Naredni sastanak Seminara biće održan u utorak, 13. juna 2023, u sali 809 Matematičkog fakulteta sa početkom u 18 časova.
Predavač: Prof. Katarina Miljković, School of Earth and Planetary Science, Space Science and Technology Centre, Curtin University, Australia
Naslov predavanja: STRUCTURE AND EVOULUTION OF MARD VIA IMPACT CRATERS AND THE LATEST DISCOVERIES ON THE NASA InSight MISSION
Predstavljanje izveštaja o urađenoj doktorskoj disertaciji: „Stohastička predvidivost filtracija i procesa po neprekidnom parametru“, kandidata Ane Merkle, biće održano 16.06.2023. godine u sali 706, sa početkom u 12 časova.
detaljnijeNaredni sastanak Seminara biće održan u petak, 16. juna 2023, u sali 301f Matmatičkog instituta SANU sa početkom u 14.15.
Predavač: Andreja Tepavčević, Matematički institut SANU
Naslov predavanja: KARAKTERIZACIJA GRUPA PREKO MREŽE SLABIH KONGRUENCIJA
Apstrakt: R. Schmidt u knjizi "Mreže podgrupe grupa" iz 2011. godine, kao jedan od "najuzbudljivijih otvorenih problema" u ovom kontekstu, spomenuo je mrežno teorijsku karakterizaciju rešivih grupa. Rešive grupe su od posebnog značaja jer su u vezi sa rešenjima polinomnih jednačina i teorijom Galoa. U seriji radova objavljenih u poslednje 1-2 godine, mi smo dali mrežno-teorijsku karakterizaciju ne samo rešivih grupa već i mnogih drugih klasa grupa, poput Hamiltonovih, nilpotentnih, Abelovih, superrešivih, i drugih preko mreža slabih kongruencija. Slabe kongruencije su simetrične i tranzitivne relacije saglasne sa operacijama na algebrama. Mreža slabih kongruencija je algebarska mreža koja u sebi sadrži kao intervale i mreže kongruencija i podalgebri, kao i mreže kongruencija na svim podalgebrama. U ovom predavanju predstavićemo rezultate o mrežama slabih kongruencija grupa. Jedan od prvih rezultata u ovom pravcu bila je karakterizacija Dedekindovih grupa preko modularnih mreža slabih kongruencija. Teorija grupa je matematički aparat koji se u fizici intenzivno koristi za proučavanje simetrija, kao i ponašanja fizičkih sistema pod određenim transformacijama; grupe se koriste u proučavanjima interakcija čestica kao i u fizici kondenzovane materije. Nadamo se da će u ovom kontekstu naši rezultati imati primenu i u teorijskoj fizici. Rezultati koji će biti predsatvljani su zajednički rad sa Milanom Grulovićem, Jelenom Jovanović i Branimirom Šešelja.
Napomena: Predavanja se mogu pratiti na daljinu preko linka:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/T9XDGChhq8aDcNqmz/qw7wIwci2jv2rdg9I9CrXkm7OJhF_LB8DfjXZp4jTFV
Registraciona forma je dostupna na:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/tz97w4Hu4c3unsJ7N
Naredni sastanak Seminara biće održan onlajn u sredu, 14. juna 2023, sa početkom u 19 časova.
Predavač: Vladan Devedžić, Univerzitet u Beogradu, Fakultet organizacionih nauka; Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje tehničkih nauka
Naslov predavanja: VEŠTAČKA INTELIGENCIJA: OTVORI OČI I RECI MI ŠTA VIDIŠ
Apstrakt:
Veoma je teško precizno reći šta ljudi imaju na umu kada govore o veštačkoj inteligenciji (VI). Termin/Izraz 'VI' se već godinama koristi u svakojakim situacijama i kontekstima, što može da dovede do njegove sopstvene hiperinflacije i obezvređivanja. Kod nekih ljudi, ubrzan razvoj nekih srodnih oblasti, kao što su primenjena statistika, tzv. nauka o podacima, prediktivna analitika, biometrija, itd., izaziva osećaj da VI postepeno gubi svoj identitet na račun tih drugih oblasti.
Prošlo je više od jedne decenije od kada je o VI počelo vrlo često da se priča, piše i raspravlja, sve više i izvan stručnih krugova, čak i u najširoj javnosti. Nedavna pojava ChatGPT-a i porast popularnosti velikih jezičkih modela samo su "dolili ulje na vatru", tako da je interesovanje za VI već došlo do granica koje niko nije mogao ni da očekuje ni da zamisli na početku ovog poslednjeg perioda naglog uspona VI. Ipak, mnogi stručnjaci imaju osećaj da ova pompa i napredak takođe povećavaju nejasnoće koje okružuju čitavo polje VI. Budući da je VI inherentno interdisciplinarna, često je meta onih koji žele da je "prisvoje" u nekim drugim pojedinačnim oblastima. Ponekad VI postaje i žrtva površnog razumevanja onih koji se samo priklanjaju trendovima.
