Одељење за механику, 20. новембар 2013.

• 18. Новембар, 2013
• Коментари (0)

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 20. новембра 2013. са почетком у 18 часова у сали 301ф, Математичког института САНУ.

Предавач: Милутин Марјанов, професор Универзитета у пензији

Наслов предавања: НЕСТАБИЛНЕ ОРБИТЕ У СОЛАРНОМ СИСТЕМУ

Садржај: Разматрамо Њутнов систем три тела која круже у затвореним орбитама, изложена искључиво гравитационим интеракцијама. Кретања тих тела, по правилу, постепено улазе у резонанцу: периоди њихових ротација почињу да се односе као цели бројеви. Та пропорционалност је последица чињенице да систем временом добија динамичку конфигурацију која свакоме телу обезбеђује минималну потенцијалну енергију.

Резонанца најчешће доводи до стабилизације орбита, али, при неким односима периода и до њихових деформација, то јест до хаотичних кретања.

Scholl & Froeshle's (1974), J. Wisdom's (1983) и Марјанов (2011) су показали да се најизразитија Кирквудова празнина у Главном Појасу астероида поклапа са орбитом у којој тело има три пута већу просечну угаону брзину ротације око Сунца него Јупитер.

У питању је, дакле, резонанца 3/1.

Овај рад представља покушај да се објасни генеза хаотичних кретања и да се добијени резултат примени на Сунце и две планете, као и на Сунце, планету и астероид .

Показује се да поред (критичних) 3/1 и 1/3 резонанци, постоје и резонанце нижег реда 5/3, 7/5,... и 3/5, 5/7,... које такође могу довести до деформација орбита.

Свака планета соларног система има једну унутрашњу и једну спољашњу зону у којој се налазе те нестабилне орбите. Добијени резултати могу да послуже као делимично објашњење постојања празнина у Главном, као и у Кујперовом Појасу астероида.

С обзиром да око планете Сатурн круже бројни масивни сателити (бар 62 месеца), врло је вероватно да празнине међу Сатурновим прстеновима настају због резонанци које изазивају хаотична кретања малих тела у одговарајућим системима Сатурн - месец - астероид.