Istorijat nastanka racunara

Četvrta generacija računara

Do dalje minijaturizacije računara došlo je 1968. godine sa izumom mikroprocesora. Mikroprocesori su nastali za potrebe programiranihkalkulatora ali su odmah našli primenu i u računarskoj industriji. U prethodnoj generaciji, računarske mogućnosti su bile raspodeljene između više integrisanih kola. Mikroprocesori kombinuju integrisana kola za obradu podataka, ograničenu memoriju, kontrolu ulazno izlaznih operacija u jedan čip. Prvi komercijalno dostpuni mikroprocesor Intel 4004 razvijen je 1971. godine. Kao posledica ovog smanjivanja, računarska snaga koja je zauzimala celu sobu tokom 1950. godine sada staje na malo parče silicijuma veličine novčića.

	Veća slika
Računare četvrte generacije karakteriše korišćenje mikroporcesora. Zahvaljujući njihovoj snazi, neki računari su smanjeni do veličine kalkulatora. Na druoj strani, zahvaljujući tehnologiji visoke integracije omogućeno je pakovanje još više snage u centrale. Tako je nastala familija računara velike snage koji se nazivaju superračunari (eng. supercomputers), koji su razvijani za potrebe složenih naučnih izračunavanja. Najpoznatije računare ove vrste je razvio Seymour Cray (Simor Krej) za firmu CDC (Control Data Computers), a kasnije za sopstvenu firmu Cray Research.
	Veća slika
Od sredine 70-tih godina počeo je razvoj mikroračunara na bazi mikroprocesora. Prvi takav računar je Altair 8800 iz 1975. godine (MITS - Micro Instrumentation and Telementry Systems) zasnovan na Intel procesoru 8080A. Imao je 256 bajtova memorije, nije imao nikakav softver, a programirao se na mašinskom jeziku. Zanimljivo je da su programski jezik Basic (Beginners All-Purpose Language Instruction Code) za Altair razvili Bill Gates (Bil Gejts) i Paul Allen (Pol Alen) koji su kasnije osnovali firmu Microsoft.
	Veća slika
Ubrzo su se pojavili i mnogi drugi mikroračunari, koji su počeli da se nazivaju kućni računari (eng. home computers) ili personalni računari (eng. personal computers - PC): 1977. prvi računari firme Apple, Tandy Radio Shack, 1980. Commodore. Kod nas je posebno bio popularan računar Sinclair Spectrum koji je za to vreme podržavao jako dobru grafiku i omogućavao razvoj jako dobrih igara. Kao izlazni uređaj koristio je stnadardni televizor, a za ulaz i skladištenje korišćen je standardni kasetofon.
	Veća slika
Početkom 80-tih godina (1981) i prestižna firma IBM je pustila svoj prvi personalni računar, takozvani IBM Personal Computer (IBM-PC) koji je bio zasnovan na procesoru Intel 8086. Prvi IBM personalni računari su imali brzinu procesora od 4.7MHz, unutrašnju memoriju od 128KB, disketnu jedinicu od 5.25", a disk (koji nije bio obavezan) je imao kapacitet od 10MB. Ekrani ovih računara su bili monohromatski i nisu podržavali grafiku. I kasniji modeli ovog proizvođača zasnivaju se na procesorima ove firme. Usledio je računar IBM PC XT, a zatim su se računari nazivali prema ugrađenom procesoru: Intel 80286, 80386, 80486 do Pentiuma 80586.
	Veća slika

	Veća slika

Tržište mikroračunara je veoma brzo raslo, pre svega sa pojavom personalno softvera koji je ljudima najrazličitijeg profila omogućavao da lakše obave mnoge zadatke:
- pišu i menjaju dokumenta (word processing)
- prave tabele (spradsheets)
- crtaju grafikone (graphics packages)
- prave i održavaju svoje baze podataka (database programs)
Za računare četvrte generacije je karakterističan razvoj neproceduralnih programskih jezika koje mogu da savladaju i korisnici koji nemaju specijalno računarsko obrazovanje. Korisnik treba da navede šta su ulazni podaci, kako ih treba obardait i kako treba predstaviti rezultate obrade. Ovi jezici koriste u njih ugrađeno znanje da bi generisali program koji treba da obavi postavljeni zadatak.

Dokument:

URL:

Autor: Cvetana Krstev

Poslednja izmena: