ОСНОВНЕ СТУДИЈЕ
МАТЕМАТИКА
Математика - 4 године, 240 ЕСПБ
- Дужина студија: 4 године (8 семестара)
- Укупан број ЕСПБ: 240
- Након завршетка основних академских студија стиче се стручни назив дипломирани математичар.
- Овај студијски програм се примењује од школске 2022/23. године.
- Студијски програм из претходне акредитације можете да видите овде.
Студијски програм Математика
Модул
Професор математике и рачунарства
Математика и информатика (заједно са матерњим језиком) заузимају централно место у савременом образовању. Зато у читавом свету постоји све већа потреба за добрим и стручним професорима ових наставних предмета – за професорима какви се школују на Математичком факултету на модулу Професор математике и рачунарства, на основним и мастер студијама.
Математички факултет је посебно препознатљив по развоју знања из теоријских и практичних области наставе математике и рачунарства. Модул Професор математике и рачунарства обезбеђује широко знање из најважнијих области математике и рачунарства, и истовремено подстиче развој психолошко-педагошких вештина неопходних за извођење квалитетне наставе у основним и средњим школама. Посебна пажња је посвећена методици наставе која омогућава да се стручна знања преобликују и прилагоде ученицима у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима.
Стручно знање из математике и рачунарства пружа изузетне могућности за испољавање стваралачких способности у разним привредним гранама које се усве већој мери ослањају на математику и информатику, у разноврсним истраживањима о природним и друштвеним феноменима, у популаризацији знања. Ипак, основно занимање за које припрема модул Професор математике и рачунарства свакако спада у друштвено најзначајније и најхуманије. Нажалост, наставник математике и рачунарства је тренутно једно од најдефицитарнијих и најтраженијих занимања у Србији, али и у читавом свету. Зато све више земаља уводи посебне погодности током школовања и запошљавања будућих наставника математике.
Као професори математике и рачунарства, радићете са младим људима усмеравајући и снажно подстичући њихов интелектуални развој. Одавно је познато да математика и њен стил размишљања покрећу облике мишљења неопходне сваком стручњаку. Информатичка писменост је незаобилазни део савременог образовања. Подучавајући ове важне предмете, стичете привилегију да заувек останете у сећању многих генерација, као неко ко је заузимао важно место у њиховом одрастању и учењу. Све је веће интересовање и за ваншколске математичке и информатичке секције и радионице које могу бити још једна сјајна прилика да пробудите ентузијазам и сваралачки полет младих људи.
Математика и информатика (заједно са матерњим језиком) заузимају централно место у савременом образовању. Зато у читавом свету постоји све већа потреба за добрим и стручним професорима ових наставних предмета – за професорима какви се школују на Математичком факултету на модулу Професор математике и рачунарства, на основним и мастер студијама.
Математички факултет је посебно препознатљив по развоју знања из теоријских и практичних области наставе математике и рачунарства. Модул Професор математике и рачунарства обезбеђује широко знање из најважнијих области математике и рачунарства, и истовремено подстиче развој психолошко-педагошких вештина неопходних за извођење квалитетне наставе у основним и средњим школама. Посебна пажња је посвећена методици наставе која омогућава да се стручна знања преобликују и прилагоде ученицима у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима.
Стручно знање из математике и рачунарства пружа изузетне могућности за испољавање стваралачких способности у разним привредним гранама које се усве већој мери ослањају на математику и информатику, у разноврсним истраживањима о природним и друштвеним феноменима, у популаризацији знања. Ипак, основно занимање за које припрема модул Професор математике и рачунарства свакако спада у друштвено најзначајније и најхуманије. Нажалост, наставник математике и рачунарства је тренутно једно од најдефицитарнијих и најтраженијих занимања у Србији, али и у читавом свету. Зато све више земаља уводи посебне погодности током школовања и запошљавања будућих наставника математике.
Као професори математике и рачунарства, радићете са младим људима усмеравајући и снажно подстичући њихов интелектуални развој. Одавно је познато да математика и њен стил размишљања покрећу облике мишљења неопходне сваком стручњаку. Информатичка писменост је незаобилазни део савременог образовања. Подучавајући ове важне предмете, стичете привилегију да заувек останете у сећању многих генерација, као неко ко је заузимао важно место у њиховом одрастању и учењу. Све је веће интересовање и за ваншколске математичке и информатичке секције и радионице које могу бити још једна сјајна прилика да пробудите ентузијазам и сваралачки полет младих људи.