Takva situacija je poslužila kao inspiracija za ovo predavanje. Ono pokušava da razjasni nekoliko dominantnih različitih pogleda na VI kao
oblast istraživanja i razvoja. Iako nije moguće napraviti stroge granice između onoga što VI jeste i onoga što ona nije, od koristi je ako neko ima ideje o tome šta je VI nekada značila, šta danas znači različitim zainteresovanim stranama i koje kriterijume koriste različite zainteresovane strane kada označavaju sisteme, proizvode, istraživanja, ponašanja i fenomene oznakom 'VI'.
Napomena: Registraciona forma za učešće na Seminaru je dostupna na linku:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CW5nJWDSEZDj7p32p
Ukoliko želite samo da pratite predavanje bez mogućnosti aktivnog učešća, prenos je dostupan na linku:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/4LNW8WtML7rLKojoz
Naredni sastanak Seminara biće održan u utorak, 13. juna u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 14.15. Sastanak je moguće pratiti i na daljinu.
Predavač: Milan Kilibarda, Građevinski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Naslov predavanja: RFSI (Random Forest Spatial Interpolation) METOD ZA PROSTORNU INTERPOLACIJU
Apstrakt: Uobičajeni problem u geoinformatici, geonaukama, zaštiti životne sredine tiče se prostorne interpolacije promenljivih iz tačkastih merenja, opažanja. Primeri takvih promenljivih su padavine, temperatura, kvalitet vazduha, zagađenje zemljišta i vode i drugi. Istorija prostorne interpolacije seže u rane dane geoinformatike, kada su razvijeni osnovni algoritmi kao što su najbliži sused i metod inverznih distanci. Geostatistika je napravila korak dalje razvijajući kriging interpolaciju, koja interpoluje merenja u prostoru u skladu sa stepenom njihove prostorne korelacije i ima dodatnu prednost što kvantifikuje interpolacionu grešku. Tokom godina razvijeno je mnogo različitih algoritama za kriging. Trenutno je regresioni kriging veoma popularan. Regresioni kriging obično proizvodi tačnije karte od običnog kriginga, jer pored informacija dobijenih iz merenja obližnjih tačaka, takođe koristi informacija sadržane u objašnjavajućim promenljivima o životnoj sredini (prediktori ili kovarijati). Kontinualni prediktori su na primer satelitski snimci, digitalni model terena i drugi rasterski podaci za koje imamo vrednost i na mestima gde je opažano i na mestima u kojim se računa vrednost interpolacije. Takođe su napravljena proširenja regresionog kriginga na prostorno-vremensku interpolaciju. Metode mašinskog učenja, kao što su: RF, SVM, ANN, GBM, Cubist nedavno su postale ozbiljan konkurent krigingu. Ove metode se oslanjaju isključivo na odnos između opažanja i prediktora i veoma su fleksibilne u svojoj strukturi modela. Ove metode mogu značajno poboljšati tačnost interpolacije, ako je dostupna dovoljna količina kontinualnih podataka za kreiranje modela i dovoljna količina opažanja za treniranje modela. Ipak, često za mnoge fenomene, količina dostupnih
prediktora nije dovoljna da se napravi kvalitetan model za koji nije neophodno uključiti znanje o poziciji opažanja u proces interpolacije.
Nedavno je publikovan rad baziran na Random Forest metodi koji se bavi prilagođavanjem modela za potrebe prostorne interpolacije, Random Forest Spatial Interpolation, RFSI. Ova tehnika zatvara krug prostorne interpolacije, ponovnim razmatranjem originalnih ideja prostorne interpolacije (npr. kriginga) i inkorporira merenja sa susednih lokacija u skup prediktora Random Forest modela.
U predavanju će biti dat pregled osnovnih struktura podataka koji se koriste u geoinformatici, pregled klasičnih metoda prostorne interpolacije, potom, predstavljena RFSI metoda i rezultati istraživanja primenjenih na modeliranje nekoliko prostornih fenomena, zatim, sledi kratak osvrt na RFSI inplementaciju u R softverskom okruženju u paketu meteo.
Predavanje je zasnovano na radu Sekulić, Aleksandar, Milan Kilibarda, Gerard B.M. Heuvelink, Mladen Nikolić, and Branislav Bajat. 2020. "Random Forest Spatial Interpolation" Remote Sensing 12, no. 10: 1687. https://doi.org/10.3390/rs12101687
Napomene: Napomena: Registraciona forma za učešće na Seminaru je dostupna na linku:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/wnz6oyxsQsy29LfJA/MjQ__eH607WeAL9X7IFtUI98xdQQgVkp-ljiEKPPfXr
Ukoliko želite samo da pratite predavanje bez mogućnosti aktivnog učešća, prenos je dostupan na linku:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YoqHWKALRkRTbK9So
Prijavljivanje kandidata na konkurs za upis na osnovne akademske studije vrši se isključivo onlajn. Prijavljivanje kandidata počinje 16. juna 2023. godine i traje do 22. juna 2023. godine.
