NASTAVAK 2

NAVIGACIJA
Naslovna strana - Jelena Grmuša	0	1	2	3	4	5	6	7	Uvod u Web i Internet tehnologije

PHP Komande

za rad sa niskama, promenljivama i datotekama

I ISPIS

printf() - prikazuje formatiran string

Format: printf($string_format[,$argumenti])

Vraća formatirani string na osnovu $string_formata.

Mogući formati su:

% - određuje formatirani deo

b - argument kao binarni broj

c – odgovarajuci znak za zadatu vrednost ASCII kôda

d – ceo dekadni broj broj

f - decimalni broj

o – oktalni broj

s - string

x – heksadekadni broj

Videti: sprintf

PRIMER:

<HTML> <HEAD> <TITLE>PHP primer</TITLE> </HEAD>

<BODY>

<?php

$string = "123";

printf("%b-%c-%d-%.0f-%o-%s-%x", $string, $string, $string, $string, $string, $string, $string);

</BODY>

</HTML>

//Rezultat je 1111011-{-123-123-173-123-7b

sprintf() - vraća formatiran string

Format: sprintf($string_format[,$argumenti])

sprintf obrazuje rezultujuću formatiranu nisku slično kao i printf, ali se rezultat čuva u stringu

chr() - vraća ASCII znak pomocu ASCII kôda

Format: chr($ascii_broj)

Vraća znak koji odgovara zadatom ASCII kôd (broj).

PRIMER:

<?php

echo chr(36).chr(64);

// Rezultat je: $@

echo() - prikazuje jedan ili više stringova

Format: echo($string)

Ispisuje jedan ili više stringova.

Pogledajte: printf

PRIMER:

<?php

echo "Zdravo Svete";

echo " ";

echo "Dvostruki navodnici se stampaju \"ovako\".";

echo " ";

// Upotreba promenljivih

$var1 = "prom1";

$var2 = "prom2";

echo "var1 je $var1"; //vidite stampu

echo " ";

// NIZOVI

$var2 = array("vrednost" => "var1");

echo "ovo je {$var2['vrednost']} !"; // vidite stampu

echo " ";

1;2c

// stampanje naziva promenljive, a ne vrednosti ako se koristi ' umesto "

echo 'var1 je $var1'; // vidi stampu

echo " ";

// stampa promenljivih

echo $var1;

echo " ";

echo $var1,$var2;

echo " ";

// konkatenacija parametara

echo 'Ovaj ', 'string ', 'je ', 'kreiran ', 'od više parametara.', chr(10);

echo " ";

echo 'A ovaj ' . 'string ' . 'je ' . 'kreiran ' . 'konkatenacijom.' . "\n";

echo " ";

// uslovni operator

($var1) ? print('true'): print('false'); // print funkcija

echo " ";

echo $var1 ? 'true': 'false'; // echo i uslovni operator

print() - prikazuje string

Format: print($string)

Prikazuje string.

Videti: printf

PRIMER:

<?php

print ("PHP.matf.bg.ac.rs");

// Rezultat je: PHP.matf.bg.ac.rs

II Funkcije za rad sa niskama

strlen() - otkriva duzinu stringa

Format: strlen($string)

Otkriva dužinu stringa - broji koliko ima karaktera u stringu uključujući i beline.

PRIMER:

<?php

echo strlen("PHP.matf.bg.ac.rs");

IZLAZ: 17

ltrim() - uklanja beline sa početka stringa

Format: ltrim($string)

Uklanja beline kao što su blanko, tab, prelaz u novi red,... sa pocetka stringa.

PRIMER:

<?php echo ("\n\tMika\n"); echo " "; echo ltrim("\n\tMika\n"); /* Rezultat je: Mika Mika */ ?>

Videti: trim

trim() - uklanja beline sa početka i kraja stringa

Format: trim($string)

Uklanja beline sa početka i kraja stringa. To su blanko, tabovi, prelaz u novi red.

Pogledajte takoĐe:

rtrim » «.

Format: ucfirst($string)

Primer:

<?php

echo trim(" Mika ");

// Rezultat je: Mika

rtrim() - uklanja beline sa kraja stringa

Format: rtrim($string)

addcslashes() - stavlja backslash pre znakova u stringu (u C stilu)

Format: string addcslashes ( string str, string charlist)

Vraća string koji ima postavljen backslash pre znakova koji su navedeni unutar liste zadate parametrom charlist. Na primer, mozete charlist definisati kao "0..35", tako da će ispred svih ASCII znakova sa kôdom izmedju 0 i 35 biti stavljen backslash.

PRIMER:

<?php

$sa_basckslashom = addcslashes ($bez_backslasha, "0..35");

// Rezultat je: svi ASCII kôdovi od 0-35 imaju sada backslash ispred

explode() - rastavlja string

Format: explode($separator,$string[$limit])

Rastavlja string na delove, koje vraća kao elementa niza. Pomocu $limit se može odrediti maksimalna dužina niza.

Pogledajte: split

PRIMER:

<?php

$imena = "Mika Pera AAAAA CCCCC F1G6 PHPM B3C4";

$niz = explode(" ",$imena);

echo $niz[0]." i ".$niz[1]." i ".$niz[2];

// Rezultat: Mika i Pera i AAAAA

echo " ";

// ali za prikaz svih elemenata

foreach ($niz as $ime)

{

echo $ime." ";

}

/* Rezultat:

Mika
Pera
AAAAA
CCCCC
F1G6
PHPM
B3C4

ZADATAK ZA SAMOSTALNI RAD: Napisati PHP skript koji će u promenljivoj $email čuvati e-mail adresu, a potom razdvojiti u niz korisničko ime i domen, tako da korisničko ime bude prvi član niza, a domen drugi član niza

implode() - sastavlja elemente niza u string

Format: implode($separator,$niz)

Spaja elemente niza $separatorom. Elementi ostaju u istom redu.

Videti: split .

PRIMER:

<?php

$imena = array("Mika","Laza","Pera"); //funkcija array za kreiranje niza

echo implode(" -> ",$imena);

// Rezultat je: Mika -> Laza -> Pera

join() - sastavlja elemente niza u string (alias za implode)

Format: join($separator,$string)

similar_text() - izracunava slicnosti izmedju stringova

Format: similar_text($string1,$string2)

Izracunava slicnosti izmedju stringova i kao rezultat vraća broj istih znakova u stringu.

PRIMER:

<?php

$st1 = "MiRa";

$st2 = "Pera";

echo similar_text($st1,$st2);

// Rezultat je: 1 (jer se samo "a" nalazi u oba imena)

strcasecmp() - upoređuje dva stringa (case insensitive)

Format: strcasecmp($string1,$string2)

Upoređuje dva stringa jedan s drugim. Upoređivanje je case-insensitive (nema razlike izmedju malih i velikih slova). Rezultat je 0, ako su stringovi isti, odnosno >0, ako je $string1 veci od $string2.

Videti: strncasecmp .

PRIMER:

<?php

$var1 = "PozdraV";

$var2 = "pOZdRAv";

if (!strcasecmp ($var1, $var2))

{

echo "Izmedju $var1 i $var2 nema razlike ";

}

IZLAZ:
Izmedju PozdraV i pOZdRAv nema razlike

strncasecmp() - upoređivanje odredjenog broja znakova

Format: strcasecmp($string1,$string2,$duzina)

Ova komanda funkcionise na isti nacin kao strcasecmp, samo sto je u ovoj komandi moguće zadati $duzina stringa, odnosno broj znakova koji se koristi pri poređenju. Ova komanda, takođe obavlja case-insensitive poređenje.

PRIMER:

<?php

echo strncasecmp("Pera","Perica",3);

IZLAZ:
0

Dakle, prefiksi niski Pera i Perica dužine 3 se razlikuju u 0 znakova.

strstr() - nalazi prvo pojavljivanje niske u stringu

Format: strstr($tekst,$uzorak)

Nalazi prvo pojavljivanje niske ($uzorak) u stringu ($tekst) i vraća znakovni podniz teksta koji pocinje od prvog pojavljivanja uzorka. Ako se uzorak ne pojavljuje u tekstu, vraca false

Videti: strchr

PRIMER:

<?php

echo strstr("mi06888@alas.matf.bg.ac.rs ","alas.");

IZLAZ:
alas.matf.bg.ac.rs

strchr() - nalazi prvo pojavljivanje znaka u stringu

Format: strchr($string,$znak)

Ova funkcija u PHPu je alias za strstr, iako u C-u ona se koristi za pronalazenje jednog znaka. No, u PHP-u strstr, strchr se mogu upotrebiti za nalazenje znakovnog podniza, ukljucujuci i podniz koji se sastoji od samo jednog znaka.

strcmp() - upoređuje dva stringa (case sensitive)

Format: strcmp($string1,$string2)

Funkcionise isto kao strcasecmp, samo sto je komparacija u ovom slucaju case sensitive (reaguje na razlike izmedju velikih i malih slova).

<?php

$var1 = "Hello";

$var2 = "hello";

if (!strcmp ($var1, $var2))

{

echo "Izmedju $var1 i $var2 nema razlike (case-insensitivna komparacija) ";

}

else echo "Ima razlike ";

IZLAZ:
Ima razlike

strcspn() - upoređuje dva stringa po njihovim znakovima

Format: strcspn($string1,$string2)

Upoređuje dva stringa po njihovim znakovima i vraća broj znakova u $string1 koji se nalaze pre nego sto je nadjen bilo koji znak iz $string2 u njemu -> bilo koji znak iz $string2 se trazi u $string1, i kao rezultat se vraća broj mesta s leve strane nadjenog znaka. Komparacija je case sensitive

Videti: strspn

PRIMER:

<?php

echo strcspn("PHP.matf.bg.ac.rs je super","EP");

/* Rezultat je: 0 (jer se slovo "P" iz "EP" nalazi vec na prvom mestu u prvom stringu */

echo strcspn("PHP.matf.bg.ac.rs je super","fw");

/* Rezultat je: 7 (jer se slovo f nalazi na 8. mestu u prvom stringu) */

stristr() - case-insensitive strstr()

Format: stristr($tekst,$uzorak)

Case-insensitivna verzija komande strstr

strncmp() - upoređivanje određenog broja znakova

Format: strncmp($string1,$string2,$duzina)

Ova komanda funkcioniše na isti način kao i strcmp, sem što ovde mozete odrediti dužinu znakova koji se porede.

PRIMER:

<?php

echo strncmp("AbCDEFGH","AbCaaa",3);

// Rezultat je: 0, jer AbC je jednako AbC

ZADACI ZA SAMOSTALNI RAD
1. NAPISATI PHP SKRIPT KOJI CE ISPISATI SAMO NAZIV DOMENA u e-mail adresi studenta. E-mail adresa sa fakultetskog servera se zadaje u skriptu preko promenljive p1.
2. NAPISATI PHP SKRIPT KOJI CE ISPISATI SAMO NAZIV DRZAVE u e-mail adresi studenata. E-mail adresa sa fakultetskog servera se zadaje u skriptu preko promenljive p1.
3. NAPISATI PHP SKRIPT KOJI CE ISPISATI da li dva studenta studiraju na istom drzavnom univerzitetu u Srbiji. Za oba studenta se zadaju e-mail adrese sa fakultetskih servera. E-mail adrese se zadaje u skriptu preko promenljivih p1 i p2.

str_pad() - dodaje string na početak, kraj ili na obe strane stringa

Format: str_pad($string,$duzina[,$string2[,$strana]])

Dodaje $string2 na početak, kraj ili na obe strane $stringa. Ako $string2 nije definisan, koristi se belina. Pomocu $strana mozete definisati gde treba da $string2 bude dodat. Moguce opcije su:

STR_PAD_RIGHT - desno

STR_PAD_LEFT - levo

STR_PAD_BOTH - na obe strane

Ako $strana nije definisana, automatski se koristi STR_PAD_RIGHT. Pomocu opcije $duzina, mozete definisati duzinu stringa.

PRIMER:

<?php

$string = "PHP.matf.bg.ac.rs";

echo str_pad($string, 10)." ";

echo str_pad($string, 20, ">", STR_PAD_LEFT)." ";

echo str_pad($string, 21, "*", STR_PAD_BOTH)." ";

IZLAZ:

PHP.matf.bg.ac.rs
>>>PHP.matf.bg.ac.rs
**PHP.matf.bg.ac.rs**

strpos() - nalazi poziciju prvog pojavljivanja stringa

Format: strpos($string,$niska[,$početak])

Trazi $niska u $string i vraća poziciju provog pojavljivanja. Pomocu $početak je moguce zadati odakle treba da pocne pretraga.

Videti: strrpos

PRIMER1:

<?php

$string = "PHP.matf.bg.ac.rs ABCD Dong";

echo strpos($string,"P")."-".strpos($string,"D")."-".strpos($string,"D",12);

IZLAZ:

0-21-21

Povratna vrednost funkcije strpos() jeste indeks prve pojave podniske (igle) u stringu (plastu sena).
Ukoliko strpos() uopšte ne nađe iglu u plastu sena, vratiće false.
Ako je igla na početku plasta sena, strpos() će vratiti 0, pošto indeks 0 predstavlja početak (indeks prvog znaka) znakovnog niza.
Da biste razlikovali povratne vrednosti 0 i false, morate upotrebiti operator identiteta (===) ili neidentiteta (!==)
umesto operatora jednakosti (==)ili nejednakosti (!=) .
U primeru 2, operatorom === utvrđuje se da li funkcija strpos() vraća vrednost false.
Ta provera će uspeti samo ako strpos vrati false, a ne ako vrati 0 ili bilo koji drugi broj.

PRIMER2:

<?php

$email="mi06888#alas.matf.bg.ac.rs";

if (strpos($email, '@') === false) print 'Ne postoji @ u e-mail adresi!';

IZLAZ:

Ne postoji @ u e-mail adresi!

strrchr() - nalazi poslednju poziciju pojavljivanja stringa i vraća ostatak

Format: strrchr($s,$a)

Nalazi poziciju poslednjeg pojavljivanja $a u $s. Ako $a sadrzi više slova, koristi se samo prvo slovo. Kada nadje $a, onda vraća ostatak od stringa, uključujući i dati znak ($a).

PRIMER:

<?php

$string = "PHP.matf.bg.ac.rs ABCD Dong";

echo strrchr($string,"PAm");

IZLAZ:

P.matf.bg.ac.rs ABCD Dong

str_repeat() - ponavlja string

Format: str_repeat($string,$puta)

Ponavlja $string. Promenljiva $puta mora biti veca od 0.

PRIMER:

<?php

echo str_repeat ("-=*", 10);

// Rezultat je: -=*-=*-=*-=*-=*-=*-=*-=*-=*-=*

strrev() - okrece string (reverzno)

Format: strrev($string)

Okrece string reverzno, tako da prvi znak postaje poslednji itd.

PRIMER:

<?php

$string = "1234 ABCD 567";

echo strrev($string);

strrpos() - nalazi poslednju poziciju na kojoj se pojavljuje odredjeni znak

Format: strrpos($s,$a)

Nalazi poslednju poziciju na kojoj se pojavljuje odredjeni znak ($a) i vraća broj pozicije u stringu ($s). Brojevi pozicija pocinju od nule (0).

Videti: strpos .

PRIMER:

<?php

$string = "PHP.matf.bg.ac.rs ABCD Dong";

echo strrpos($string,"P");

// Rezultat je: 2 (krece od broja 0)

strspn() - nalazi dužinu segmenta u kojem je nađen string

Format: strspn($string1,$string2)

Nalazi dužinu dela stringa1 u kojem se nalazi $string2. Za upoređivanje se koriste svi znakovi iz $string2.

Videti: strcspn

PRIMER:

<?php

echo strspn ("42 + 34 nije 88,5 ...", "1234567890");

IZLAZ:

PROVERITE REZULTAT ZA NEKE DRUGE PRIMERE

strtok() - rastavlja string na simbole

Format: strtok($string,$token_simbol)

Rastavlja string u delove pomocu $token_simbola. Nakon rastavljanja, samo se prvi deo stringa koristi i ako zelite da vidite ostale delove morate ponovo izvrsiti komandu (pogledajte primer).

Videti: explode

PRIMER:

<?php

$tok = strtok ("PHP.matf.bg.ac.rs je jedna fina stranica. ABCD Dong."," ");

while ($tok)

{

echo "Rec = $tok ";

$tok = strtok (" ");

}

/* Rezultat je:

Rec = PHP.matf.bg.ac.rs

Rec = je

Rec = jedna

Rec = fina

Rec = stranica.

Rec = ABCD

Rec = Dong. */

strtolower() - sva slova u stringu prebacuje u mala slova

Format: strtolower($string)

Sva slova u stringu prebacuje u mala slova. Funkcija utiče samo na slova. Brojevi, znaci interpunkcije,... se ne menjaju.

Videti: strtoupper

PRIMER:

<?php

echo strtolower("PHP.matf.bg.ac.rs. 123+-~.");

IZLAZ:

php.matf.bg.ac.rs. 123+-~.

strtoupper() - sva slova u stringu prebacuje u velika slova.

Format: strtoupper($string)

Sva slova u stringu prebacuje u velika slova. Brojevi ostaju nepromenjeni.

PRIMER:

<?php

echo strtoupper("AbcD Abc DEF ghij KL");

IZLAZ:

ABCD ABC DEF GHIJ KL

str_replace() - zamenjuje nadjene delove stringa kroz drugi string

Format: str_replace($stari,$novi,$string)

Zamenjuje sve nađene pojave ($stari) zamenom ($novi) u stringu. Inače se preporucuje upotreba komandi preg_replace

PRIMER:

<?php

echo str_replace(".","***","PHP.matf.bg.ac.rs ABCD ABCD");

IZLAZ:

PHP***matf***bg***ac***yu ABCD ABCD

strtr() - zamenjuje određene znakove kroz druge znakove

Format: strtr($string,$znakovi,$zamena)

Zamenjuje određene znakove ($znakovi) u stringu kroz druge znakove ($zamena). Redosled i broj znakova u $znakovi i $zamena moraju biti isti - prvi znak iz $znakovi se odnosi na prvi znak iz $zamena.

PRIMER:

<?php

echo strtr("abcDe abcdE abCDE", "abcd", "AAAA");

IZLAZ:

AAADe AAAAE AACDE

ZADACI ZA SAMOSTALNI RAD:
1. NAPISATI PHP SKRIPT KOJI CE izmeniti e-mail adresu studenta sa drzavnog univerziteta u Srbiji tako da umesto domena yu se pojavljuje domen rs i ispisati je. E-mail adresa studenta sa fakultetskog servera se zadaje u skriptu preko promenljive p1.
2. NAPISATI PHP SKRIPT KOJI CE prebrojati samoglasnike u e-mail adresi koja se zadaje u skriptu preko promenljive p1.

<?php
$p1 = "mi06888@alas.matf.bg.ac.rs";
$suma = 0;
for ($i = 0, $j = strlen($p1); $i < $j; $i++) {
if (strstr('aeiouAEIOU',$p1[$i])) $suma++;

}
echo $suma;
?>

substr() - vraća deo stringa

Format: substr($string,$pocetak[,$duzina])

Vraća deo stringa ciju duzinu mozete definisati promenljivom $duzina. $pocetak definiše sa kojeg mesta u stringu treba da počne izvršavanje komande.

PRIMER:

<?php

$string = "PHP.matf.bg.ac.rs je 34341 odbrana stranica.";

echo substr($string,10);

echo " ";

echo substr($string,10,10);

IZLAZ:

g.ac.rs je 34341 odbrana stranica.
g.ac.rs je

Ukoliko je vrednost parametra $pocetak veća od dužine znakovnog niza, substr() vraća false.
Ako zbir vrednosti parametara $pocetak i $duzina premašuje dužinu znakovnog niza, funkcija substr() vraća ceo podniz od indeksa $pocetak do kraja niza.

Ukoliko je parametar $pocetak negativan, substr() broji unazad od kraja znakovnog niza i tako utvrđuje početak podniza koji treba izdvojiti
Na primer: print substr('PHP skript t123',-6); ispisuje t t123

Ukoliko negativna vrednost parametra $poctak premasuje pocetak stringa (recimo, kada $pocetak iznosi -27, a duzina znakovnog niza je 20), substr() se ponasa kao da je $start jednak 0.

U slucaju da je vrednost parametra $duzin negativna, substr() broji unazad od kraja stringa i tako utvrđuje znak kojim se završava podniska koju treba izvaditi
Na primer: print substr('PHP skript t123',-4, -1); ispisuje t12

substr_count() - broji koliko puta se jedan string pojavljuje u drugom stringu

Format: substr_count($plast,$igla)

Broji koliko puta se određeni string pojavljuje u drugom stringu, tj. koliko se puta $igla pojavljuje u $plastu.

PRIMER:

<?php

$string = "Dva je manje od jedanaest.";

echo substr_count($string,"je");

IZLAZ:

substr_replace() - zamenjuje deo teksta u stringu

Format: substr_replace($string,$zamena,$početak[,$duzina])

Zamenjuje deo stringa kroz drugi string. Pomocu $početak mozete definisati odakle treba da pocne zamena. $duzina, ako je pozitivna definise duzinu stringa koja treba biti zamenjena. Ako je negativna, onda definise duzina stringa od kraja, na kojoj treba da se zavrsi zamena.

PRIMER:

<?php

$string = "ABCDEFGH:/MNRPQR/";

echo substr_replace ($string, "jedan", 0)." ";

echo substr_replace ($string, "jedan", 0, 0)." ";

echo substr_replace ($string, "jedan", 10, -1)." ";

echo substr_replace ($string, "", 10, -1)." ";

IZLAZ:

jedan
jedanABCDEFGH:/MNRPQR/
ABCDEFGH:/jedan/
ABCDEFGH://

ZADACI ZA SAMOSTALNI RAD:
1. NAPISATI PHP SKRIPT KOJI CE pre stampanja sakriti sve cifre kreditne kartice sem poslednjih pet. Broj kreditne kartice (15 cifreni u grupi od po 5 cifara razdvojenih blankom) se zadaje preko promenljive p.
print substr_replace($p,'**** ',0,strlen($p)-4);
2. NAPISATI PHP SKRIPT KOJI CE izmeniti e-mail adresu studenta sa drzavnog univerziteta u Srbiji tako da sve ostane isto, sem naziva naziva studentskog servera. Naziv studentskog servera izmeniti u studentsifra_naziva_fakulteta E-mail adresa studenta sa studentskog servera se zadaje u skriptu preko promenljive p1. Na primer, ako se zada adresa mi06888@galeb.etf.bg.ac.rs ispisati mi06888@studentetf.etf.bg.ac.rs.
Ako se zada adresa mi06888@alas.matf.bg.ac.rs ispisati mi06888@studentmatf.matf.bg.ac.rs.

addslashes() - stavlja backslash pre znakova u bazi podataka u stringu

Format: addslashes($string)

Stavlja backslash ispred znakova stringa koji moraju biti backslash-ovani u bazi podataka. To su znak navoda ", apostrofi ' , NUL (bajt NULL).

PRIMER:

<?php

$string = "Pratis li O'reilly sajt?";

echo addslashes($string);

// Rezultat je: Pratis li O\'reilly sajt

chop() - brise nevidljive znake na kraju stringa

Format: chop($string)

Uklanja beline na kraju stringa, kao sto su space i znak za prelaz u novi red \n.

Pogledajte: rtrim, trim .

PRIMER:

<?php

$text1 = "Ana ";

$text2 = chop($text1);

echo "--$text1--$text2--";

chunk_split() - rastavlja string u manje delove

Format: chunk_split($string[,$duzina_dela[,$kraj_dela]])

Rastavlja $string nakon određene $duzine_dela kroz odredjeni $kraj_dela.

PRIMER:

<?php

echo chunk_split("Uvod u Web i Internet tehnologije",5,"*****");

//Uvod *****u Web***** i In*****terne*****t teh*****nolog*****ije*****

convert_cyr_string() - konvertuje znakova iz jednog formata (Cyrilic) u drugi

Format: convert_cyr_string($string, $izvorni_format, $zeljeni_format)

Konvertuje znakova iz jednog (character) formata (Cyrilic) u drugi format. Moguci formati su:

k - koi8-r

w - windows-1251

i - iso8859-5

a - x-cp866

d - x-cp866

m - x-mac-cyrillic

PRIMER:

<?php

echo convert_cyr_string("ЖгЉњ",w,i);

count_chars() - vraća informacije o znakovima stringa

Format: count_chars($string[,$formati])

Analizira string po ASCII tabeli i vraća informacije o pojedinim znakovima stringa. Postoji 5 vrsta informacija:

0 - vraća stringa uz učestanost pojava karaktera stringa

1 – kao 0, ali daje učestanost samo karaktera stringa

2 - vraća karaktere čija učestanost pojavljivanja je 0

3 - vraća sve znakove u stringu bez duplih znakova

4 - vraća sve znakove koji se ne pojavljuju u stringu

PRIMER:

<?php

$tekst = count_chars("AMIA",0);

for($i=0;$i<255;$i++)

{

if($info[$i])

{

echo "Znak ".chr($i).": ".$info[$i]." puta n";

}

/* Rezultat je:

Znak A: 2 puta

Znak I: 1 puta

Znak M: 1 puta*/

crc32() - izracunava crc32 polinom stringa

Format: crc32($string)

Izracunava crc32 polinom stringa, tj. generiše cikličnu proverenu sumu polinoma 32-bitne duzine stringa. Specijalno se koristi za proveravanje verodostojnosti prenesnih podataka.

Videti: md5

PRIMER:

<?php

echo crc32("MIKA");

crypt() - sifrira string

Format: crypt($string[,$salt_string)

Sifrira string standardnom UNIX DES metodom. $salt_string oznacava metodu. Ako metoda nije definisana, PHP bira metod po slucajnom izboru (random). Ako $salt_string nije definisan, PHP automatski kreira DES od dva znaka, osim ako md5 nije standardna metoda za kriptovanje. String kriptovan ne moze više biti dekriptovan/desifrovan.

Moguce SALT metode su:

CRYPT_STD_DES - standardna DES metoda sa 2-znakovnim SALT-om

CRYPT_EXT_DES - naprednija DES metoda sa 9-znakovnim SALT-om

CRYPT_MD5 - MD5 metoda sa 12-znakovnim SALT-om koji pocinje sa $1$

CRYPT_BLOWFISH - blowfish (naprednija DES metoda) sa 16-znakovnim SALT-om koji pocinje sa $2$

PRIMER:

<?php

echo crypt("MIKA");

get_meta_tags() - vraća sav META tag iz file-a u obliku niza

Format: get_meta_tags($file[,$path])

Vraća sav META tag iz file-a u obliku niza.

PRIMER:

<?php

/* ovo je sadržaj jednog .html file-a -> Mika.html

<html>

<head>

<title>Naslov</title>

</head>

<body>

</body>

</html>

i pomocu komande get_meta_tags citamo META tags iz file-a:

$arary = get_meta_tags("Mika.html");

foreach ($arary as $value)

{

echo $value." n";

}

/* Rezultat je:

Mika

PHP.matf.bg.ac.rs */

md5() - izracunava md5 hash stringa

Format: md5($string)

Izracunava MD5 hash stringa koristeci crc32 » http://www.faqs.org/rfcs/rfc1321.html «

PRIMER:

<?php

echo md5("MIKA");

nl2br() - ubacuje pre svakog (new line) u stringu

Format: nl2br($string)

Ubacuje pre svakog n (new line) u stringu, sto znaci da svaki new line u Vasem tekstu će biti prikazan sa na Vasoj stranici.

PRIMER:

<?php

$string = "PHP.matf.bg.ac.rs\nje jedna\nPHP stranica.";

echo nl2br($string);

/* Rezultat je:

PHP.matf.bg.ac.rs

je jedna

PHP stranica.*/

// ili

$string = "PHP.matf.bg.ac.rs

je jedna

PHP stranica.";

echo nl2br($string);

/* Rezultat je:

PHP.matf.bg.ac.rs

je jedna

PHP stranica.*/

ord() - vraća ASCII vrednost prvog znaka stringa

Format: ord($znak)

Vraća ASCII vrednost prvog znaka stringa.

Videti: chr .

PRIMER:

<?php

$string = "PHP.matf.bg.ac.rs

je jedna

PHP stranica.";

echo ord($string);

// Rezultat je: 80

parse_str() - parsira query string u promenljive

Format: parse_str($string[,$niz])

Parsira query string u promenljive. Query string je deo internet adrese (URL-a) koji se nalazi nakon upitnika. A ako je prisutan parametar niz, onda se promenljive smestaju u niz.

PRIMER:

<?php
$str = "naziv=student&arr[]=f1+abc&arr[]=kraj";
parse_str($str);
echo $naziv; // student
echo $arr[0]; // f1 abc
echo $arr[1]; // kraj

parse_str($str, $output);
echo $output['naziv']; // student
echo $output['arr'][0]; // f1 abc
echo $output['arr'][1]; // kraj

?>

quoted_printable_decode() - konvertuje HTML string u 8-bitni string

Format: quoted_printable_decode($string)

Konvertuje HTML string (7-bitni) u standardni 8-bitni string. Veoma pogodno za specijalne znakove.

PRIMER:

<?php

echo quoted_printable_decode("Ð â Æ Ç &Egrave");

// Rezultat je: Ð â Æ Ç È

quotemeta() - stavlja backslash ispred posebnih znakova

Format: quotemeta($string)

Stavlja backslash ispred posebnih znakova kao:

. + * ? [ ^ ] ( $ ), tako da će i ovi znakovi biti prepoznati kao normalni znakovi, a ne kao deo kôda.

Videti: stripslashes .

PRIMER:

<?php

echo quotemeta("$Mika (Pera) i $Laza");

// Rezultat je: $Mika (Pera) i $Laza

sscanf() - parsira string zavisno od formata

Format: sscanf($string,$string_format)

Parsira string zavisno od formata i funkcionise slicno kao printf . sscanf čita string i interpretira ga zavisno od zadatog formata i vraća ga u obliku niza.

PRIMER:

<?php

// dobijanje serijskog broj

$serijski = sscanf("SN/2350001","SN/%d");

// i datuma proizvodnje

$datum = "Januar 01 2005";

list($mesec, $dan, $godina) = sscanf($datum,"%s %d %d");

echo "Proizvod sa brojem $serijski[0] je proizveden na dan: $dan. ".substr($mesec,0,3).". $godina godine";

// Rezultat je: Proizvod sa brojem 2350001 je proizveden na dan: 1. Jan. 2005 godine

setlocale() - definise lokalne informacije

Format: setlocale($opcija,$zemlja)

Meenja odnosno ponovo definise lokalne opcije/informacije za pojedine kategore zavisno od zemlje.

Moguce opcije su:

LC_ALL - za sve opcije

LC_COLLATE - za upoređivanje stringova (strtoupper )

LC_NUMERIC - za numeričke operatore

LC_TIME - za konvertovanje datuma/vremena (strftime)

PRIMER:

<?php

setlocale ("LC_TIME", "ge");

echo strftime("%A, ");

setlocale ("LC_TIME", "fr");

echo strftime("%A, ");

setlocale ("LC_TIME", "us");

echo strftime("%A");

strip_tags() - uklanja HTML i PHP tagove iz stringa

Format: strip_tags($string)

Uklanja sav HTML i PHP kôd iz stringa. Za rad sa datotekama se koristi fgetss

PRIMER:

<?php

$neki_tekst = '<a href="index.php"><img src="http://www.php.matf.bg.ac.rs/pic1.gif">PIC1</a>';

echo strip_tags($neki_tekst);

// Rezultat je: PIC1

stripcslashes() - brise backslashes (napravljeni sa addcslashes)

Format: stripcslashes($string)

stripslashes() - brise backslashes (napravljeni sa addslashes)

Format: stripslashes($string)

Brise backslashes iz stringa. Npr. \' postaje ' , \\ postaje \.

Videti: stripcslashes

ucwords() - pretvara prvo slovo svake recu u stringu u veliko slovo

Format: ucwords($string)

Pretvara prvo slovo svake recu u stringu u veliko slovo.

PRIMER:

<?php

echo ucwords("PHP.matf.bg.ac.rs je jedna fina stranica.");

// Rezultat je:

wordwrap() - rastavlja (prelama) string nakon odredjenog broja znakova

Format: wordwrap($string[,$duzina[,$prelom[,$presjek]]])

Rastavlja (prelama) string nakon odredjenog broja znakova. Ako $duzina ne definisana, automatski se koristi 75. Ako $prelom ne definisan, automatski se koristi n. Ako je $presjek jedan (1), onda će string biti prelomljen uvek nakon sto je definisana $duzina dostignuta, tako da prekida reci na pola. Ako ne definisan kao 1, odnosno nedefinisan je, onda reci nece biti prelomljene na pola.

PRIMER:

<?php

$string = "PHP.matf.bg.ac.rs je jedna fina stranica.";

$novistring = wordwrap($string, 7);

echo nl2br($novistring);

/* Rezultat je:

$newtext = wordwrap($text, 7, "*");

echo nl2br($newtext);

$newtext = wordwrap($text, 7, "*", 1);

echo nl2br($newtext);

III Funkcije za rad sa promenljivama

is_array() - ispituje da li je promenljiva niz

Format: is_array($varijbla)

Ispituje da li je promenljiva niz. Ako jeste, vraća 0 kao rezultat, inače 1.

PRIMER:

<?php

$test1 = 66;

$test2 = ("sest","sedam")

echo is_array($test1)." : ".is_array($test2);

// Rezultat je: 0 : 1

is_bool() - ispituje da li je promenljiva booleanovog tipa

Format: is_bool($promenljiva)

Ispituje da li je promenljiva booleanovog tipa. Vraća true ako je istina i false ako ne.

PRIMER:

<?php

$test1 = 453;

$test2 = true;

echo is_bool($test1)." : ".is_bool($test2);

// Rezultat je: : 1

is_double() - ispituje da li je promenljiva decimalni broj

Format: is_double($promenljiva)

Ispituje da li je promenljiva decimalni broj. Ako jeste vraća 1, inače 0.

PRIMER:

<?php

$test1 = 12;

$test2 = 12.55;

echo is_double($test1)." : ".is_double($test2);

// Rezultat je: 0 : 1

is_float() - alias za is_double

Format: is_float($promenljiva)

Ovo je alias za

is_double . Ispituje da li je promenljiva decimalni broj. Ako jeste vraća 1, inače 0.

PRIMER:

<?php

$test1 = 12;

$test2 = 12.55;

echo is_float($test1)." : ".is_float($test2);

// Rezultat je: 0 : 1

is_int() - alias za is_integer()

Format: is_int($promenljiva)

Alias za

is_integer() . Ispituje da li je promenljiva prirodni broj (integer). Ako jeste vraća 1, inače 0.

PRIMER:

<?php

$test1 = 12;

$test2 = 12.55;

echo is_int($test1)." : ".is_int($test2);

// Rezultat je: 1 : 0

is_integer() - ispituje da li je promenljiva prirodni broj (integer)

Format: is_integer($promenljiva)

Ispituje da li je promenljiva prirodni (integer). Ako jeste vraća 1, inače 0.

PRIMER:

<?php

$test1 = 12;

$test2 = 12.55;

echo is_integer($test1)." : ".is_integer($test2);

// Rezultat je: 1 : 0

is_long() - alias za is_integer()

Format: is_long($promenljiva)

Alias za

is_integer() . Ispituje da li je promenljiva prirodni broj (integer). Ako jeste vraća 1, inače 0.

PRIMER:

<?php

$test1 = 12;

$test2 = 12.55;

echo is_long($test1)." : ".is_long($test2);

// Rezultat je: 1 : 0

is_scalar() - ispituje da li je promenljiva skalarnog tipa

Format: is_scalar($promenljiva)

Ispituje da li je promenljiva skalarnog tipa, ako jeste vraća true, inače false.

PRIMER:

<?php

function show_var($var)

{

if (is_scalar($var))

{

echo $var;

}

else

{

var_dump($var);

}

$pi = 3.1416;

show_var($pi);

// Rezultat je: 3.1416

is_numeric() - ispituje da li je numerička promenljiva

Format: is_numeric($promenljiva)

Ispituje da li je numerička promenljiva. Ako jeste vraća 1, inače 0.

PRIMER:

<?php

$test1 = 12;

$test2 = "php";

echo is_float($test1)." : ".is_float($test2);

// Rezultat je: 1 : 0

is_object() - ispituje da li je promenljiva object

Format: is_object($promenljiva)

Ispituje da li je promenljiva object. Ako jeste vraća true, inače false.

PRIMER:

<?php

$zm = new phpmatfbgacyu;

class phpmatfbgacyu

{

}

if (is_object($zivni_malo)) { echo "PHP.matf.bg.ac.rs"; }

// Rezultat je: PHP.matf.bg.ac.rs

is_null() - ispituje da li promenljiva ima null vrednost

Format: is_null($promenljiva)

Ispituje da li $promenljiva ima null vrednost - to prakticno znaci, da li ova promenljiva uopste postoji.

PRIMER:

<?php

$a = "php";

if (is_null($b))

{

echo "b je null";

}

else

{

echo "b ne null";

}

// Rezultat je: b je null

is_real() - alias za is_double

Format: is_real($promenljiva)

Alias za

is_double. Ispituje da li je promenljiva decimalni broj ili ne. Ako jeste, vraća 1, inače 0.

PRIMER:

<?php

$test1 = 12;

$test2 = 12.55;

echo is_double($test1)." : ".is_double($test2);

// Rezultat je: 0 : 1

is_resource() - ispituje da li je promenljiva resource

Format: is_resource($promenljiva)

Ispituje da li je promenljiva ressource. Ako jeste vraća true, inače false.

PRIMER:

<?php

$pitajbazu = mysql_connect();

if (is_resource($pitajbazu))

{

echo "Naravno da je resource!";

}

// Rezultat je: Naravno da je resource!

is_string() - ispituje da li je promenljiva string

Format: is_string($promenljiva)

Ispituje da li je promenljiva string. Ako jeste vraća 1, inače 0.

PRIMER:

<?php

$test1 = 3.456;

$test2 = "tekst";

echo is_string($test1)." - ".is_string($test2);

// Rezultat je: 0 - 1

intval() - konvertuje promenljivu u celi broj

Format: intval($promenljiva [,

Vraća celobrojnu (integer) vrednost promenljive. Baza je automatski definisana na 10, ako ne navedena.

Promenljiva moze biti bilo koji skalarni tip. Ova komanda se ne moze koristiti na arrayima i objektima.

PRIMER:

<?php

$test = "123abcde";

echo intval($test);

doubleval() - vraća decimalnu vrednost promenljive.

Format: doubleval($promenljiva)

Vraća decimalnu vrednost promenljive.

Promenljiva moze biti bilo koji skalarni tip. Ne moze se koristiti sa arrayima i objektima.

PRIMER:

<?php

$test1 = "12.34php";

$test2 = doubleval($test1);

print $test2;

strval() - konvertuje promenljivu u string

Format: strval($promenljiva)

Pokusava da konvertuje promenljivu u string.

Videti: settype()

PRIMER:

<?php

$test1 = "123php";

echo strval($test1);

// Rezultat je: 123php

empty() - ispituje da li promenljiva postoji

Format: empty($promenljiva)

Ispituje da li promenljiva postoji. Ako ne postoji, rezultat je 1, inače je 0.

Videti: unset

PRIMER:

<?php

$a = 5;

echo empty($a)." : ".empty($b);

gettype() - vraća tip promenljive

Format: gettype(promenljive)

Vraća tip promenljive. Moguce vrednosti su:

- "integer" - celi broj

- "double" - decimalni broj

- "string" - string

- "array" - array

- "object" - objekat

- "boolean" - booleanovi operatori

- "ressource" - tip ressource-a

- "unknown type" (nepoznat tip promenljive)

pogledajte isto: settype()

PRIMER:

<?php

$test1 = 5;

$test2 = "php";

echo $test1." : ".$test2;

get_defined_vars() - vraća array svih definisanih promenljivi

Format: get_defined_vars()

Ova funkcija vraća multidimenzionalni array koji se sastoji od svih definisanih promenljivi.

PRIMER:

<?php

$test = array(1,1,2,3,5,8);

$arr = get_defined_vars();

// printa $test

print_r($arr["test"]);

// rezultat je:

Array (

[0] => 1

[1] => 1

[2] => 2

[3] => 3

[4] => 5

[5] => 8 )

// stampa sve promenljive servera

print_r($arr["HTTP_SERVER_VARS"]);

get_resource_type() - vraća tip resource-a

Format: get_resource_type($resource)

Ova funkcija vraća tip resource-a koji joj je prosledjen. Ako ne postoji, onda vraća gresku (error).

PRIMER:

<?php

$pitajbazu = mysql_connect();

echo get_resource_type($pitajbazu);

// Rezultat je: mysql link

$otvorifajl = fopen("php","w");

echo get_resource_type($otvorifajl);

// Rezultat je: file

unset() - unistava postojecu promenljivu i oslobadja memoriju

Format: unset($promenljiva)

Unistava postojecu promenljivu. Tim cinom se oslobadja memorija za druge komande, sto se odrazava na brzinu.

Delovanje ove komande:

- unistava promenljivu, deo niza ili više promenljivi - (pr.1-3)

- ako se koristi za unistavanje globalne promenljive u funkciji, onda je samo lokalno unistava (unutar funkcije) - (pr.4)

- ako je promenljiva poslana referencom (npr. nekom formom), unset unistava samo lokalnu vrednost - (pr.5)

- ako se staticna promenljiva unistava unutar funkcije, unset unistava samo njenu referencu - (pr.6)

Videti: isset .

PRIMER:

<?php

//pr.1

unset($test1);

//pr.2

unset($test1['php']); // unistava samo key "php"

//pr.3

unset($test1,$test2,$test3);

//pr.4

function unisti_test1()

{

global $test1; // ovo je globalna promenljiva

unset($test1); // unistava samo unutar funkcije

}

$foo = 'php';

unisti_test1();

echo $test1;

// Rezultat je: php

//pr.5

function upsala(&$bar)

{

unset($test1);

$test1 = "blah";

}

$test1 = 'php';

echo "$test1 1, ";

upsala($test1);

echo "$test1 2";

// Rezultat je: php 1, php 2

//pr.6

function upsala()

{

static $a;

$a++;

echo "$a - ";

unset($a);

}

upsala(); // ovo upisuje 1 -, i unistava $a

upsala(); // ovo upisuje 2 -, i unistava $a

upsala(); // ovo upisuje 3 -, i unistava $a

// Rezultat je: 1 - 2 -3

isset() - proverava da li promenljiva postoji

Format: isset($promenljiva)

Proverava da li promenljiva postoji. Ako postoji vraća 0, inače 1.

Vazno: Kada formulari salju promenljivu, ona ima uvek vrednost 1. I kada se u promenljivi ne nalazi nista, formular dodaje prazan string u promenljivu.

Videti: unset

PRIMER:

<?php

$test1 = 3;

echo isset($test1);

// Rezultat je: 1

print_r() - izdaje (stampa) informacije o promenljivoj

Format: print_r($promenljiva)

Daje informacije o promenljivoj. Ako se radi o stringu, prirodnom ili decimalnom broju, prikazace se samo vrednost promenljive. Ako je u pitanju niz, prikazace niz tako da se vide indeksi i vrednosti elemenata. Funkcija pomera pokazivac niza na kraj. Moze se koristiti reset() radi povratka na pocetak niza.

Vazno: Ova komanda će raditi neprestano ako je argument funkcije niz ili objekat koji sadrzi dirketnu ili indirektnu referencu na samog sebe.

Videti: var_dump

PRIMER:

<?php

$result1 = "No Resource";

$result2 = mysql_query("SELECT count(*) FROM nekatabela");

print_r($result1);

echo " - ";

print_r($result2);

// Rezultat je: No Resource - Resource id #2

$a = array (1, 2, array ("a", "b", "c"));

print_r ($a);

// Rezultat je:

Array ( [0] => 1 [1] => 2 [2] => Array

( [0] => a [1] => b [2] => c ) )

var_dump() - daje struktuirani prikaz informacija o tipu, vrednosti promenljive

Format: var_dump($promenljiva)

Daje informacije o promenljivoj i slicna je komandi

print_r.

PRIMER:

<?php

$test1 = "abcde";

$test2 = 123;

var_dump($test1);

echo " - ";

var_dump($test2);

// Rezultat je: string(5) "abcde" - int(123)

settype() - kovertuje promenljivu u drugi tip

Format: settype($promenljiva)

Konvertuje promenljivu u drugi tip. Moguci tipovi su:

- "integer" - prirodni broj

- "double" - decimalni broj

- "string" - string

- "array" - array

- "object" - objekat

Ako je konvertovanje uspešno, vraća 1, inače 0.

Videti: gettype

PRIMER:

<?php

$brojka = 2.25;

echo $brojka." je postao ";

settype($brojka,"integer");

echo $brojka;

// Rezultat je: 2.25 je postao 2

Format: array $array (...)

Kreira numeri&cx;ke i asocijativne nizove. Elementi su razdvojeni zarezom. Da bi jednom elementu dodali odgovaraju&c;i indeks i napravili asocijativni niz, koristi se =>. Tako&d;e je mogu&c;e kreirati niz unutar niza.

Vazno: Indeks prvog &cx;lana niza je nula.

PRIMER:

<?php

$adrese = array(

"php"=>"http://www..matf.bg.ac.rs",

"email"=>"http://alas..matf.bg.ac.rs/");

$imena = array("Pera","Mika","Laza");

echo $adrese["php"]." - ".$imena[1];

// Rezultat je: http://www..matf.bg.ac.rs - Mika

array_count_values() – tra&z;i i prebrojava jednake elemente

Format: array_count_values($array)

Tra&z;i i prebrojava jednake elemente u nizu. Kao rezultat se dobija broj pojedinih elemenata

PRIMER:

<?php

$array = array("jabuka","jagoda","jabuka","malina","jabuka");

$array = array_count_values($array);

echo implode(" | ",$array);

// Rezultat je: 3 | 1 | 1

array_diff() - izracunava razlike izme&d;u niza

Format: array_diff($array1,$array2...)

Izracunava razliku nizova. Kao rezultat vraća niz sa elementima prvog niza koji se ne ponavljaju u drugim nizovima.

Pogledajte: array_intersect()

PRIMER:

<?php

$array1 = array ("zeleno", "crveno", "plavo","belo");

$array2 = array ("zeleno", "crveno", "crno");

$result = array_diff ($array1, $array2);

echo implode(" | ",$result);

// Rezultat je: plavo | belo

array_intersect() – izra&cx;unava razliku izme&d;u niza

Format: array_intersect($array1,$array2...)

Izracunava razliku nizova. Kao rezultat vraća niz sa elementima prvog niza koji se ne ponavljaju u drugim nizovima.

Pogledajte: array_diff()

PRIMER:

<?php

$array1 = array ("zeleno", "crveno", "roze","belo");

$array2 = array ("zeleno", "crveno", "crno");

$result = array_diff ($array1, $array2);

echo implode(" | ",$result);

// Rezultat je: roze | belo

array_flip() - zamenjuje keys i values

Format: array_flip($array)

Okrece elemente niza tj. keys postaju values, a values postaju keys.

Keys moraju da budu vazece vrednosti. Mogu biti samo integer ili string. Ako nisu string ili integer, array_flip nece biti izvrsen samo za taj par.

PRIMER:

<?php

$trans = array ("a" => 1, "b" => 4, "c" => 6);

$trans = array_flip ($trans);

print_r($trans);

// Rezultat je: Array ( [1] => a [4] => b [6] => c )

array_keys() - pokazuje sve keys iz niza

Format: array_keys($array[,trazeni value])

Pokazuje sve keys (numeričke i stringove) od datog niza. Ako je zadata i trazena vrednost (value), onda će biti pokazani samo keys sa tim value (vrednostima).

Videti: array_values()

PRIMER:

<?php

$array = array (0 => 100, "boja" => "crvena");

print_r(array_keys ($array));

// Rezultat je: Array ( [0] => 0 [1] => boja )

$array = array ("plava", "crvena", "zelena", "plava", "plava");

print_r(array_keys ($array, "plava"));

// Rezultat je: Array ( [0] => 0 [1] => 3 [2] => 4 )

$array = array ("color" => array("plava", "crvena", "zelena"), "size" => array("mala", "srednja", "velika"));

print_r(array_keys ($array));

// Rezultat je: Array ( [0] => color [1] => size )

array_values() - pokazuje sve values iz niza

Format: array_values($array)

Pokazuje sve values od datog niza.

Videti: array_keys()

PRIMER:

<?php

$array = array ("velicina" => "XL", "boja" => "plava");

print_r(array_values ($array));

// Rezultat je: Array ( [0] => XL [1] => plava )

sort() - sortira niz

Format: sort($array)

Sortira array od 0-9A-Z.

PRIMER:

<?php

$imena = array

("b"=>"Mika", "d"=>"Pera", "c"=>"Laza","a"=>"Zeljko");

sort($imena);

for($i=0;$i<count($imena);$i++)

{

echo "$i=".$imena[$i]."; ";

}

// Rezultat je:

rsort() - sortira array reverzno (unazad)

Format: rsort($array)

Sortira array reverzno (unazad).