Речник ознака:
- П – број часова предавања
- В – број часова вежби
- Л – Лабораторијске вежбе/Студијски истраживачки радови
- ЕСПБ – Европски систем преноса бодова
1. година | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
ПРВИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 1 | 4 | 4 | 0 | 0 |
Линеарна алгебра | 2 | 3 | 0 | 0 |
Увод у математичку логику | 2 | 2 | 0 | 5 |
Програмирање 1 | 2 | 3 | 0 | 6 |
Изборни блок М | 0 | 2 | 0 | 3 |
ДРУГИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 1 (ДВА СЕМЕСТРА) | 4 | 4 | 0 | 18 |
Линеарна алгебра (ДВА СЕМЕСТРА) | 3 | 2 | 0 | 12 |
Аналитичка геометријa | 2 | 3 | 0 | 6 |
Програмирање 2 | 2 | 3 | 0 | 6 |
Страни језик | 3 | 0 | 0 | 4 |
60 |
Изборни блок М | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Елементарна математика | 0 | 2 | 0 | 3 |
Напредни концепти елементарне математике | 0 | 2 | 0 | 3 |
2. година | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
ПРВИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 2A | 4 | 4 | 0 | 9 |
Рачунарски системи | 2 | 2 | 0 | 5 |
Основи геометрије | 3 | 3 | 0 | 6 |
Увод у теорију бројева и комбинаторику | 2 | 3 | 0 | 5 |
Увод у финансијску математику | 2 | 2 | 0 | 5 |
ДРУГИ СЕМЕСТАР | ||||
Педагогија са дидактиком | 3 | 0 | 0 | 3 |
Психологија | 3 | 0 | 0 | 3 |
Педагошка пракса 1 | 0 | 0 | 6 | 3 |
Објектно оријентисано програмирање | 2 | 2 | 0 | 5 |
Геометрија кривих и површи | 2 | 2 | 0 | 5 |
Увод у нумеричку математику | 2 | 2 | 1 | 5 |
Алгебра 1 | 3 | 2 | 0 | 6 |
60 |
3. година | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
ПРВИ СЕМЕСТАР | ||||
Увод у алгоритме и структуре података | 3 | 2 | 0 | 5 |
Анализа 2Б | 4 | 4 | 0 | 9 |
Алгебра 2 | 2 | 2 | 0 | 5 |
Методика наставе математике А | 2 | 2 | 0 | 5 |
Пројективна геометрија са применама у рачунарству | 2 | 2 | 1 | 5 |
ДРУГИ СЕМЕСТАР | ||||
Диференцијалне једначине | 4 | 2 | 1 | 7 |
Методика наставе математике Б | 2 | 2 | 0 | 5 |
Теорија мере и интеграције | 2 | 2 | 0 | 5 |
Педагошка пракса 2 | 0 | 0 | 6 | 4 |
Изборни блок МЛ1 | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МЛ2 | 2 | 2 | 0 | 5 |
60 |
Изборни блок МЛ1 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Увод у математичко моделирање и програмирање | 2 | 2 | 0 | 5 |
Скрипт програмирање | 2 | 2 | 0 | 5 |
Програмски пакети у математици | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МЛ2 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Очигледна топологија са применама | 2 | 2 | 0 | 5 |
Оперативни системи и рачунарске мреже | 2 | 2 | 0 | 5 |
Полиноми и алгебарске једначине | 2 | 2 | 0 | 5 |
4. година | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
ПРВИ СЕМЕСТАР | ||||
Вероватноћа и статистика са практикумом | 3 | 3 | 1 | 6 |
Методика наставе рачунарства и информатике | 2 | 2 | 0 | 5 |
Увод у комплексну анализу | 3 | 2 | 0 | 5 |
Увод у релационе базе података | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МЛ3 | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МЛ4 | 2 | 2 | 0 | 5 |
ДРУГИ СЕМЕСТАР | ||||
Историја и филозофија математике | 3 | 0 | 0 | 4 |
Методика наставе програмирања | 2 | 2 | 0 | 5 |
Методика наставе математике Ц | 2 | 2 | 0 | 5 |
Пракса наставе математике и рачунарства | 2 | 0 | 6 | 4 |
Веб програмирање | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МЛ5 | 3 | 2 | 0 | 6 |
60 |
Изборни блок МЛ3 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Увод у астрономију | 2 | 2 | 0 | 5 |
Образовни софтвер | 2 | 2 | 0 | 5 |
Увод у теоријску механику | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МЛ4 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Одабрана поглавља анализе А | 2 | 2 | 0 | 5 |
Одабрана поглавља геометрије А | 2 | 2 | 0 | 5 |
Једначине математичке физике | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МЛ5 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Заснивање математике | 3 | 2 | 0 | 6 |
Одабрана поглавља математичке логике | 3 | 2 | 0 | 6 |
Одабрана поглавља анализе Б | 3 | 2 | 0 | 6 |
Студијски програм Математика
Модул
Теоријска математика и примене
Математика и информатика (заједно са матерњим језиком) заузимају централно место у савременом образовању. Зато у читавом свету постоји све већа потреба за добрим и стручним професорима ових наставних предмета – за професорима какви се школују на Математичком факултету на модулу Професор математике и рачунарства, на основним и мастер студијама.
Математички факултет је посебно препознатљив по развоју знања из теоријских и практичних области наставе математике и рачунарства. Модул Професор математике и рачунарства обезбеђује широко знање из најважнијих области математике и рачунарства, и истовремено подстиче развој психолошко-педагошких вештина неопходних за извођење квалитетне наставе у основним и средњим школама. Посебна пажња је посвећена методици наставе која омогућава да се стручна знања преобликују и прилагоде ученицима у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима.
Стручно знање из математике и рачунарства пружа изузетне могућности за испољавање стваралачких способности у разним привредним гранама које се усве већој мери ослањају на математику и информатику, у разноврсним истраживањима о природним и друштвеним феноменима, у популаризацији знања. Ипак, основно занимање за које припрема модул Професор математике и рачунарства свакако спада у друштвено најзначајније и најхуманије. Нажалост, наставник математике и рачунарства је тренутно једно од најдефицитарнијих и најтраженијих занимања у Србији, али и у читавом свету. Зато све више земаља уводи посебне погодности током школовања и запошљавања будућих наставника математике.
Као професори математике и рачунарства, радићете са младим људима усмеравајући и снажно подстичући њихов интелектуални развој. Одавно је познато да математика и њен стил размишљања покрећу облике мишљења неопходне сваком стручњаку. Информатичка писменост је незаобилазни део савременог образовања. Подучавајући ове важне предмете, стичете привилегију да заувек останете у сећању многих генерација, као неко ко је заузимао важно место у њиховом одрастању и учењу. Све је веће интересовање и за ваншколске математичке и информатичке секције и радионице које могу бити још једна сјајна прилика да пробудите ентузијазам и сваралачки полет младих људи.
На овом модулу студенти упознају математику као фундаменталну науку, тј. као читав скуп дубоких, апстрактних, елегантних и испреплетаних идеја, конструкција и теорија. Програм овог модула је апсолутно упоредив са одговарајућим програмима водећих светских универзитета. Студенти се упознају са разним областима математике – анализом, алгебром, геометријом, топологијом, теоријом бројева, теоријом графова, математичком логиком, теоријом вероватноћа итд. У истом обиму, по истом програму и на исти начин као и на најбољим математичким департманима света.
