Настава математике у Србији почела је одмах по оснивању Лицеја, 1838. године. Даљи развој ове научне дисциплине истоветан је са развојним путем основних природних наука у Србији.

Године 1853. основано је Природно-техничко одељење Лицеја, као једно од три његова одељења. У десетогодишњем раздобљу (1863-1873. године) природне науке и математика изучавају се у оквиру Техничког факултета Велике школе.

20. децембра 1873. године на Великој школи је основана прва Катедра за математику на тадашњем природно-математичком одсеку Филозофског факулета. Овај датум Математички факултет обележава као Дан Факулета.

Наредних седамдесетак година природне науке и математика  развијају се у оквиру Филозофског факултета све до 1947. године када је Природно-математички одсек Филозофског факултета прерастао у самосталан Природно-математички факултет.

Године 1990, реорганизацијом Природно-математичког факултета, тадашњи Одсек за математику стиче пословну и организациону самосталност, а статус самосталне установе у саставу Универзитета у Београду Математички факултет добио је 1995. године конституисањем сопствених органа управљања и доношењем Статута Факултета.

Преко 6000 дипломираних математичара, преко 700 магистара, бројни специјализанти и преко 400 доктора наука, који заузимају значајна места у бројним институцијама, државним службама, научноистраживачким институцијама, компанијама и школама како у земљи, тако и у иностранству показатељи су квалитета по којем је Математички факултет најпрепознатљивији, а из реда наставника овог факултета досад је бирано десет чланова Српске академије наука и уметности.