Videti: uksort

PRIMER:

<?php

$imena = array

("b"=>"Mika", "d"=>"Pera", "c"=>"Laza", "a"=>"Zeljko");

rsort($imena);

for($i=0;$i<count($imena);$i++)

{

echo $imena[$i]." - ";

}

// Rezultat je: Zeljko - Pera - Mika - Laza -

ksort() - sortira array po key-u

Format: ksort($array[,$nacin_sortiranja])

Sortira array po key-u i pri tome zadrzava korelaciju sa elementom.

Za dalje informacije pogledajte: krsort() .

PRIMER:

<?php

$imena = array("b"=>"Mika", "d"=>"Pera", "c"=>"Laza", "a"=>"Zeljko");

ksort($imena);

for(reset($imena); $key=key($imena); next($imena))

{

echo "$key=".$imena[$key]."; ";

}

// Rezultat je: a=Zeljko; b=Mika; c=Laza; d=Pera;

krsort() - sortira array reverzno po key-u

Format: krsort($array[,$nacin_sortiranja])

Sortira array reverzno po key-u i pri tome zadrzava korelaciju sa elementom. Obrnuta funkcija od krsort() je uksort .

PRIMER:

<?php

$imena = array("b"=>"Mika", "d"=>"Pera", "c"=>"Laza", "a"=>"Zeljko");

krsort($imena);

for(reset($imena); $key=key($imena); next($imena))

{

echo "$key=".$imena[$key]."; ";

}

// Rezultat je: d=Pera; c=Laza; b=Mika; a=Zeljko;

uksort() - sortira array po keys sa predefinisanom funkcijom

Format: uksort($array,funkcija)

Sortira array sa predefinisanom funkcijom korisnika, ali po keys elemenata. Npr. Vi definisete u funkciji da sortiranje pocne od slova "r", da se velika slova ne broje (case sensitive) i sl.

uasort() - sortira array sa predefinisanom funkcijom

Format: uasort($array,funkcija)

Sortira array sa predefinisanom funkcijom korisnika. Npr. Vi definisete u funkciji da sortiranje pocne od slova "r", da se velika slova ne broje (case sensitive) i sl.

shuffle() - Slucajnim izborom dodeljuje elementim polozaj u nizu

Format: shuffle($array)

Slucajnim izborom dodeljuje elementim polozaj u nizu.

Videti: range.

PRIMER:

<?php

$array = range(1,10);

shuffle($array);

echo implode(" | ",$array);

// Rezultat je: 6 | 7 | 8 | 9 | 2 | 5 | 1 | 3 | 4 | 10

reset() - resetuje aktuelni element i ide na početak niza

Format: reset($array)

Resetuje aktuelni element i ide na početak niza. To znaci, ako se interni pointer nalazi na 3 elementu niza, reset() brise interni pointer i salje ga na prvi element.

Videti:

next().

PRIMER:

<?php

$imena = array("Mika","Pera","Laza");

echo end($imena)." - ";

echo reset($imena);

// Rezultat je: Laza - Mika

sizeof() - daje broj elemenata u nizu

Format: sizeof($array)

Daje broj elemenata u nizu.

Videti: count() .

PRIMER:

<?php

$imena = array("Mika","Pera","Laza");

echo sizeof($imena);

// Rezultat je: 3

pos() - daje/pokazuje trenutni element niza (alias za current)

Format: pos($array)

Ovo je alias za

reset() .

prev() - prelazi na prosli element u nizu

Format: prev($array)

Prelazi na sledeći element u nizu (u odnosu na aktuelni). Ako nema više elemenata, tj. ako je aktuelni ujedno i prvi element, onda je rezultat false.

Videti:

reset().

range() - pravi numerički sa predefinisanim brojevima

Format: range($početak,$kraj)

Pravi numerički sa predefinisanim brojevima. $početak se odnosi na prvi broj, a $kraj na poslednji broj.

Videti: shuffle .

PRIMER:

<?php

$array = range(1,10);

echo implode(" | ",$array);

// Rezultat je: 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10

next() - prelazi na sledeći element u nizu

Format: next($array)

Prelazi na sledeći element u nizu (u odnosu na aktuelni). Ako nema više elemenata, tj. ako je aktuelni ujedno i poslednji element, onda je rezultat false.

Videti: reset() .

natcasesort() - sortira array koristeci case insensitive "prirodni algoritam"

Format: natcasesort($array)

Sortira array koristeci "prirodni algoritam", sto znaci da sortira onako kako bi ljudska bica ga sortirala.

Ova komanda je case insensitive, sto znaci da mala i velika slova se ne razlikuju.

Više informacija u vezi prirodnog algoritma naci će te uksort » http://www.linuxcare.com.au/projects/natsort/ «.

natsort() - sortira array koristeci "prirodni algoritam"

Format: natsort($array)

Sortira array koristeci "prirodni algoritam", sto znaci da sortira onako kako bi ljudska bica ga sortirala.

Komanda je case sensitive, sto znaci da igraju ulogu mala i velika slova.

Više informacija u vezi prirodnog algoritma naci će te uksort » http://www.linuxcare.com.au/projects/natsort/ «.

PRIMER:

<?php

$array1 = $array2 = array ("img12.png", "img10.png",

"img2.png", "img1.png");

sort($array1);

echo "Standardno sortiranjen";

print_r($array1);

natsort($array2);

echo "nSortiranje po prirodnom algoritmun";

print_r($array2);

// Rezultati:

Standardno sortiranje:

[0] => img1.png

[1] => img10.png

[2] => img12.png

[3] => img2.png

Sortiranje po prirodnom algoritmu:

[3] => img1.png

[2] => img2.png

[1] => img10.png

[0] => img12.png

list() - daje predefinisnim promenljivama vrednosti niza

Format: list(var1,$var2,$var3[,$var4..]) = $array

Daje predefinisnim promenljivama vrednosti niza.

PRIMER:

<?php

$array = array("Mika","Pera","Laza");

list($ime1,$ime2,$ime3) = $array;

echo $ime1." - ".$ime2." - ".$ime3.".";

// Rezultat: Mika - Pera - Laza.

key() - vraća index element trenutne array pozicije

Format: key($array)

Vraća index element trenutne array pozicije.

Videti:

current » «.

array_search() - trazi odredjenu vrednost u nizu

Format: $array_search($vrednost,$array)

Trazi datu vrednost u nizu. Ako je vrednost nadjena, odgovor je true, inače false.

Videti: in_array

in_array() - vraća true ako promenljiva postoji u nizu

Format: in_array($promenljiva,$array)

Vraća true ako $promenljiva postoji u $nizu.

Videti: array_search .

PRIMER:

<?php

$imena = ("Mika","Pera","Laza");

if (in_array ("Mika", $imena))

{

print "Naravno da ima.";

}

//Rezultat je: Naravno da ima.

extract() - importuje promenljive u simbolicnu tabelu (iz niza)

Format: extract($array[, extract_tip [, $prefix]])

importuje promenljive u simbolicnu tabelu. Pri tome tretira keys kao imena promenljivi, a values kao vrednosti promenljivei.

Kao rezultat vraća broj uspešno unesenih promenljivi u tabelu (od ver. 4.0.5).

extract() ispituje da li je ime promenljive tacno i da li se poklapa sa postojecim promenljivama u tabeli. Nacin tretiranja pogresnih promenljivi se definise pomocu extract_tip-a. Moguce vrednosti su:

- EXTR_OVERWRITE - prepisi postojecu promenljivu

- EXTR_SKIP - preskoci promenljivu

- EXTR_PREFIX_SAME - dodaj promenljivi $prefix

- EXTR_PREFIX_ALL - dodaj svim promenljivama $prefix

- EXTR_PREFIX_INVALID - dodaj prefix samo na pogresnu promenljivu.

Ako extract_tip ne definisan, automatski se koristi EXTR_OVERWRITE. Ako se koristi EXTR_PREFIX_SAME, EXTR_PREFIX_ALL ili EXTR_PREFIX_INVALID, mora se definisati $prefix.

PRIMER:

<?php

$size = "veliko";

$var_array = array ("boja" => "plava",

"velicina" => "srednja",

"oblik" => "trokut");

extract ($var_array, EXTR_PREFIX_SAME, "wddx");

print "$boja, $velicina, $oblik, $wddx_velicinan";

// Rezultat je: plava, velika, trokut, srednja

each() - daje sledeći par (key i value) iz niza

Format: each($array)

Daje sledeći par (key i value) iz asocijativnog niza.

PRIMER:

<?php

$imena = array("b"=>"Mika");

$deo = each($imena);

echo implode(" | ",$deo);

// Rezultat je: Mika | Mika | b | b

end() - daje poslednji element iz niza

Format: end($array)

Daje poslednji element iz niza.

Videti: reset()

PRIMER:

<?php

$imena = array("Mika","Pera","Laza");

echo end($imena);

// Rezultat je: Laza

current() - daje/pokazuje aktuelni element niza

Format: current($array)

Daje aktuelni element niza.

Videti: reset()

PRIMER:

<?php

$imena = array("Mika","Pera","Laza");

echo current($imena);

echo " - ";

next($imena);

echo current($imena);

// Rezultat je: Mika - Pera

count() - broji elemente u nizu

Format: count($array)

Broji elemente u nizu

PRIMER:

<?php

$imena = array("Mika","Pera","Laza");

echo count($imena);

// Rezultat je: 3

compact () - iz predefinisanih promenljivi kreira array

Format: compact ($element1[,$element2[,$element3...]])

Iz predefinisanih promenljivi kreira array sa vrednostima (values).

PRIMER:

<?php

$ime_1 = "Mika";

$ime_2 = "Laza";

$ime_3 = "Pera";

$array = compact("ime_1","ime_2","ime_3");

echo implode(" | ",$array);

// Rezultat je: Mika | Laza | Pera

asort() - sortira array 'rastuci' po elementima

Format: asort($array)

Sortira array 'rastuci' (od z-a) po elementima i pri tome zadrzava odnos sa elementima.

PRIMER:

<?php

$imena = array ("b"=>"Mika","d"=>"Pera","c"=>"Laza","a"=>"eddi");

asort($imena);

for(reset($imena); $key=key($imena); next($imena))

{

echo "$key=".$imena[$key]."; ";

}

// Rezultat je: a=eddi; c=Laza; b=Mika; d=Pera;

array_walk() - dodaje funkciju svakom elementu niza

Format: array_walk($array,"funkcija")

Dodaje funkciju svakom elementu niza i predaje dalje ovoj funkciji sadržaj elementa.

PRIMER:

<?php

function pokazi_raji($element)

{

echo "$element -- ";

}

$namen = array("Mika","Pera","Laza");

array_walk($namen,"pokazi_raji");

// Rezultat je: Mika -- Pera -- Laza --

arsort() - sortira array 'padajuci' po elementima

Format: arsort($array)

Sortira array "padajuci" (od a-z) po elementima i pri tome zadrazava odnos sa index.

PRIMER:

<?php

$imena = array("b"=>"Mika", "d"=>"Pera", "c"=>"Laza", "a"=>"eddi");

arsort($imena);

for(reset($imena); $key=key($imena); next($imena))

{

echo "$key=".$imena[$key]."; ";

}

// Rezultat je: d=Pera; a=Mika; b=Laza; c=eddi;

array_unique() - brise duple elemente iz niza

Format: array_unique($array)

Brise duple elemente iz niza.

PRIMER:

<?php

$array = array("a","b","c","d","a","b");

echo "[".implode(" , ",$array)."] ";

$array = array_unique($array);

echo "[".implode(" , ",$array)."] ";

// Rezultat je: [a , b , c , d , a , b] [c , d , a , b]

array_unshift() - dodaje elemente na početak niza

Format: array_unshift($array,$element1,$element2...)

Dodaje elemente na početak niza.

Alternativna mogucnost je:

$array[] = $element1;

$array[] = $element2;

Videti:

array_shift .

PRIMER:

<?php

$array_1 = array("Mika","Pera");

array_unshift($array_1,"zeljko","Laza");

echo implode(" | ",$array_1);

// Rezultat je: zeljko | Laza | Mika | Pera

array_sum() - sumira sve vrednosti niza

Format: array_sum($array)

Sumira sve vrednosti niza i vraća rezultat kao prirodni broj (integer) ili decimalni broj.

PRIMER:

<?php

$a = array(2,4,6,8);

echo "sum(a) = ".array_sum($a)."n";

// Rezultat je: sum(a) = 20

$b = array("a"=>1.2,"b"=>2.3,"c"=>3.4);

echo "sum(b) = ".array_sum($b)."n";

// Rezultat je: sum(b) = 6.9

array_slice() - izvlaci odredjeni deo niza

Format: array_slice($array,$pozicija,$kolicina)

Sa ovom funkcijom se moze izvuci odredjena $kolicina elemenata iz $niza od određene $pozicije .