Иза сваке математичке теореме стоји савладавање, разумевање, артикулација и формализација једне интуитивне идеје. Током сваког таквог процеса доказивања – са којим ће се студенти овог смера суочити небројено пута – размишљамо, делимо на случајеве, уводимо параметре, оцењујемо различите доприносе, визуализујемо податке и геометријске објекте, апстрахујемо различите процесе или читаве класе објеката, структурирамо, уводимо, проверавамо и побијамо хипотезе, налазимо примере, конструишемо контрапримере. Научићете да брзо повезујете и да брзо разумете и схватате квантитативне односе и у најкомплекснијим системима или пројектима – било да је у питању нека наука или привреда. Баш зато студенти овог смера могу да раде на пословима који захтевају прецизност и строгост закључивања, али и оригиналност и способност креирања нових идеја.
Теоријски математичари могу да раде на универзитетима и институтима, и посао им је осим што предају математику, да развијају математичке теорије. Некада се откривају нове и неочекиване везе или налазе нове и разноврсне примене у другим наукама или у техници и индустрији. Теоријски математичари могу да раде и практично сва занимања у којима је битно да се нешто квантификује и да се постојеће информације класификују, организују и разумеју. Све је више математичара који успешно раде у финансијским институцијама, инвестиционим фондовима или у најбољим софтверским компанијама. Математика је често кључна за послове највишег нивоа у ИТ индустрији (а самим тим и најбоље плаћене послове) – за конструкције најсофистициранијих модела у машинском учењу, науци о подацима итд. Математичари су у ствари предодређени да њихов посао увек буде везан за најновије технологије – и оне које су најнапредније данас, и оне које ће се тек резвијати у будућности.
Речник ознака:
- П – број часова предавања
- В – број часова вежби
- Л – Лабораторијске вежбе/Студијски истраживачки радови
- ЕСПБ – Европски систем преноса бодова
1. година | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
ПРВИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 1 | 4 | 4 | 0 | 0 |
Линеарна алгебра | 2 | 3 | 0 | 0 |
Увод у математичку логику | 2 | 2 | 0 | 5 |
Програмирање 1 | 2 | 3 | 0 | 6 |
Изборни блок М | 0 | 2 | 0 | 3 |
ДРУГИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 1 (ДВА СЕМЕСТРА) | 4 | 4 | 0 | 18 |
Линеарна алгебра (ДВА СЕМЕСТРА) | 3 | 2 | 0 | 12 |
Аналитичка геометријa | 2 | 3 | 0 | 6 |
Програмирање 2 | 2 | 3 | 0 | 6 |
Страни језик | 3 | 0 | 0 | 4 |
60 |
Изборни блок М | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Елементарна математика | 0 | 2 | 0 | 3 |
Напредни концепти елементарне математике | 0 | 2 | 0 | 3 |
2. година | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
ПРВИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 2 | 4 | 4 | 0 | 0 |
Основи геометрије | 3 | 3 | 0 | 6 |
Алгебра 1 | 3 | 3 | 0 | 6 |
Изборни блок МM1 | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МM2 | 2 | 2 | 0 | 5 |
ДРУГИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 2 (ДВА СЕМЕСТРА) | 4 | 4 | 0 | 18 |
Објектно оријентисано програмирање | 2 | 2 | 0 | 5 |
Геометрија кривих и површи | 2 | 2 | 0 | 5 |
Увод у нумеричку математику | 2 | 2 | 1 | 5 |
Изборни блок МM3 | 2 | 2 | 0 | 5 |
60 |
Изборни блок ММ1 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Рачунарски системи | 2 | 2 | 0 | 5 |
Образовни софтвер | 2 | 2 | 0 | 5 |
Увод у алгоритме и структуре података | 3 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок ММ2 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Дискретна математика | 2 | 2 | 0 | 5 |
Напредни концепти анализе 1 | 2 | 2 | 0 | 5 |
Увод у финансијску математику | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок ММ3 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Нееуклидске геометрије | 2 | 2 | 0 | 5 |
Увод у неглатку анализу | 2 | 2 | 0 | 5 |
Програмски пакети у математици | 2 | 2 | 0 | 5 |
3. година | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
ПРВИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 3А | 3 | 2 | 0 | 5 |
Комплексна анализа А | 2 | 2 | 0 | 5 |
Алгебра 2 | 2 | 2 | 0 | 5 |
Диференцијалне једначине А | 2 | 2 | 0 | 5 |
Топологија А | 2 | 2 | 0 | 5 |
Пројективна геометрија са применама у рачунарству | 2 | 2 | 1 | 5 |
ДРУГИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 3Б | 3 | 2 | 0 | 5 |
Комплексна анализа Б | 2 | 2 | 0 | 5 |
Алгебра 3 | 2 | 2 | 0 | 5 |
Диференцијалне једначине Б | 2 | 2 | 0 | 5 |
Топологија Б | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок ММ4 | 2 | 2 | 0 | 5 |
60 |
Изборни блок ММ4 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Теорија бројева 1 | 2 | 2 | 0 | 5 |
Векторска анализа и теорија поља | 2 | 2 | 0 | 5 |
Увод у математичко моделирање и програмирање | 2 | 2 | 0 | 5 |
Увод у астрономију и астрофизику | 2 | 2 | 0 | 5 |
4. година | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
ПРВИ СЕМЕСТАР | ||||
Вероватноћа и статистика А | 2 | 2 | 0 | 5 |
Диференцијална геометрија | 4 | 2 | 0 | 6 |
Дистрибуције и парцијалне једначине А | 2 | 2 | 0 | 5 |
Алгебарска топологија | 3 | 1 | 0 | 5 |
Изборни блок ММ5 | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок ММ6 | 2 | 2 | 0 | 5 |
ДРУГИ СЕМЕСТАР | ||||
Вероватноћа и статистика Б | 2 | 2 | 0 | 5 |
Стручна пракса 1 | 0 | 0 | 6 | 3 |
Дистрибуције и парцијалне једначине Б | 3 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок ММ7 | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок ММ8 | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок ММ9 | 3 | 2 | 0 | 6 |
60 |
Изборни блок ММ5 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Геометријска теорија функција 1 | 2 | 2 | 0 | 5 |
Увод у теорију релативности и космологију | 2 | 2 | 0 | 5 |
