara biće održan u utorak, 4. juna 2019. u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 14:15.
Predavač: Prof.dr Aleksandar Kavčić, Karnegi Melon univerzitet, SAD
Naslov predavanja: OPTIMALNO ČITANjE SA MAGNETSKOG DISKA
Apstrakt:
U ovom predavanju osvrnućemo se na matematiku koja stoji iza metode za optimalno čitanje zapisa sa magnetskog diska. Sama matematika je razumljiva studentima osnovnih studija matematike i tehničkih fakulteta, a zasniva se na teoriji verovatnoće. Osobenost ovog rešenja je njegova sveobuhvatniost u smislu da je polazna tačka sama fizika magnetskog zapisa na disk, a zatim se preko matematike dolazi do rešenja koje se može uprostiti do te mere da se prilično lako implementira u elektronskim čipovima (integrisanim kolima). Ova metoda je trenutno de-facto standard u industriji magnetskih memorija, a matematički se može dokazati da ni jedno drugo rešenje ne može biti bolje, dakle optimalno je. Dokaz je direktan i proizlazi iz samog izvodjenja krajnje formule.
Biografija predavača:
Aleksandar Kavčić je profesor na Univerzitetu Karnegi Melon u SAD-u. Rešio je problem pouzdanog čitanja zapisa na hard-diskovima. Njegovo rešenje je postalo industrijski standard koji je omogućio stalno povećanje kapaciteta hard-diskova. Predavao je i na Harvardu i na Univerzitetu na Havajima, njegovi radovi iz oblasti obrade signala često su citirani, a prijavio je sedam patenata. Dobitnik je IEEE nagrade za najbolji rad u oblasti procesiranja signala za memorijske jedinice.
detaljnije
Naredni sastanak Seminara biće održan u četvrtak, 30. maja 2019. u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 17:15.
Predavač: Nataša Mišić, Istraživačko-razvojni institut Lola, Beograd
Naslov predavanja: POREKLO I EVOLUCIJA GENETSKOG KODA
Apstrakt: Sinteza proteina tokom procesa translacije je suštinski i centralni biološki proces u živoj ćeliji i istovremeno je krajnji i najkompleksniji korak protoka genetske informacije. Mikrobiološke filogenetske studije su otkrile da je proces translacije bio visoko razvijen u korenu univerzalnog filogenetskog stabla, čak i u poređenju sa jednostavnijim procesom transkripcije, dok moderni tip mehanizma replikacije genoma još uvek nije postojao na tom nivou. Činjenica da je translacioni aparat bio najrazvijeniji sistem obrade informacija u korenu univerzalnog stabla, čini translaciju i ujedno genetski kôd kao najjednostavniji apstraktni opis ovog procesa, jednim od glavnih okvira za razumevanje porekla života iz abiotskog okruženja.
Skoro dosledna univerzalnost genetskog koda se smatra jednom od njegovih najistaknutijih karakteristika i dokazom jedinstva porekla organskih oblika, dok se njegova varijabilnost u nuklearnom i organelnom (hloroplastnom i mitohondrijalnom) genomu u novije vreme smatra pokazateljima donekle različitih dejstvujućih mehanizama oblikovanja genetskog koda u fazi nastajanja (drevna epoha) i evolucije (savremena epoha). Na različitost ove dve faze ukazuje i postojanje masenih ravnoteža u univerzalnom genetskom kodu (faza nastajanja), a koje su u varijetetnim genetskim kodovima gotovo u svim slučajevima narušene (faza evolucije). Zbog velikog značaja razumevanja različitosti prirode mehanizama u pomenute dve faze, pravilnosti vezane za masene ravnoteže su detaljnije analizirane.
detaljnije
U okviru manifestacije "Maj mesec matematike", u utorak i sredu 28. i 29. maja 2019, Matematički institut i SANU organizuju dva skupa.
DAN POSVEĆEN MILUTINU MILANKOVIĆU (THE MILANKOVIĆ DAY),
utorak, 28. maj, sala 2 SANU sa početkom od 10 časova
Program skupa
DAN POSVEĆEN FONDOVIMA ZA FINANSIRANjE NAUKE,
sreda 29. maj, svečana sala SANU sa početkom od 10 časova
Program skupa
detaljnije
Na Fakultetu za matematiku i fiziku Univerziteta u Ljubljani raspisan je konkurs za stipendiju za doktorske studije iz oblasti algebarske geometrije. Prve dve godine doktorskih studija biće finansirane od strane Nacionalne agencije za istraživanje u Sloveniji (Slovenian Research Agency) kroz istraživački projekat Commuting matrices and Hilbert schemes of points, čiji je rukovodilac prof. Klemen Šivic (klemen.sivic@fmf.uni-lj.si). Naredne dve godine će biti finansirane kroz neki drugi projekat na Katedri za matematiku istog fakulteta.
Detaljnije informacije o ovom konkursu mogu se naći na stranici https://mathhire.org/jobs/745.
Zainteresovani kandidati se mogu obratiti za preporuku prof. Aleksandru Lipkovskom.
detaljnije
Naredni sastanak Seminara biće održan u petak, 31. maja 2019. u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 14:15.
Predavač: Siniša Vrećica, Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu
Naslov predavanja: O TOPOLOŠKOJ KOMBINATORICI
Apstrakt: Pokušaćemo nekim primerima objasniti šta su neki od osnovnih objekata i pitanja kao i tehnika topološke kombinatorike. Pokazaćemo kako se prepliću metode topologije sa jedne strane, i kombinatorike i diskretne geometrije sa druge, i kako se rezultati jedne od ovih oblasti primenjuju u onoj drugoj.
detaljnije
Naredni sastanak Seminara biće održan u sredu, 29. maja 2019. u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 18 časova.
Predavač: Livija Cvetićanin, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu
Naslov predavanja: ELASTIČNI METAMATERIJALI I NjIHOVA PRIMENA
Apstrakt: Metamaterijali, koji su obično kompoziti, su veštački stvoreni materijali čije se osobine razlikuju od onih koji odgovaraju prirodnim materijalima. Cilj našeg istraživanja je da izradimo elastični metamaterijal koji absorbuje mehaničke vibracije i akustičke talase. Po analogiji sa elektromagnetnim metamaterijalom, koji absorbuje elektromagnetne talase, izrađen je elastični metamaterijal koji u osnovi ima dinamičke absorbere vibracija. To je dvomaseni system povezan elastičnim elementom. Kako je elastično svojstvo elementa koji povezuje mase strogo nelinearno, matematički model je prikazan sistemom dve spregnute nelinearne diferencijalne jednačine sa periodičnom pobudom. U rezonantnom režimu rešenje sistema se pretpostavi u obliku specijalne Ateb (inverzne Beta) funkcije. Na osnovu rešenja jednačina određuje se oblast frekvencija u kojima je moguća absorbuja vibracija u funkciji od stepena nelinearnosti tj. elastičnog svojstva materije. Da bi se potvrdili teoretski dobijeni rezultati vršena su merenja. Odštampan je osnovni material na 3D štampaču u vidu saća (osnovna masa) u koju su postavljene proizvoljno razmeštene kuglice obmotane silikonom i gumom (dinamički absorber). Eksperimentalni rezultati se u velikoj meri slažu sa teorijski dobijenim. Pokazano je da elastični metamaterijal obezbeđuje zaustavljanje akustičkih talasa u određenoj oblasti frekvencija. Otuda se ovi materijalni mogu primeniti za redukciju buke.
detaljnije