Takodje pogledajte: array_splice

PRIMER:

<?php

$array_1 = array("Mika","Pera","Laza","B3C4");

$array_2 = array_slice($array_1,1,2);

echo implode(" | ",$array_2);

// Rezultat je: Pera | Laza

array_splice() - brise deo niza i zamenjuje ga s drugim delom

Format: array_splice($array, $offset [, $duzina[, $array_zamena]])

Brise deo niza i eventualno ga zamenjuje ga s drugim delom.

Ako je $offset pozitivan, onda pocinje sa pocetka niza, a ako je negativan, sa kraja. Ako $duzina ne zadata, onda array_splice brise sve od $offseta do kraja niza. Ako je $offset negativan, onda će biti obrisan deo niza od kraja. Jedna mala idejica: ako zelite da obrisete sve od $offseta do kraja $niza, upisite count ($array) za $duzinu.

Ako je $array_zamena definisana, obrisani elementi će biti zamenjeni sa elementima ovog niza. Ako su $offset i $duzina takvi da nista ne mora biti obrisano, onda će elementi iz $array_zamena biti stavljeni na $offset-om definisano mesto u array.

Takodje pogledajte: array_slice

PRIMER:

<?php

$input = array ("crvena", "zelena", "plava", "zuta");

array_splice ($input, 2);

// $input je sada array ("crvena", "zelena")

array_splice ($input, 1, -1);

// $input je sada array ("crvena", "zuta")

array_splice ($input, 1, count($input), "bela");

// $input je sada array ("crvena", "bela")

array_splice ($input, -1, 1, array("crna", "siva"));

// $input is now array

("crvena", "zelena", "plava", "crna", "siva")

array_shift() - brise element sa pocetka niza i pokazuje ga

Format: array_shift($array)

Brise element sa pocetka niza i pokazuje ga.

Videti: array_unshift

PRIMER:

<?php

$array1 = array("Mika","Pera");

echo array_shift($array1);

// Rezultat je: Mika

// a $array1 se sada sastoji samo od "Pera"

array_reverse() - okrece elemente niza

Format: $array_reverse($array[,bool opcija])

Okrece elemente niza reversno (unazad). Ako za bool opciju upisete TRUE onda i redosled kljuceva ostaje u istom redu.

PRIMER:

<?php

$array_1 = array("Mika","Pera","Laza");

$reverznai_array1 = array_reverse($array_1);

print_r($reverznai_array1);

/* Rezultat je:

Array

(

[0] => Laza

[1] => Pera

[2] => Mika

)

array_rand() - slucajnim izborom uzima jedan ili više elemenata iz niza

Format: array_rand($array[,$kolicina])

Slucajnim izborom uzima jedan ili više elemenata iz niza. $kolicina odredjuje koliko elemenata zelite uzmete. Ako ne naveden, automatski se uzima 1.

I ne zaboravite da koristite srand da pokrenete generator slucajnih brojeva.

PRIMER:

<?php

srand ((double) microtime() * 10000000);

$input = array ("Mika", "Pera", "AAAAA", "Laza", "F1G6");

$rand_keys = array_rand ($input, 2);

print $input[$rand_keys[0]]."n";

print $input[$rand_keys[1]]."n";

array_push() - dodaje jedan ili više elemenata na kraj niza

Format: array_push($array,$vrednost1[,$vrednost2[,$vrednost3...]])

Dodaje jedan ili više elemenata na kraj niza.

Ima isti efekat kao:

$array[] = $var;

ponavljajuci za svaki $var.

Videti: array_unshift

PRIMER:

<?php

$array_1 = array("Mika","AAAAA");

array_push($array_1,"Pera","Laza");

echo implode(" | ",$array_1);

// Rezultat je: Mika | AAAAA | Pera | Laza

array_pop() - brise i pokazuje poslednji element niza

Format: array_pop($array)

Brise i pokazuje poslednji element niza.

Videti: array_unshift.

PRIMER:

<?php

$array_1 = array("Pera","snjeza");

echo array_pop($array_1);

// Rezultat je: snjeza

// a novi array sadrzi samo "Pera" u sebi

array_pad() - dodaje elemente u array

Format: array_pad($array,$kolicina,$vrednost)

Dodaje elemente u array. Ova komanda produzava array na odredjenu kolicinu elemenata. To znaci da se promenljive $kolicina odnosi na novu ukupnu duzinu niza. Ako je $kolicina manja od trenutne duzine array, ne dolazi do promena u nizu. Ako je $kolicina negativna, vrednosti se dodaju na početak niza, a ako je pozitivna na kraj niza.

PRIMER:

<?php

$input = array (12, 10, 9);

$result = array_pad ($input, 5, 0);

// Rezultat je: 12, 10, 9, 0, 0

$result = array_pad ($input, -7, -1);

// Rezultat je: -1, -1, -1, -1, 12, 10, 9

array_multisort() - sotira visebrojne i multidimenzionalne nizove

Format: array_multisort($array[,argument[,argument...]])

Sotira visebrojne(pr.1) i multidimenzionalne nizove(pr.2). Veze izmedju keys ostaju nepromenjene tokom sortiranja.

Elementi array imaju uloga kolumni iz tabela prilikom sortiranja. To znaci da se ponašaju otprilike kao SQL tabele i komanda ORDER BY.

Moguci argumenti sortirnog reda su:

- SORT_ASC - penjuci (a-z)

- SORT_DESC - padajuci (z-a)

Moguci argumenti sortirnog tipa su:

- SORT_REGULAR - normalno upoređivanje elemenata

- SORT_NUMERIC - numeričko upoređivanje elemenata

- SORT_STRING - upoređivanje elemenata po stringu

Ako nisu navedeni argumenti, onda sa automatski koristi SORT_ASC i SORT_REGULAR.

Ako je uspešno izvršeno sortiranje, odgovor je true, inače false.

PRIMER:

<?php

// pr.1

$ar1 = array ("10", 100, 100, "a");

$ar2 = array (1, 3, "2", 1);

array_multisort ($ar1, $ar2);

// Rezultat za $ar1 je: 10, "a", 100, 100

// Rezultat za $ar2 je: 1, 1, "2", 3

// pr.2

$ar = array (array ("10", 100, 100, "a"), array (1, 3, "2", 1));

array_multisort ($ar[0], SORT_ASC, SORT_STRING,

$ar[1], SORT_NUMERIC, SORT_DESC);

// Rezultat za prvi array ($ar[0])je: 10, 100, 100, "a"

// Rezultat za drugi array ($ar[1])je: 1, 3, "2", 1

array_merge_recursive() - sastavlje više niza rekurzivno

Format: array_merge_recursive($array1,$array2...)

Sastavlja više niza u jedan array, isto kao i array_merge() .

PRIMER:

<?php

$ar1 = array ("boja" => array ("omiljena" => "crvena"), 5);

$ar2 = array (

10, "boja" => array ("omiljena" => "zelena", "plava"));

$result = array_merge_recursive ($ar1, $ar2);

// Rezultat je:

Array

(

[boja] => Array

(

[omiljena] => Array

(

[0] => crvena

[1] => zelena

)

[0] => plava

)

[0] => 5

[1] => 10

)

usort() - sortira array po values (elemenata) sa predefinisanom funkcijom

Format: usort($array,funkcija)

Sortira array sa predefinisanom funkcijom korisnika, ali po values (vrednostima) elemenata. Npr. Vi definisete u funkciji da sortiranje pocne od slova "r", da se velika slova ne broje (case sensitive) i sl.

array_merge() - sastavlje više nizova

Format: array_merge($array1,$array..)

Sastavlja više niza u jedan array. Ako se neke vrednosti ponavljaju, stare će biti prepisane novim. Ako su u pitanju numeričke vrednosti, stare nece biti zamenjene, nego će biti samo dodane.

Videti:

array_merge_recursive() .

PRIMER:

<?php

$array1 = array ("boja" => "crvena", 2, 4);

$array2 = array (

"a", "b", "boja" => "zelena", "oblik" => "trapez", 4);

$result = array_merge($array1, $array2);

echo implode(" | ",$result);

// Rezultat je: zelena | 2 | 4 | a | b | trapez | 4

IV Funkcije za rad sa datumom i vremenom

date() - formatira datum i pokazuje lokalno vreme

Format: date(datum_format[,"timestamp"])

Pokazuje lokalno vreme. Ako ne napisete timestamp, pokazace trenutno vreme. Timestamp pokazuje vreme od 01.01.1970. godine.

Sledeći formati se mogu koristiti:

- a - "am" ili "pm" ("Preponde" ili "Poslepodne")

- A - "AM" ili "PM"

- B - swatch internet vreme(1000 Beats u 24 h; Vreme u gradu Biel = 000 Beats)

- d - dan meseca sa nulom (npr. "09")

- j - dan meseca bez nule (npr. "9")

- t - broj dana u mesecu (npr. "30")

- z - dan od pocetka godine (npr. "156")

- w - numerički dan sedmice (od "0" za nedelju do "6" za subotu)

- D - skraceno ime za dan u sedmici (npr. "Thu")

- l - puno ime dana u sedmici (npr. "Thursday")

- F - puno ime meseca (npr. "December")

- M - skraceno ime meseca (npr. "Dec")

- m - numeričko ime meseca sa nulom (npr. "05")

- n - numeričko ime meseca sa nulom (npr. "5")

- h - sat u 12-satnom formatiranju (npr. "05")

- H - sat u 24-satnom formatiranju (npr. "18")

- g - sat u 12-satnom formatiranju bez nule (npr. "5")

- G - sat u 24-satnom formatiranju bez nule (npr. "7")

- i - minute (npr. "07")

- U - protekle sekunde od 01.01.1970 (npr. "4890729")

- s - sekunde (npr. "02")

- S - engleski redni broj (npr. "th", "nd")

- L - prestupna godina. rezultat "0" ili "1"

- Y - 4-cifreni godina (npr. "1999")

- y - 2-cifrena godina (npr. "99")

- Z - razlika u vremenu u odnosu na GMT (od "-43200" do "43200")

PRIMER:

<?php

echo date("Y-F-l - H:i:s");

// Rezultat je: 2005-November- Thursday - 10:07:02

getdate() - pokazuje datum/vreme

Format: getdate(timestamp)

Vraća datum/vreme u obliku niza, i to u sekundama od 01.01.1970. godine. Ako ne koristite timestamp, biće pokazano trenutno vreme.

Sledeći elementi se nalaze u nizu:

- "seconds" - sekunde

- "minutes" - minute

- "hours" - sati

- "mday" - dan u mesecu (npr. "13")

- "wday" - numerički dan u sedmici (npr. "2" za utorak)

- "mon" - numerički mesec (npr. "10")

- "year" - godina (npr. "2004")

- "yday" - dan od pocetka godine (npr. "225")

- "weekday" - puno ime dana u sedmici (npr. "Saturday")

- "month" - puno ime meseca (npr. "February")

PRIMER:

<?php

$today = getdate();

$month = $today[month];

$mday = $today[mday];

$year = $today[year];

echo "$month $mday, $year";

// Rezultat je: March 12, 2004

checkdate() - proverava da li je datum vazeci

Format: checkdate(mesec,dan,godina)

Proverava da li je datum vazeci. Ako jeste daje true kao odgovor, a inače false.

Sledeći uslovi moraju biti ispunjeni:

- godina mora biti izmedju 1 i 32767

- mesec mora biti izmedju 1 i 12

- dan mora bti vazeci (npr. mesec ne moze imati 40 dana)

Prestupne godine se takodje kontrolisu.

PRIMER:

<?php

if(checkdate(2,29,2000))

{

echo "2000. je prestupna godina";

}

else

{

echo "Pogresan Datum.";

}

// Rezultat je: 2000. je prestupna godina

time() - pokazuje trenutni UNIX timestamp

Format: time()

Pokazuje trenutni UNIX timestamp.

PRIMER:

<?php

echo time()." | ";

echo date("d. F Y", time());

// Rezultat je: 1016917353 | 23. March 2002

strtotime() - parsira engleski tekstualni "datetime" u UNIX timestamp

Format: strtotime(vreme)

Parsira skoro svaki engleski tekstualni "datetime" opis u UNIX timestamp. Mozete prakticno napisati sta zelite.