Одабрана поглавља алгебре | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок ММ6 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Увод у комутативну алгебру | 3 | 1 | 0 | 5 |
Математичке методе класичне механике | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок ММ7 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Машинско учење | 2 | 2 | 0 | 5 |
Увод у теорију динамичких система | 2 | 2 | 0 | 5 |
Методика наставе математике и рачунарства | 2 | 2 | 0 | 5 |
Историја и филозофија математике | 3 | 0 | 0 | 4 |
Семинарски рад | 0 | 0 | 2 | 1 |
Изборни блок ММ8 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Математичке методе квантне механике | 2 | 2 | 0 | 5 |
Увод у теорију случајних процеса | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок ММ9 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Увод у интерактивно доказивање теорема | 2 | 3 | 0 | 6 |
Одабрана поглавља анализе | 3 | 2 | 0 | 6 |
Одабрана поглавља математичке логике | 3 | 2 | 0 | 6 |
Одабрана поглавља геометрије и топологије | 3 | 2 | 0 | 6 |
Студијски програм Математика
Модул
Математика и рачунарство
Математика и информатика (заједно са матерњим језиком) заузимају централно место у савременом образовању. Зато у читавом свету постоји све већа потреба за добрим и стручним професорима ових наставних предмета – за професорима какви се школују на Математичком факултету на модулу Професор математике и рачунарства, на основним и мастер студијама.
Математички факултет је посебно препознатљив по развоју знања из теоријских и практичних области наставе математике и рачунарства. Модул Професор математике и рачунарства обезбеђује широко знање из најважнијих области математике и рачунарства, и истовремено подстиче развој психолошко-педагошких вештина неопходних за извођење квалитетне наставе у основним и средњим школама. Посебна пажња је посвећена методици наставе која омогућава да се стручна знања преобликују и прилагоде ученицима у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима.
Стручно знање из математике и рачунарства пружа изузетне могућности за испољавање стваралачких способности у разним привредним гранама које се усве већој мери ослањају на математику и информатику, у разноврсним истраживањима о природним и друштвеним феноменима, у популаризацији знања. Ипак, основно занимање за које припрема модул Професор математике и рачунарства свакако спада у друштвено најзначајније и најхуманије. Нажалост, наставник математике и рачунарства је тренутно једно од најдефицитарнијих и најтраженијих занимања у Србији, али и у читавом свету. Зато све више земаља уводи посебне погодности током школовања и запошљавања будућих наставника математике.
Као професори математике и рачунарства, радићете са младим људима усмеравајући и снажно подстичући њихов интелектуални развој. Одавно је познато да математика и њен стил размишљања покрећу облике мишљења неопходне сваком стручњаку. Информатичка писменост је незаобилазни део савременог образовања. Подучавајући ове важне предмете, стичете привилегију да заувек останете у сећању многих генерација, као неко ко је заузимао важно место у њиховом одрастању и учењу. Све је веће интересовање и за ваншколске математичке и информатичке секције и радионице које могу бити још једна сјајна прилика да пробудите ентузијазам и сваралачки полет младих људи.
Модул Mатематика и рачунарство на студијском програму Математика представља занимљив спој математике и информатике који омогућава одличан компромис студентима који желе да се баве информатиком, али воле математику и желе приступ озбиљним математичким знањима која ће примењивати у својој каријери. Угрубо, модул нуди око 30% информатичких садржаја, око 60% математичких садржаја и 10% општег садржаја. Информатички курсеви које студенти обавезно слушају или их бирају, покривају све кључне гране информатике, односно, студент због већег садржаја математике неће бити ускраћен у погледу најважнијих информатичких знања. С друге стране, математички курсеви покривају главне области теоријске и примењене математике које се проучавају темељније него на студијском програму Информатика.
На модулу Mатематика и рачунарство студенти овладавају мноштвом знања из области информатике и математике. Информатичка знања укључују општа знања од значаја за све програмере, као што су програмирање у различитим врстама програмских језика – процедуралним, објектно-оријентисаним и функционалним, јако познавање алгоритмике, потом познавање архитектуре и организације рачунара, оперативних система, рачунарских мрежа и база података. Такође, укључују и специфична информатичка знања попут технологија за Веб, конструкције програмских преводилаца, рачунарске графике, вештачке интелигенције уопште и њених ужих грана попут аутоматског резоновања и машинског учења, биониформатике, верификације софтвера, науке о подацима и других. Математичка знања укључују знања линеарне алгебре, алгебре, математичке анализе, геометрије, вероватноће, статистике, и нумеричке математике и оптимизације.
Завршивши модул Mатематика и рачунарство, студент може радити у широком спектру занимања. Све информатичке компаније су заинтересоване за овај профил стручњака који су у стању да се баве најразличитијим информатичким пословима – програмирањем за Веб, програмирањем база података, развојем софтвера различитих намена, науком о подацима, вештачком интелигенцијом, рачунарском графиком и другим. Јака математичка основа даје студентима који заврше овај модул озбиљну предност у пословима који захтевају решавање иновативних проблема. Такви проблеми се јављају у изради софтвера који решава различите проблеме вештачке интелигенције, потом софтвера који решава проблеме логистике, аутоматског планирања и распоређивања методама математичке оптимизације, финансијског софтвера, итд.
