Obeleženo 100 godina od usvajanja reformisanog Julijanskog kalendara Milankovića (od 14. do 16. decembra 2023.g.)
- 28. Decembar, 2023
- Komentari (0)
U okviru obeležavanja 100 godina od usvajanja reformisanog Julijanskog kalendara od 14. do 16. decembra na Građevinskom fakultetu u Beogradu i Kulturnom i naučnom centru „Milutin Milanković“ u Dalju održana je Međunarodna konferencija Sto godina novojulijanskog kalendara Milutina Milankovića, a u Muzeju nauke i tehnike otvorena je izložba Milutin Milanković – 100 godina od reforme Julijanskog kalendara.
Međunarodnu konferenciju Sto godina novojulijanskog kalendara Milutina Milankovića su organizovali Udruženje Milutin Milanković, Građevinski fakultet iz Beograda, Matematiči fakultet iz Beograda, Astronomska opservatorija Beograd i Kulturni i naučni centar „Milutin Milanković“ iz Dalja, uz podršku Beogradskog univerziteta, Srpske akademije nauka i umetnosti i uz blagoslov Njegove Svetosti, Patrijarha srpskog g. Porfirija.
Ceneći da je tema Konferencije od značaja ne samo za državu Srbiju već i za širu naučnu i kulturnu javnost, Ministarstvo prosvete i Mnistarstvo za nauku, tehnološki razvoj i inovacije Republike Srbije su bili pokrovitelji održavanja ovog skupa.
Na ceremoniji otvaranja Konferencije obratili su se predsednik Udruženja Milutin Milanković, mr Slavko Maksimović, državni sekretar Ministarstva prosvete Republike Srbije, Prof. dr Ivica Radović, izaslanik Njegove Svetosti, Patrijarha srpskog g. Porfirija, Đakon dr Nikola Lukić, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu, Prof. dr Vladan Kuzmanović i predsednik Naučnog odbora Konferencije, Prof. dr Milan Dimitrijević, koji su prigodnim izlaganjima obeležili naučni karakter Konferencije.
U čast jubileja astronomski i matematički najsavršenijeg kalendara koji je intelektualno delo najvećeg naučnika koji je stvarao u Srbiji, Milutina Milankovića, predstavljena je i serija prigodnih poštanskih maraka „Sto godina Milankovićevog kalendara“, kojom se odaje počast našem velikanu i njegovom delu. Tim povodom se na Svečanom otvaranju Međunarodne konferencije obratio Adam Sofronijević, direktor „Srbijamarke” u Pošti Srbije.
Svečanu ceremoniju Konferencije, očarane duhom našeg velikana Milutina Milankovića, svojim zvučnim darom Sestre Gobović su uz pesme „Srbija“, „1389“ i „Marijo slavna“ upriličile, i uzdigle svojim umetničkim programom ovu svečanost.
Ceremonijal otvaranja Konferencije završen je dodelom zahvalnica pojedincima i institucijama za pomoć i podršku za uspešno organizovanje Konferencije i sađenjem Milankovićevog omiljenog drveta - Pančićeve omorike (Picea omorika) ispred zgrade Građevinskog fakulteta u Beogradu.
Konferencija je bila otvorena za javnost tako da su u njenom radu mogli da učestvuju, sem autori prihvaćenih radova, i svi zainteresovani, bilo ličnim prisustvom, bilo putem video-linka.
Na Konferenciji je, kroz tematski oblikovane sesije, izloženo 25 radova od kojih su 4 iz inostranstva (Rusija, Grčka, Rumunija i Bugarska).
Autori radova, primenom različitih pri¬rodnih i egazaktnih nauka, su izvršili temeljnu analizu istorijskih procesa formiranja i razvoja kalendarskog znanja, počev od pradavnih vremena, kao i kroz različite istorijske periode i kulture. Detaljno je razmotreno kalendarsko znanje sa različitih gledišta – počev od fizičkog i astronomskog pojma astronomskih ciklusa i vremena i metoda za merenje vremena, do teološkog pogleda na ovo isto pitanje.
Pitanje Milankovićeve reforme kalendara sagledano je sa gledišta astro¬no-mije, matematike i uticaja na odnose u Crkvi. Sa gledišta matematike je pokazano da je Milankovićeva reforma Julijanskog kalendara dostigla nivo tačnosti u odnosu na astronomsko trajanje godine do maksimalno moguće mere.
Sa gledišta naučne analize i stavova Srpske Pravoslavne Crkve, kako je to pokazano na Konferenciji, ne postoje nikakvi razlozi za suprotstavljanje primeni Milankovićeve reforme Julijanskog kalendara, jer se radi o pitanju naučne metodologije računanja vremena. Očigledno je da Milankovićev kalendar može biti primenjen u celini, ali pitanje primene Milankovićevog kalendara treba prepustiti mudrosti Srpske Pravoslavne Crkve, koja će u vezi sa tim doneti odgovarajuće odluke bez žurbe i pritisaka, kada za to budu povoljne prilike. Pri tome treba uzeti u obzir iskustvo pitanjem primene Milankovićevog kalendara u Grčkoj, Bugarskoj i Rumuniji.
Osim usvojene reforme Milutina Milankovića, razmatran je i is¬tak¬nut doprinos drugih srpskih naučnika izučavanju kalendara. To se naročito odnosi na Zaharija Stefanovića Orfelina, Đorđa Stanojevića, Milana Nedeljkovića i drugih naučnika. Istaknute su neke izuzetno važne činjenice, koje pokazuju izuzetno visok nivo tih kalen¬darskih znanja, utkanih u etnološke karakteristike Srba i veoma značajan harmoničan spoj tih srodnih znanja i običaja sa Sve¬tosavljem i crkvenim kalendarom. Posebno je istaknuto značajno posto¬janje kalen¬darskog znanja u mezolitu Lepenskog Vira i u vreme neolitske Vinčanske kulture na širokim prostorima istorijski poznatim kao srpski etnološki prostor.
Drugog dana obeležavanja Jubileja, u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu svečano je otvorena izložba „Milutin Milanković – 100 godina od reforme Julijanskog kalendara“. Izložbu je zvanično otvorio predsednik SANU, akademik Zoran Knežević. Izložba je realizovana u saradnji Muzeja nauke i tehnike i Udruženja Milutin Milanković, a biće otvorena do 29. februara 2024. godine.
Treći radni dan Konferencije održan je u Dalju, rodnom mestu Milutina Milankovića, gde je održan Okrugli sto o daljim aktivnostima na afirmaciji lika i dela Milutina Milankovića. Svečano je predstavljen i otvoren Milankovićev sunčani sat ispred ulaza u Kulturni i naučni centar „Milutin Milanković“, delo Prof. dr Milutina Tadića.
Komentari(0)