Са тугом се опраштамо од наше драге колегинице, проф. др Десанке Радуновић, професорке у пензији Математичког факултета Универзитета у Београду, која је својим дугогодишњим научним, наставним и друштвеним радом оставила значајан траг у академској заједници и образовању у Србији.
Десанка Радуновић рођена је 1950. године у Љубљани. Основно и средње образовање стекла је у Земуну, а студије математике, на смеру за нумеричку математику, завршила је 1972. године на Одсеку за математику, механику и астрономију Природно-математичког факултета Универзитета у Београду. На истом факултету магистрирала је 1978. године, одбранивши рад „Примена методе коначног елемента у решавању хиперболичких система“, а докторирала 1984. године дисертацијом „Анализа тачности апроксимације диференцијским схемама Лапласеове једначине у области са углом“.
Професионалну каријеру започела је 1972. године као истраживач у Центру за атмосферске науке при Природно-математичком факултету. Од 1975. године до одласка у пензију 2015. године радила је на Математичком факултету Универзитета у Београду. У наставној каријери напредовала је у звања асистента-приправника 1979. године, асистента 1985. године и доцента 1994. године, а потом је до пензионисања радила у звању ванредног професора. Током академске каријере усавршавала се и на Московском државном универзитету „Ломоносов“, где је боравила током 1982. и 1983. године.
Област њеног научног интересовања обухватала је нумеричко решавање парцијалних диференцијалних једначина са дисконтинуитетима, као и моделирање и решавање практичних проблема применом ових једначина. Посебно се бавила модификованим диференцијским схемама, методом коначних елемената и таласићима. Објавила је педесетак научних и стручних радова и оставила значајан допринос развоју нумеричке математике и уџбеничке литературе из ове области. У настави је посебну пажњу посвећивала математичком моделирању проблема из различитих области, а на њену иницијативу два предмета из ове области уврштена су у наставне програме основних и мастер студија.
Ауторка је и коауторка више књига и уџбеника. Уџбеник „Нумеричке методе“ објављен је у три издања. Са професором Бошком Јовановићем написала је књигу „Нумеричка анализа“, а са Александром Самарџићем и Филипом Марићем публикацију „Нумеричке методе – збирка задатака кроз C, Fortran и Matlab“. Ауторка је и уџбеника „Нумеричка математика“, намењеног ученицима четвртог разреда Математичке гимназије, као и скрипте „Нумеричке методе кроз моделе и примере“, настале у оквиру пројекта CDP+ организације WUS Austria. Њена научна и стручна библиографија обухвата и књигу Wavelets from Math to Practice, објављену у издању Springer – Academic Mind у Берлину.
Током вишедеценијског наставног рада држала је наставу на основним и последипломским студијама из предмета: Увод у нумеричку математику, Нумеричке методе, Нумеричка анализа I, Изабрана поглавља нумеричке математике – Таласићи, Нумеричка анализа Ia и Ib, Теорија апроксимација, Обрада сигнала, Нумеричка анализа III, Теорија апроксимација са применама и Нумерички практикум. Своје знање и истраживачко искуство преносила је бројним генерацијама студената. Била је ментор при изради магистарских и докторских теза и учествовала у раду комисија за њихову одбрану.
Поред рада на Математичком факултету, Десанка Радуновић била је и сарадница Математичке гимназије у Београду, чиме је допринела образовању младих математичара.
Њен допринос није се ограничавао само на научни и наставни рад. Обављала је дужност продекана за наставу Математичког факултета у два мандата и била чланица Савета Универзитета у Београду. Посебно значајан део њеног професионалног ангажовања био је посвећен унапређењу образовања у Србији. У два мандата била је председница Националног просветног савета за основно и средње образовање Републике Србије. Учествовала је у раду стручних тела и комисија Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и у припреми Стратегије развоја образовања у Србији до 2020. године. Била је чланица Централног тима Министарства просвете и спорта за реформу основног образовања и Републичке уписне комисије за упис ученика у средње школе.
Представљала је Србију у тематској радној групи Европске комисије посвећеној развоју школа, са посебним фокусом на образовање наставника и рано напуштање школовања. Учествовала је у међународним образовним пројектима TEMPUS, IPA, PDP и CDP и била чланица више организација које се баве унапређењем образовања.
Њено познавање образовног процеса било је од непроцењивог значаја приликом пројектовања информационих система студентских служби факултета, као и система обједињеног уписа ученика у средње школе.
Одлазак проф. др Десанке Радуновић представља велики губитак за Математички факултет и ширу академску и образовну заједницу. И након одласка у пензију, остала је део академског наслеђа Факултета, а њен дугогодишњи научни и наставни рад, посвећеност математичком образовању и допринос бројним генерацијама студената остају трајно вредновани и упамћени.
Породици, пријатељима и свима који су је познавали упућујемо искрено саучешће.