Речник ознака:
- П – број часова предавања
- В – број часова вежби
- Л – Лабораторијске вежбе/Студијски истраживачки радови
- ЕСПБ – Европски систем преноса бодова
1. година | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
ПРВИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 1 | 4 | 4 | 0 | 0 |
Линеарна алгебра | 2 | 3 | 0 | 0 |
Увод у математичку логику | 2 | 2 | 0 | 5 |
Програмирање 1 | 2 | 3 | 0 | 6 |
Изборни блок М | 0 | 2 | 0 | 3 |
ДРУГИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 1 (ДВА СЕМЕСТРА) | 4 | 4 | 0 | 18 |
Линеарна алгебра (ДВА СЕМЕСТРА) | 3 | 2 | 0 | 12 |
Аналитичка геометријa | 2 | 3 | 0 | 6 |
Програмирање 2 | 2 | 3 | 0 | 6 |
Страни језик | 3 | 0 | 0 | 4 |
60 |
Изборни блок М | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Елементарна математика | 0 | 2 | 0 | 3 |
Напредни концепти елементарне математике | 0 | 2 | 0 | 3 |
2. година | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
ПРВИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 2 | 4 | 4 | 0 | 0 |
Увод у организацију и архитектуру рачунара | 2 | 2 | 0 | 5 |
Основи геометрије | 3 | 3 | 0 | 6 |
Алгебра 1 | 3 | 2 | 0 | 6 |
Изборни блок МР1 | 2 | 2 | 0 | 5 |
ДРУГИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 2 (ДВА СЕМЕСТРА) | 4 | 4 | 0 | 18 |
Објектно оријентисано програмирање | 2 | 2 | 0 | 5 |
Геометрија кривих и површи | 2 | 2 | 0 | 5 |
Увод у нумеричку математику | 2 | 2 | 1 | 5 |
Алгебра 2 | 2 | 2 | 0 | 5 |
60 |
Изборни блок МР1 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Дискретна математика | 2 | 2 | 0 | 5 |
Увод у финансијску математику | 2 | 2 | 0 | 5 |
3. година | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
ПРВИ СЕМЕСТАР | ||||
Програмске парадигме | 2 | 2 | 0 | 5 |
Диференцијалне једначине са применама | 3 | 2 | 0 | 5 |
Математичка логика у рачунарству | 2 | 2 | 0 | 5 |
Лексичка анализа и примене | 2 | 2 | 0 | 5 |
Комплексне функције | 3 | 2 | 0 | 5 |
Увод у алгоритме и структуре података | 3 | 2 | 0 | 5 |
ДРУГИ СЕМЕСТАР | ||||
Дизајн програмских језика | 2 | 2 | 0 | 5 |
Нумеричке методе | 3 | 2 | 1 | 5 |
Компилација програмских језика | 2 | 2 | 0 | 5 |
Архитектура рачунара 1 | 2 | 2 | 0 | 5 |
Теорија мере и интеграције | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МР2 | 2 | 2 | 1 | 5 |
60 |
Изборни блок МР2 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Увод у рачунарску алгебру | 3 | 0 | 1 | 5 |
Геометријско моделовање | 2 | 2 | 1 | 5 |
Увод у математичко моделирање и програмирање | 2 | 2 | 0 | 5 |
Теорија игара са применама | 2 | 2 | 0 | 5 |
4. година | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
ПРВИ СЕМЕСТАР | ||||
Увод у релационе базе података | 2 | 2 | 0 | 5 |
Вероватноћа и статистика А | 2 | 2 | 0 | 5 |
Дизајн и анализа алгоритама | 3 | 2 | 0 | 5 |
Оперативни системи | 2 | 2 | 0 | 5 |
Теорија израчунљивости | 3 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МР3 | 2 | 2 | 0 | 6 |
ДРУГИ СЕМЕСТАР | ||||
Програмирање база података | 2 | 2 | 0 | 5 |
Рачунарске мреже | 2 | 2 | 0 | 5 |
Стручна пракса 1 | 0 | 0 | 6 | 3 |
Вероватноћа и статистика Б | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МР4 | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок - група Р | 2 | 3 | 0 | 6 |
60 |
Изборни блок МР3 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Увод у теоријску механику | 2 | 2 | 0 | 5 |
Пројективна геометрија са применама у рачунарству | 2 | 2 | 1 | 5 |
Операциона истраживања | 2 | 2 | 0 | 5 |
Одабрана поглавља астрономије | 2 | 2 | 0 | 5 |
Семинарски рад 1 | 0 | 0 | 2 | 1 |
Предмет из групе Р | 2V3 | 3V2 | 0 | 6 |
Изборни блок МР4 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Увод у рачунарску топологију | 2 | 3 | 0 | 5 |
Методика наставе математике и рачунарства | 2 | 2 | 0 | 5 |
Историја и филозофија математике | 3 | 0 | 0 | 4 |
Семинарски рад 2 | 0 | 0 | 2 | 1 |
Машинско учење | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок - група Р | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Увод у интерактивно доказивање теорема | 2 | 3 | 0 | 6 |
Рачунарска графика | 2 | 3 | 0 | 6 |
Архитектура рачунара 2 | 2 | 3 | 0 | 6 |
Истраживање података 1 | 3 | 2 | 0 | 6 |
Увод у веб и интернет технологије | 3 | 2 | 0 | 6 |
Вештачка интелигенција | 3 | 2 | 0 | 6 |
Развој софтвера | 2 | 3 | 0 | 6 |
Конструкција компилатора | 2 | 3 | 0 | 6 |
Студијски програм Математика
Модул
Примењена математика
Математика и информатика (заједно са матерњим језиком) заузимају централно место у савременом образовању. Зато у читавом свету постоји све већа потреба за добрим и стручним професорима ових наставних предмета – за професорима какви се школују на Математичком факултету на модулу Професор математике и рачунарства, на основним и мастер студијама.