PRIMER:

<?php

echo strtotime ("now") . " | ";

echo strtotime ("10 September 2000") . " | ";

echo strtotime ("+1 day") . " | ";

echo strtotime ("+1 week") . " | ";

echo strtotime ("+1 week 2 days 4 hours 2 seconds");

// Rezultat je: 1016917266 | 968536800 | 1017003666 | 1017522066 | 1017705668

strftime() - formatira datum/vreme po lokalnim opcijama

Format: strftime(format [, timestamp])

Pokazuje lokalno vreme koje je po lokalnim opcijama formatirano. Format odredjuje formatiranje, timestamp ako naveden, broj sekundi od 01.01.1970. godine.

Moguce opcije za formatiranje su:

- %a - skraceno ime dana u sedmici (npr. "Thu")

- %A - puno ime dana u sedmici (npr. "Thursday")

- %b - skraceno ime meseca (npr. "Dec")

- %B - puno ime meseca (npr. "December")

- %c - standrdno (npr. 11/16/99 19:37:06)

- %d - dan u mesecu bez nule (npr. "9")

- %H - sat u 24-casovnom formatiranju (npr. "18")

- %I - sat u 12-casovnom formatiranju (npr. "05")

- %j - dan od pocetka godine (npr. "096")

- %m - numerički broj meseca (npr. "5")

- %M - minute (npr. "07")

- %p - "am" ili "pm" ("Prepodne" ili "Poslepodne")

- %S - sekunde (npr. "02")

- %U - broj sedmice (1. nedelja je početak sedmice npr. "49")

- %W - broj sedmice (1. ponedeljak je početak sedmice npr. "49")

- %w - numerički dan sedmice (od "0" za nedelju, do "6" za subout)

- %x - standard (npr. 11/16/99)

- %X - standard za vreme (npr. 19:37:06)

- %y - 2-zifrena godina (npr. "99")

- %Y - 4-zifrena godina (npr. "1999")

- %Z - oznaka za vrmenesku zonu

- %% - znak za procenat (%)

PRIMER:

<?php

setlocale("LC_TIME", "C");

echo strftime("%A je na francuskom");

setlocale("LC_TIME", "ge");

echo strftime("%A");

// Rezultat je: Saturday je na fransuckom samedi

mktime() - pokazuje UNIX timestamp za datum

Format: mktime(sati,minute,sekunde,mesec,dan,godina)

Pokazuje UNIX timestamp za datum (=sekunde od 01.01.1970. godine).

PRIMER:

<?php

echo mktime(8,30,0,3,15,2002)." | ";

echo date("d. F Y", mktime(0,0,0,3,15,2002));

// Rezultat je: 1016177400 | 15. March 2002

microtime() - UNIX timestamp i mikrosekunde

Format: microtime()

Pokazuje UNIX timestamp i mikrosekunde.Prva cifra rezultata su mikrosekunde, a drugi UNIX timestamp za trenutno vreme (sekunde od 01.01.1970).

PRIMER:

<?php

echo microtime();

// Rezultat je: 0.78651100 1016915799

localtime() - pokazuje lokalno vreme

Format: localtime([timestamp [, is_associative]])

Pokazuje lokalno vreme. Ako timestamp ne zadat, koristit se lokalno vreme. Ako is_associative je 0 ili ne naveden, timestamp je u obliki obicnog numeričkog niza. Ako je 1, onda asocijativni array sadrzi eve elemente.

Moguci keys su:

- "tm_sec" - sekunde

- "tm_min" - minute

- "tm_hour" - sati

- "tm_mday" - dan u mesecu

- "tm_mon" - dan u godini

- "tm_year" - godina od 1900-e

- "tm_wday" - dan sedmice

- "tm_yday" - dan u godini

- "tm_isdst" - u efektu je promena vremena (ljetno i zimsko vreme)

gmstrftime() - formatira GMT/CUT vreme/datum prema lokalnim opcijama

Format: gmstrftime (format [, timestamp])

Isto kao strftime(), samo za GMT (Greenwich Mean Time). Na primeru ispod se vidi razlika.

PRIMER:

<?php

setlocale ('LC_TIME', 'en_US');

echo strftime ("%b %d %Y %H:%M:%S", mktime (20,0,0,12,31,98))." ";

// Rezultat je: Dec 31 1998 20:00:00

echo gmstrftime ("%b %d %Y %H:%M:%S", mktime (20,0,0,12,31,98));

// Rezultat je: Dec 31 1998 19:00:00

gmmktime() - UNIX timestamp za GMT datum

Format: gmmktime (sati,minuta,sekundi,mesec,dan,godina[, is_dst])

Isto kao mktime(), samo za GMT (Greenwich Mean Time).

gmdate() - date(), ali u GMT zoni

Format: gmdate()

Isto kao date(), samo sto se odnosi na GMT (Greenwich Mean Time). Na primeru ispod se vidi razlika.

PRIMER:

<?php

echo date ("M d Y H:i:s", mktime (0,0,0,1,1,1998));

// Rezultat je: Jan 01 1998 00:00:00

echo gmdate ("M d Y H:i:s", mktime (0,0,0,1,1,1998));

// Rezultat je: Dec 31 1997 23:00:00

gettimeofday() - pokazuje trenutno vreme

Format: gettimeofday()

Pokazuje trenutno vreme.

Sljedeca formatiranja se mogu koristiti:

- "sec" - sekunde

- "usec" - mikrosekunde

- "minuteswest" - minuta zapadno od Greenwicha

- "dsttime" - tip dst korekce

PRIMER:

<?php

$vreme = gettimeofday();

$minuta_zapadno = $vreme[minuteswest];

echo "$minuta_zapadno";

// Rezultat je: -3600

V Sistemske funkcije

chroot() - menja root direktorijum

Format: chroot($dir)

Menja root direktorijum trenutnog PHP procesa u $dir.

Vraća true ako uspe, inače false.

chdir() - menja direktorijum

Format: chdir($dir)

Menja trenutni PHP direktorijum.

Vraća true ako komanda uspe, inače false.

dir() - čita direktorijum

Format: dir($dir)

Čita direktorijum koji je prethodno otvoren.

PRIMER:

<?php

$d = dir("C:/");

echo "Handle: ".$d->handle." | ";

echo "Path: ".$d->path." | ";

while($entry=$d->read())

{

echo $entry." | ";

}

$d->close();

// Rezultat su fajlovi iz direktorijuma "C:/":

closedir() - zatvara handle direktorijuma

Format: closedir($dir_handle)

Zatvara handle direktorijuma. Handle direktorijuma mora biti otvoren sa

opendir() da bi bio zatvoren sa closedir().

getcwd() - pokazuje trenutni aktivni direktorijum

Format: getcwd()

Pokazuje trenutni aktivni direktorijum.

PRIMER:

<?php

echo getcwd();

// Rezultat je: h:/web/php.matf.bg.ac.rs/

opendir() - Otvara handle direktorijuma

Format: opendir($dir)

Otvara handle direktorijuma. Ako ne moze da otvori, pokazuje gresku. Da bi izbjegli prikazivanje greske u slucaju da ne moze otvoriti direktorijum, napisite @ pre opendir (=@opendir).

PRIMER:

<?php

if ($dir = @opendir("C:/"))

{

while($file = readdir($dir))

{

echo "$file | ";

}

closedir($dir);

}

readdir() - čita unos iz handle-a direktorijuma

Format: readdir($handle)

Pokazuje ime naredneg fajla iz direktorijuma ucitanog u handle.

PRIMER:

<?php

$handle=opendir('C:/');

while (false!==($file = readdir($handle)))

{

if ($file != "." && $file != "..")

{

echo "$filen";

}

closedir($handle);

rewinddir() - vraća unazad handle direktorijuma

Format: rewinddir($handle)

Vraća unazad handle direktorijuma (do pocetka direktorijuma).

V Funkcije za rad sa datotekama

basename() - vraća ime file-a iz path-a

Format: basename($path)

Vraća ime file-a iz path-a.

PRIMER:

<?php

$path = "/usr/local/www/Mika.html"

echo basename($path);

// Rezultat je: Mika.html

chgrp() - menja grupu file-a

Format: chgrp($file,"grupa")

Menja grupu file-a. Superuser (npr. root) moze promeniti svakom file-u grupu, ostali korisnici samo onim datotekama koji njihovoj grupi pripadaju.

Vraća true ako komanda uspe, inače false.

Vazno: Ova komanda ne radi na Windows sistemima.

PRIMER:

<?php

chgrp("/usr/local/www/index.html","users");

chmod() - menja prava file-a

Format: chmod($file,prava )

Menja prava (permissions) file-a. Ponasa se isto kao chmod komanda iz UNIX-a. Razlika je u tome sto se prava ne mogu odredjivati u stringovima ("u+rwx...")nego samo okatalnim vrednostima. I oktalne vrednosti moraju pocinjati s nulom.

Vraća 0 ako uspe, inače 1.

Ovde imate listu svih mogucih kombinacija, uz dodatne oznake za UNIX komandu chmod.

0 = --- = bez prava

1 = --x = izvršava

2 = -w- = piše

3 = -wx = piše i izrsava

4 = r-- = čita

5 = r-x = čita i izvršava

6 = rw- = čita i piše

7 = rwx = čita, piše i izvršava (sva prava)

Cifre se pisu u narednem redosledu: user,grupa,vlasnik.

Npr: 0755:

user: = 7 (sva prava)

grupa: = 5 (piše i izvršava)

vlasnik: = 5 (piše i izvršava)

Vazno: Ova komanda ne radi na Windows sistemima.

PRIMER:

<?php

echo chmod("/usr/local/www/crrhrrh.php", 0755)

// Rezultat je: 1

chown() - menja vlasnika file-a

Format: chown($file,vlasnik)

Menja vlasnika file-a. Istu funkciju ima kao chown komanda na UNIX sistemima, samo sto u PHP-u tu komandu moze samo root izvrsiti.

Vraća true ako komanda uspe, inače false.

Vazno: Ova komanda ne radi na Windows sistemima.

PRIMER:

<?php

chown("/usr/local/www/rerer.php","Mika");

clearstatcache() - brise memoriju statistike file-a

Format: clearstatcache()

Brise memoriju statistike file-a.

PRIMER:

<?php

clearstatcache();

// Rezultata nema, tj. ova komanda se samo izvršava bez vracanja --//rezultata.

copy() - kopira file

Format: copy($file,$novi_file)

Kopira file. $novi_file moze biti samo novo ime file-a, ali moze i novi direktorijum, npr.: slike/index.html ili ../slikestare/index.html.bak . U svakom slucaju direktorijum mora postojati, inače komanda nece biti uspešno izvrsena.

PRIMER:

<?php

$file = "index.html";

$novi_file = "index.html.bak";

if (!copy($file, $novi_file))

{

echo "Kopiranje bez uspeha";

}

delete() - brise file

Format: delete($file)

Brise file.

PRIMER:

<?php

$file = "index.html.bak";

delete($file);

dirname() - vraća ime direktorijuma bez imena file-a

Format: dirname($path)

Vraća ime direktorijuma bez imena file-a.

PRIMER:

<?php

$path = "/usr/local/www/index.php";

echo dirname($path);

// Rezultat je: /usr/local/www/

diskfreespace() - pokazuje koliko slobodnog prostora ima u filesystem-u ili particiji

Format: diskfreespace($dir)

Pokazuje koliko slobodnog prostora ima u u filesystem-u ili particiji. Rezultat je u bajtima.

PRIMER:

<?php

$df = diskfreespace("/");

echo $df;

// Rezultat je: 5502356

fclose() - zatvara otvoreni file

Format: fclose($file_pointer)

Zatvara otvoreni file (-pointer) i vraća true ako uspe, odnosno false ako ne uspe.

File mora biti otvoren sa fsockopen() .

feof() - testira da li se file-pointer na kraju file-a nalazi

Format: feof($file_pointer)

Testira da li se file-pointer na kraju file-a nalazi, i ako se nalazi vraća true, inače false.

PRIMER:

<?php

if(feof($fp))

{

echo "Kraj file-a";

}

fflush() - salje output direktno u file-pointer

Format: fflush($file_pointer)

Salje output iz memore direktno u file-pointer.

Vraća true ako komanda uspe, inače false.

File mora biti otvoren sa fscokopen() .

fgetc() - pokazuje znak iz file-a u obliku stringa

Format: fgetc($file_pointer)

Čita samo jedan znak iz file-a otvorenog pomocu fscokopen() . Vraća true ako uspe, odnosno false ako ne uspe.

PRIMER:

<?php

echo fgetc($file_pointer);

fgetcsv() - uzima liniju iz file pointer-a i parsira je za CSV polja

Format: fgetcsv ($file_pointer, $duzina_stringa, $razmak))

Funkcionise na isti nacin kao fgets, samo sto fgetcsv parsira dokumente za CSV format i vraća rezultat u obliku niza.