Više informacija možete naći na sajtu https://upis.matf.bg.ac.rs/
Možete nas kontaktirati putem telefona na (+381) 011 20 27 807 ili putem mejla na upis@matf.bg.ac.rs
Pripremite se za prijemni ispit iz matematike 28. juna 2023. godine na najbolji mogući način!
Probni prijemni ispit iz matematike održaće se 17. juna 2023. godine u prostorijama Matematičkog fakulteta na adresi Studentski trg 16, IV sprat.
Prijave za probni prijemni su otvorene do 10. juna 2023. godine.
Za više informacija možete posetiti sajt Pripremne nastave ili nas kontaktirati putem mejla pripremna@matf.bg.ac.rs i pr@matf.bg.ac.rs
Naredni sastanak Seminara biće održan u utorak, 6. juna 2023, u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 14.15.
Predavač: Prof. dr.sc. Neven Vrček, University of Zagreb, Faculty of Organization and Informatics, Croatia
Naslov predavanja: SMART FRAMEWORKS FOR SMART INDUSTRY - SWARM AS A RESEARCH PLATFORM
Apstrakt: Rapid technological development and convergence of technologies brought up a concept of smartness as a paradigm for modern society. We are talking about smart products, smart buildings, smart cities, smart ecosystems, etc. In order to fulfill expectations these concepts must be researched from many perspectives which overarch disciplines and reduce friction for widespread adoption of smart paradigm. Besides the obvious technological domain, we have to include legal aspects, user behavior, business models, etc. One approach to research these heterogeneous, and yet convergent domains, is to set up frameworks which can be used in various contexts and analyze them from different perspectives. This presentation introduces the SWARM of drones as a platform used to analyze various aspects that can adapt to the different domain requirements, most often within a smart urban environment. The platform developed within a project UNMANNED AERIAL VEHICLE CONTROL AND SURVEILLANCE FRAMEWORK is a testbed for the use and control of SWARM of drones. The platform combines technology-related research activities such as artificial intelligence for SWARM control, RF signal propagation and location determination within various use cases such as smart logistics, pollution identification, air quality monitoring etc. All these are accompanied with research about possible business models, legal requirements, privacy assessment, risk analysis and cost benefit analysis. The platform has interoperable modules that can be easily changed and adapted to various use cases. Our experience shows that such frameworks can gather scientists from various disciplines and bring up innovative solutions which have scientific and applied value.
Napomene: Napomena: Registraciona forma za učešće na Seminaru je dostupna na linku:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/wnz6oyxsQsy29LfJA/MjQ__eH607WeAL9X7IFtUI98xdQQgVkp ljiEKPPfXr
Ukoliko želite samo da pratite predavanje bez mogućnosti aktivnog učešća, prenos je dostupan na linku:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YoqHWKALRkRTbK9So
Međunarodna konferencija iz bioinformatike, Belgrade Bioinformatics Conference - BELBI2023, biće održana u periodu 19-23. juna 2023. uz podršku više naučnoistraživačkih organizacija iz Beograda i programa COST (European Cooperation in Science and Technology).
Za četvrtu po redu međunarodnu konferenciju iz bioinformatike otvorene su prijave za registraciju od 13. maja 2023. godine.
Više informacija o konferenciji može se naći na strani https://belbi.bg.ac.rs/
Rok za prijavu apstrakata je produžen do 2. juna 2023.
detaljnijeNaredni sastanak Seminara biće održan u petak, 9. juna 2023, u sali 301f Matmatičkog instituta SANU sa početkom u 14.15.
Predavač: Aleksandra Marinković, Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu
Naslov predavanja: SYMPLECTIC CIRCLE ACTIONS ON MANIFOLDS WITH A CONTACT TYPE BOUNDAR
Apstrakt: In this talk we consider circle actions on symplectic manifolds that have a (convex) contact type boundary. The most natural examples from classical mechanics are cotangent bundles with their natural actions induced by an action on the base manifold. We show that many of the key ideas of Morse-Bott theory, used for closed symplectic manifolds, could also be applied in the boundary case. However, in contrast to the closed symplectic case, we show that any symplectic circle action on a symplectic manifold with a contact type boundary is always Hamiltonian. We further show several results about the topology of these symplectic manifolds. In particular, we show that the contact type boundary is connected if the dimension of the symplectic manifold is 4.
This talk is based on a joint work with Klaus Niederküger.
Napomena: Predavanja se mogu pratiti na daljinu preko linka:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/T9XDGChhq8aDcNqmz/qw7wIwci2jv2rdg9I9CrXkm7OJhF_LB8DfjXZp4jTFV
Registraciona forma je dostupna na:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/tz97w4Hu4c3unsJ7N
© Copyright 2008 Matematički fakultet Univerzitet u Beogradu
Design & Development
Aleksandar Smiljković
Adresa: Studentski trg 16,
11158 Beograd
Telefon (+381) 011 2027 801
Faks: (+381) 011 2630 151
E-mail: matf@matf.bg.ac.rs
Žiro račun: 840-181 5666-68
PIB: 100046603