Математички факултет је посебно препознатљив по развоју знања из теоријских и практичних области наставе математике и рачунарства. Модул Професор математике и рачунарства обезбеђује широко знање из најважнијих области математике и рачунарства, и истовремено подстиче развој психолошко-педагошких вештина неопходних за извођење квалитетне наставе у основним и средњим школама. Посебна пажња је посвећена методици наставе која омогућава да се стручна знања преобликују и прилагоде ученицима у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима.
Стручно знање из математике и рачунарства пружа изузетне могућности за испољавање стваралачких способности у разним привредним гранама које се усве већој мери ослањају на математику и информатику, у разноврсним истраживањима о природним и друштвеним феноменима, у популаризацији знања. Ипак, основно занимање за које припрема модул Професор математике и рачунарства свакако спада у друштвено најзначајније и најхуманије. Нажалост, наставник математике и рачунарства је тренутно једно од најдефицитарнијих и најтраженијих занимања у Србији, али и у читавом свету. Зато све више земаља уводи посебне погодности током школовања и запошљавања будућих наставника математике.
Као професори математике и рачунарства, радићете са младим људима усмеравајући и снажно подстичући њихов интелектуални развој. Одавно је познато да математика и њен стил размишљања покрећу облике мишљења неопходне сваком стручњаку. Информатичка писменост је незаобилазни део савременог образовања. Подучавајући ове важне предмете, стичете привилегију да заувек останете у сећању многих генерација, као неко ко је заузимао важно место у њиховом одрастању и учењу. Све је веће интересовање и за ваншколске математичке и информатичке секције и радионице које могу бити још једна сјајна прилика да пробудите ентузијазам и сваралачки полет младих људи.
Примењена математика је важна грана математике која комбинује математичка знања, програмирање и знања из специфичне области примене. Са појавом рачунара, примењена математика је доживела огроман напредак. Нумеричке методе, методе оптимизације и симулација су, уз математичко моделирање, главни алат у бројним областима, на пример у:
- метеорологији (прогноза времена, предвиђање торнада),
- астрономији и астрофизици (проучавање животног циклуса галаксија),
- авиоиндустрији (проучавање турбуленције око објеката),
- технолошким процесима (унапређивање и праћење),
- грађевинским прорачунима (тестирање стабилности грађевине),
- економији (предвиђање кретање деоница на берзи, осигурање),
- медицини (нови материјали за имплантанте, ЕЦГ И ЕЕГ сигнали, томографија),
- генетици (проучавање утицаја зрачења на генетске промене),
- обради сигнала (анализа, компресија, пренос сигнала и слике),
- рачунарске мреже и телекомуникације (оптимизација протока и паралелизације обраде).
Без нумеричких метода и симулација било би немогуће пројектовати нуклеарне реакторе, веће грађевинске објекте, планирати свемирска путовања, добити прецизну ГПС позицију, добити снимак са скенера, итд.
Поред стандардног теоријског математичког образовања, на овом студијском програму се учи како се реални проблеми описују математичким језиком (математичко моделирање), како приближно срачунати решења тих модела (нумеричка математика), како добити оптимална решења проблема (оптимизација), како унапред испитати понашање модела (симулација). На овом модулу се изучавају и рачунарски предмети јер се рачунари интензивно користе за ове послове.
Стручњаци из области примењене математике су веома цењени у целом свету и притом одлично плаћени, јер чине окосницу развојних тимова индустријских, софтверских и других компанија. Информатичко образовање им омогућава да сами могу да пројектују и имплементирају рачунарски софтвер не само из области примењене математике већ, како је искуство показало, и из области информационих система (базе података) и интернет технологија. Примењени математичари се запошљавају на развојним пословима, као и позицијама које се односе на анализу података у привреди, банкама, осигуравајућим друштвима, софтверским компанијама, идустрији. итд. Многи примењени математичари су остварили запажене каријере у иностраним компанијама или универзитетима.
Речник ознака:
- П – број часова предавања
- В – број часова вежби
- Л – Лабораторијске вежбе/Студијски истраживачки радови
- ЕСПБ – Европски систем преноса бодова
1. година | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
ПРВИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 1 | 4 | 4 | 0 | 0 |
Линеарна алгебра | 2 | 3 | 0 | 0 |
Увод у математичку логику | 2 | 2 | 0 | 5 |
Програмирање 1 | 2 | 3 | 0 | 6 |
Изборни блок М | 0 | 2 | 0 | 3 |
ДРУГИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 1 (ДВА СЕМЕСТРА) | 4 | 4 | 0 | 18 |
Линеарна алгебра (ДВА СЕМЕСТРА) | 3 | 2 | 0 | 12 |
Аналитичка геометријa | 2 | 3 | 0 | 6 |
Програмирање 2 | 2 | 3 | 0 | 6 |
Страни језик | 3 | 0 | 0 | 4 |
60 |
Изборни блок М | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Елементарна математика | 0 | 2 | 0 | 3 |
Напредни концепти елементарне математике | 0 | 2 | 0 | 3 |
2. година | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
ПРВИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 2 | 4 | 4 | 0 | 0 |
Дискретне структуре | 2 | 2 | 1 | 5 |
Основи геометрије | 3 | 3 | 0 | 6 |
Алгебра 1 | 3 | 3 | 0 | 6 |
Изборни блок МП1 | 2 | 2 | 0 | 5 |
ДРУГИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 2 (ДВА СЕМЕСТРА) | 4 | 4 | 0 | 18 |
Објектно оријентисано програмирање | 2 | 2 | 0 | 5 |
Геометрија кривих и површи | 2 | 2 | 0 | 5 |
Увод у нумеричку математику | 2 | 2 | 1 | 5 |
Изборни блок МП2 | 2 | 2 | 0 | 5 |
60 |
Изборни блок МП1 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Увод у алгоритме и структуре података | 3 | 2 | 0 | 5 |
Увод у финансијску математику | 2 | 2 | 0 | 5 |
Образовни софтвер | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МП2 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Веб програмирање | 2 | 2 | 0 | 5 |
Геометријско моделовање | 2 | 2 | 1 | 5 |
Програмски пакети у математици | 2 | 2 | 0 | 5 |
3. година | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
ПРВИ СЕМЕСТАР | ||||
Aнализа 3А | 3 | 2 | 0 | 5 |
Комплексне функције | 3 | 2 | 0 | 5 |
Линеарно програмирање | 2 | 2 | 0 | 5 |
Диференцијалне једначине А | 2 | 2 | 0 | 5 |
Нумеричка анализа 1А | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МП3 | 2 | 2 | 0 | 5 |
ДРУГИ СЕМЕСТАР | ||||
Aнализа 3Б | 3 | 2 | 0 | 5 |
Конвексна анализа | 3 | 1 | 0 | 5 |
Нумеричка анализа 1Б | 2 | 2 | 0 | 5 |
Диференцијалне једначине Б | 2 | 2 | 0 | 5 |
Нелинеарно програмирање | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МП4 | 2 | 2 | 0 | 5 |
60 |
Изборни блок МП3 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Одабрана поглавља астрономије | 2 | 2 | 0 | 5 |
Теорија апроксимација | 2 | 2 | 0 | 5 |
Увод у теоријску механику | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МП4 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Софтверски пакети у оптимизацији | 2 | 2 | 0 | 5 |
Обрада сигнала | 2 | 2 | 0 | 5 |
Динамички системи у математичком моделирању | 2 | 2 | 0 | 5 |
4. година | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
ПРВИ СЕМЕСТАР | ||||
Вероватноћа и статистика А | 2 | 2 | 0 | 5 |
Нумеричка анализа 2А | 2 | 2 | 0 | 5 |
Једначине математичке физике | 2 | 2 | 0 | 5 |
Операциона истраживања | 2 | 2 | 0 | 5 |
Основе математичког моделирања | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МП5 | 2 | 2 | 0 | 5 |
ДРУГИ СЕМЕСТАР | ||||
Вероватноћа и статистика Б | 2 | 2 | 0 | 5 |
Нумеричка анализа 2Б | 2 | 2 | 0 | 5 |
Екстремални проблеми са применама | 2 | 2 | 1 | 6 |
Стручна пракса 1 | 0 | 0 | 6 | 3 |
Хеуристичке методе | 3 | 2 | 0 | 6 |
Изборни блок МП6 | 2 | 2 | 0 | 5 |
60 |
Изборни блок МП5 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Алгебра 2 | 2 | 2 | 0 | 5 |
Финансијско моделовање | 2 | 2 | 0 | 5 |
Нумеричке софтверске библиотеке | 2 | 2 | 0 | 5 |
Увод у релационе базе података | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МП6 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Парцијалне једначине | 3 | 2 | 0 | 5 |
Напредни алгоритми на графовима | 2 | 2 | 0 | 5 |
Теорија игара са применама | 2 | 2 | 0 | 5 |
Увод у теорију случајних процеса | 2 | 2 | 0 | 5 |
Машинско учење | 2 | 2 | 0 | 5 |
Студијски програм Математика
Модул
Статистика, актуарска и финансијска математика
Данас, вероватноћа и статистика играју важну улогу у доношењу одлука различитог типа, а самим тим и у свим слојевима живота. Поред разних статистичких испитивања јавног мњења с циљем унапређења услуга, важно је напоменути да иза “паметних” производа, који “уче” од људи, стоје различити статистички модели. Зато усавршавањем вештина на овом пољу и студенти овог смера постају важна карика у 4. индустријској револуцији.
У току прве две године основних студија студенти слушају основне математичке и рачунарске предмете који су важни за даље савладавање градива. Поред тога, на курсу Увод у вероватноћу стичу јасну слику о томе шта је то вероватносни модел, како му треба приступити и друга основна знања из теорије вероватноће. На курсу Увод у статистику студенти стичу основна знања о статистичким моделима и како одабрати прави у конкретној ситуацији и како извршити основну статистичку анализу. Кроз мноштво примера из стварног живота студенти се упознају са могућностима запослења које им досадашње и будуће знање омогућава.
Трећа и четврта година су углавном посвећени стручним предметима. Предмети попут Теорије вероватноће, Случајних процеса и Математичке статистике су теоријски оријентисани и студентима омогућују дубоко разумевање практичних примена са којима се упознају на предметима попут Анализа временских серија, Елементи актурске математике, Елементи финансијске математике, Линеарни статистички модели, Теорија информације, Теорија узорака. Поред ових предмета, кроз практичне предмете Статистички софтвер 1, Статистички софтвер 2, Статистички софтвер 3 и Статистички софтвер 4, студенти стичу рутину рада у програмском језику R и другим програмским алатима.
Кроз самосталне пројекте студенти стичу праксу рада с реалним подацима која им је јако важна приликом првог запослења. Након завршеног модула статистика, актуарска и финансијска математика студенти су обучени да праве, софтверски имплементирају и примењују разне математичке моделе. То им отвара врата свих компанија које раде са подацима (банке, осигуравајућа друштва, ревизорске куће, ИТ компаније, фармацеутске куће…). Поред тога стечена теоријска знања су довољна за наставак научне каријере. Области којима се баве чланови катедре су актуелне и пружају пуно могућности за научно-истраживачки рад.
Данас, вероватноћа и статистика играју важну улогу у доношењу одлука различитог типа, а самим тим и у свим слојевима живота. Поред разних статистичких испитивања јавног мњења с циљем унапређења услуга, важно је напоменути да иза “паметних” производа, који “уче” од људи, стоје различити статистички модели. Зато усавршавањем вештина на овом пољу и студенти овог смера постају важна карика у 4. индустријској револуцији.
У току прве две године основних студија студенти слушају основне математичке и рачунарске предмете који су важни за даље савладавање градива. Поред тога, на курсу Увод у вероватноћу стичу јасну слику о томе шта је то вероватносни модел, како му треба приступити и друга основна знања из теорије вероватноће. На курсу Увод у статистику студенти стичу основна знања о статистичким моделима и како одабрати прави у конкретној ситуацији и како извршити основну статистичку анализу. Кроз мноштво примера из стварног живота студенти се упознају са могућностима запослења које им досадашње и будуће знање омогућава.
Трећа и четврта година су углавном посвећени стручним предметима. Предмети попут Теорије вероватноће, Случајних процеса и Математичке статистике су теоријски оријентисани и студентима омогућују дубоко разумевање практичних примена са којима се упознају на предметима попут Анализа временских серија, Елементи актурске математике, Елементи финансијске математике, Линеарни статистички модели, Теорија информације, Теорија узорака. Поред ових предмета, кроз практичне предмете Статистички софтвер 1, Статистички софтвер 2, Статистички софтвер 3 и Статистички софтвер 4, студенти стичу рутину рада у програмском језику R и другим програмским алатима.
Кроз самосталне пројекте студенти стичу праксу рада с реалним подацима која им је јако важна приликом првог запослења. Након завршеног модула статистика, актуарска и финансијска математика студенти су обучени да праве, софтверски имплементирају и примењују разне математичке моделе. То им отвара врата свих компанија које раде са подацима (банке, осигуравајућа друштва, ревизорске куће, ИТ компаније, фармацеутске куће…). Поред тога стечена теоријска знања су довољна за наставак научне каријере. Области којима се баве чланови катедре су актуелне и пружају пуно могућности за научно-истраживачки рад.
Речник ознака:
- П – број часова предавања
- В – број часова вежби
- Л – Лабораторијске вежбе/Студијски истраживачки радови
- ЕСПБ – Европски систем преноса бодова
1. година | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
ПРВИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 1 | 4 | 4 | 0 | 0 |
Линеарна алгебра | 2 | 3 | 0 | 0 |
Увод у математичку логику | 2 | 2 | 0 | 5 |
Програмирање 1 | 2 | 3 | 0 | 6 |
Изборни блок М | 0 | 2 | 0 | 3 |
ДРУГИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 1 (ДВА СЕМЕСТРА) | 4 | 4 | 0 | 18 |
Линеарна алгебра (ДВА СЕМЕСТРА) | 3 | 2 | 0 | 12 |
Аналитичка геометријa | 2 | 3 | 0 | 6 |
Програмирање 2 | 2 | 3 | 0 | 6 |
Страни језик | 3 | 0 | 0 | 4 |
60 |
Изборни блок М | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Елементарна математика | 0 | 2 | 0 | 3 |
Напредни концепти елементарне математике | 0 | 2 | 0 | 3 |
2. година | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
ПРВИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 2 | 4 | 4 | 0 | 0 |
Рачунарски системи | 2 | 2 | 0 | 5 |
Основи геометрије | 3 | 3 | 0 | 6 |
Алгебра 1 | 3 | 3 | 0 | 6 |
Увод у вероватноћу | 2 | 2 | 0 | 5 |
ДРУГИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 2 (ДВА СЕМЕСТРА) | 4 | 4 | 0 | 18 |
Објектно оријентисано програмирање | 2 | 2 | 0 | 5 |
Геометрија кривих и површи | 2 | 2 | 0 | 5 |
Увод у нумеричку математику | 2 | 2 | 1 | 5 |
Увод у статистику | 2 | 2 | 0 | 5 |
60 |
3. година | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
ПРВИ СЕМЕСТАР | ||||
Анализа 3А | 3 | 2 | 0 | 5 |
Комплексна анализа | 3 | 2 | 0 | 5 |
Диференцијалне једначине и динамички системи | 3 | 3 | 0 | 5 |
Теорија вероватноћа | 4 | 4 | 0 | 10 |
Статистички софтвер 1 | 0 | 2 | 0 | 3 |
ДРУГИ СЕМЕСТАР | ||||
Математичка статистика | 4 | 4 | 0 | 10 |
Случајни процеси | 4 | 4 | 0 | 9 |
Статистички софтвер 2 | 0 | 2 | 0 | 3 |
Теорија узорака | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МС1 | 2 | 2 | 1 | 5 |
60 |
Изборни блок МС1 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Алгебра 2 | 2 | 2 | 0 | 5 |
Геометријско моделовање | 2 | 2 | 1 | 5 |
4. година | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
ПРВИ СЕМЕСТАР | ||||
Теорија информацијe | 3 | 2 | 0 | 6 |
Статистички софтвер 3 | 0 | 2 | 1 | 4 |
Елементи актуарске математике | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МС2 | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МС3 | 3 | 2 | 0 | 6 |
Изборни блок МС4 | 2 | 2 | 0 | 5 |
ДРУГИ СЕМЕСТАР | ||||
Временске серије и примене у финансијама | 3 | 2 | 0 | 6 |
Елементи финансијске математике | 3 | 2 | 0 | 6 |
Статистички софтвер 4 | 0 | 2 | 1 | 4 |
Стручна пракса 1 | 0 | 0 | 6 | 3 |
Изборни блок МС5 | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МС6 | 2 | 2 | 0 | 5 |
60 |
Изборни блок МС2 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Основе математичког моделирања | 2 | 2 | 0 | 5 |
Пројективна геометрија са применама у рачунарству | 2 | 2 | 1 | 5 |
Увод у релационе базе података | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МС3 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Елементи статистичког учења | 3 | 2 | 0 | 6 |
Дисперзиона анализа | 3 | 2 | 0 | 6 |
Изборни блок МС4 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Увод у теоријску механику | 2 | 2 | 0 | 5 |
Операциона истраживања | 2 | 2 | 0 | 5 |
Одабрана поглавља астрономије | 2 | 2 | 0 | 5 |
Изборни блок МС5 | П | В | Л | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|
Методика наставе математике и рачунарства | 2 | 2 | 0 | 5 |
Машинско учење | 2 | 2 | 0 | 5 |
Увод у рачунарску алгебру | 3 | 0 | 1 | 5 |