PRIMER:

<?php

$row = 1;

$fp = fopen ("test.csv","r");

while ($data = fgetcsv ($fp, 1000, ","))

{

$num = count ($data);

print " $num polja u redu $row: ";

$row++;

for ($c=0; $c<$num; $c++)

{

print $data[$c] . " ";

}

fclose ($fp);

fgets() - uzime liniju iz file pointer-a

Format: fgets($file_pointer,$duzina_stringa)

Uzima liniju iz file pointer-a. Duzinu stringa mozete ograniciti sa $duzina_stinga.

PRIMER:

<?php

echo fgets($fp,1000);

// Rezultat je: ovo je linija iz file-a

fgetss() - uzima liniju iz file pointer-a i brise HTML/PHP tags

Format: fgetss($file_pointer,$duzina_stringa[,$dozovoljeni_tags])

Funkcionise na isti nacin kao fgets, samo sto fgetss brise HTML/PHP kôd.

PRIMER:

<?php

echo fgetss($fp,1000);

// Rezultat je: ovo je linija iz file-a

file() - ucitava čitav file u array

Format: file($file)

Ucitava citavu stranicu u array. Svaki red file-a će postati element niza.

PRIMER:

<?php

$file = file("test.txt");

echo $file[0];

// Rezultat je: ovo je red iz file-a

// Ucitavanje Webstranice u string

$phpmatfbgacyu_string = join ('', file ('http://www.php.matf.bg.ac.rs'));

file_exists() - proverava da li file postoji

Format: file_exists($file)

Proverava da li file postoji i vraća true ako postoji, odnosno false ako ne postoji.

PRIMER:

<?php

echo file_exists("Mika.html");

// Rezultat je: 1

fileatime() - vraća datum kada je file poslednji put koristen

Format: fileatime($file)

Vraća vreme kada je poslednji put ovaj file bio koristen (access time) u sekundama od 1.1.1970. godine. Sekunde mogu biti parsirane pomocu

date.

PRIMER:

<?php

echo date("d.m.Y",fileatime("Mika.html"));

// Rezultat je: 31.10.1995

filectime() - vraća datum kada je file napravljen

Format: filectime($file)

Vraća datum kada je file napravljen u sekundama od 1.1.1970. godine. Sekunde mogu biti parsirane pomocu

date.

PRIMER:

<?php

echo date("d.m.Y",filectime("Mika.html"));

// Rezultat je: 31.10.1995

filegroup() - vraća grupu file-a

Format: filegroup($file)

Vraća ID-grupe kojoj file pripada. U slucaju greske vraća 0 (false).

PRIMER:

<?php

echo filegroup("Mika.htm");

// Rezultat je: 5

fileinode() - vraća inode ID vlasnika file-a

Format: fileinode($file)

Vraća inode ID vlasnika file-a. U slucaju greske vraća 0 (false).

PRIMER:

<?php

echo fileinode("Mika.htm");

// Rezultat je: 354543

filemtime() - vraća vreme poslednjeg modifikovanja file-a

Format: filemtime($file)

Vraća vreme poslednjeg modifikovanja file-a u sekundama od 1.1.1970. godine. Sekunde mogu biti parsirane pomocu

date.

PRIMER:

<?php

echo date("d.m.Y",filemtime("Mika.html"));

// Rezultat je: 22.11.1995

fileowner() - vraća ime vlasnika file-a

Format: fileowner($file)

Vraća ime vlasnika file-a.

PRIMER:

<?php

echo fileowner("Mika.html");

fileperms() - vraća CHMOD file-a

Format: fileperms($file)

Vraća CHMOD (permissions - permise - prava) file-a.

PRIMER:

<?php

echo fileperms("Mika.html");

// Rezultat je: 33060

filesize() - vraća velicinu file-a

Format: filesize($file)

Vraća velicinu file-a u bajtima.

PRIMER:

<?php

echo filesize("Mika.html");

// Rezultat je: 2812

filetype() - vraća tip file-a

Format: filetype($file)

Vraća tip file-a u obliku stringa. Moguce vrednosti su: fifo", "char", "dir", "block", "link", "file" i "unknown".

PRIMER:

<?php

echo filetype("Mika.html");

// Rezultat je: file

flock() - daje prava datotekama drugih korisnika

Format: flock($file_pointer,$status)

Daje prava datotekama drugih korisnika. Tako mozete biti sigurni da drugi korisnici ne mogu menjati file dok Vi radite na njemu.

Moguce vrednosti $statusa su:

1 - zabrana

2 - dozvola za pisanje

3 - isljuciti zabranu

4 - ukljuciti zabranu

PRIMER:

<?php

$file_pointer = @fopen($file,"w+");

flock($file_pointer,2);

fwrite($file_pointer,time()."n");

flock($file_pointer,3);

fclose($file_pointer);

/* Rezultat je:

File-u je promenjen status u 2, data su mu prava za pisanje, onda je u file upisan tekst, i onda je zabrana iskljucena.

fopen() - otvara file ili URL

Format: fopen($file,$modus)

Otvara file lokalno ili na nekom drugom serveru (http:// ili ftp://). Komanda vraća tzv. Index file-a koji drugim komandama govori na koji se od otvorenih file-ova misli. $modus govori u kojem modusu treba da se otvori file. Na izboru imate:

'r' - otvara file samo za citanje

'r+' - otvara file za citanje i pisanje

'w' - otvara file samo za pisanje

'w+' - otvara file za citanje i pisanje i brise dosadasnji sadržaj file-a, odnosno stvara novi file, ako ne postoji

'a' - otvara file samo za pisanje i stavlja kursor na kraj file-a i stvara novi file, ako ne postoji

'a+' - otvara file za pisanje i citanje i stavlja kursor na kraj file-a i stvara novi file, ako ne postoji

$modus moze sadrzati i slovo "b", koje govori komandi da se radi o binarnom file-u. od znacaja je samo na Windows masinama.

PRIMER:

<?php

$fp = fopen ("/home/rasmus/file.txt", "r");

$fp = fopen ("/home/rasmus/file.gif", "wb");

$fp = fopen ("http://www.php.net/", "r");

$fp = fopen ("ftp://user:password@example.com/", "w");

// na Windowsu pazite na backslashes

$fp = fopen ("c:.txt", "r");

// Rezultat je: Indexi file-ova

fpassthru() - čita sadržaj file-a otvorenog sa fopen()

Format: fpassthru($file_pointer)

Čita sadržaj file-a otvorenog pomocu

fsockopen do kraja file-a i onda pokazuje sadržaj file-a. Nakon sto zavrsi citanje, file pointer se automatski zatvara.

PRIMER:

<?php

fpassthru($file_pointer);

// Rezultat je: sadržaj file-a iz file pointer-a

fputs() - piše u file pointer

Format: fputs($file_pointer,$string[,$duzina])

Piše u file pointer. Identicna komanda sa fwrite, i predstavlja samo alias. Mozete zadati koliko zelite da upisete u $file_pointer pomocu $duzina. Ako nista ne zadate, biće upisan čitav string.

PRIMER:

<?php

fputs($file_pointer,"Ovaj tekst se upisuje u file");

// Rezultat je: u file pointer je upisan tekst

fread() - čita file do određene duzine

Format: fread($file_pointer,$duzina)

Čita file do određene duzine ($duzina) u bajtima. Ako se koristi na Windows masinama i radi se o binarnom file-u, onda se to mora sa "b" definisati. Ako hocete da pročitate čitav file, koristite filesize.

PRIMER:

<?php

$file = "Mika.html";

$file_pointer = fopen($file, "r");

echo fread($file_pointer, filesize($file));

fclose($file_pointer);

// Rezultat je: sadržaj citavog file-a.

// Napomena: oprez kada se radi većim datotekama

fscanf() - parsira sadržaj file-a zavisno od formata

Format: fscanf($file_pointer, $format[$var1,$var2 ...])

Koristi rezultat file pointera i parsira ("skenira") ga zavisno od formata. Ako nisu zadati $var1 itd., onda rezultat ide u array (vidi primer).

PRIMER:

<?php

$file_pointer = fopen ("Mika.html","r");

while ($info = fscanf ($file_pointer, "%st%st%sn"))

{

list ($ime, $zanimanje, $drzava) = $info;

echo $ime." - ".$zanimanje." - ".$drzava." ";

}

fclose($file_pointer);

/* Rezuultat je:

Mika programer francuska

Laza pekar srbija

fseek() - pristupado odredjenog mesta u file-u

Format: fseek($file_pointer,$duzina[,$modus])

Ova komanda prakticno pristupana odredjeno mesto u file-u i čita ostatak file-a. Mesto gde treba da "skoci", morate zadati u bajtima. Mana ove komande je sto funkcionise "samo" do 8388608 bajta (8 mb).

$modus oznacava nacin na komanda čita file odnosno oznacav poziciju. Moguce vrednosti su:

SEEK_SET - pozicija je jednaka $duzini

SEEK_CUR - trenutna pozicija plus $duzina

SEEK_END - pozicija na kraju file-a plus $duzina

Ako $modus ne dat, koristi se automatski SEEK_SET.

PRIMER:

<?php

$file_pointer = fopen("Mika.html", "r");

fseek($file_pointer, 15);

fpassthru($file_pointer);

// Rezultat je: sadržaj file-a od bajta broj 16 i dalje

// Napomena: ne treba koristiti fopen() sa http:// ili ftp://

fstat() - daje sve moguce informacije o file-u (pointeru)

Format: fstat($file_pointer)

Ucitava sve moguce informacije u file-u u jedan array. Sledeći elementi su moguci:

1. uredjaj

2. inode

3. broj linkova

4. ID vlasnika

5. ID grupe

6. device tip ako je inode uredjaj

7. velicina u bajtima

8. datum poslednjeg koriscenja

9. datum poslednje modifikace

10. datum poslednje promene

11. velicina blokova za filesystem I/O

12. broj uracunatih blokova

PRIMER:

<?php

$fp = fopen("Mika.txt", "r");

$fp1 = fstat($fp);

while (list ($key, $val) = each ($fp1)) {

echo "$key => $val ";

}

/* Rezultat je:

0 => 0

1 => 0

2 => 33206

3 => 1

4 => 0

5 => 0

6 => 0

7 => 94

8 => 1023032868

9 => 1023031275

10 => 1016912803

11 => -1

12 => -1

dev => 0

ino => 0

mode => 33206

nlink => 1

uid => 0

gid => 0

rdev => 0

size => 94

atime => 1023032868

mtime => 1023031275

ctime => 1016912803

blksize => -1

blocks => -1

ftell() - daje aktuelnu poziciju u file-u

Format: ftell($fp)

Daje aktuelnu poziciju u file. File mora biti otvoren pomocu fsockopen .

PRIMER:

<?php

$file_pointer = fopen("Mika.txt", "r");

fseek($file_pointer, 10);

echo ftell($file_pointer);

fclose($file_pointer);

// Rezultat je: 10

ftruncate() - "sabija" file na odredjenu duzinu

Format: ftruncate($fp,$velicina)

Uzima $file_pointer i sabija ga na odredjenu $velicinu.

PRIMER:

<?php

$fp = fopen("Mika.txt", "w+");

$fp1 = ftruncate($fp,10);

echo filesize("Mika.txt");

// Rezultat je: 10

fwrite() - piše u file pointer

Format: fwrite($file_pointer)

Piše u file pointer. Identicna komanda sa

fputs. Mozete zadati koliko zelite da upisete u $file_pointer pomocu $duzina. Ako nista ne zadate, biće upisan čitav string.

PRIMER:

<?php

fwrite($file_pointer,"Ovaj tekst se upisuje u file");

// Rezultat je: u file pointer je upisan tekst

set_file_buffer() - odredjuje velicinu buffera za file pointer

Format: set_file_buffer($file_pointer,$velicina)

Buffer za npr. fwrite je 8K. Ova komanda povecava ili smanjuje velicinu buffera. Ako je buffer 0, onda nista nece biti "bufferovano" (trenutno snimljeno u memoriju), odnosno ogranicava buffer na nulu, tako da Vam kada izvrsavate fwrite komande osgurava, da sljedeca nece poceti pre nego sto je prosla zavrsila. Vraća 0 u slucaju greske.

PRIMER:

<?php

$fp=fopen("Mika.txt", "w");

if($fp)

{

set_file_buffer($fp, 0);

fputs($fp, $output);

fclose($fp);

}

is_dir() - proverava da li je file (ime) direktorijum

Format: is_dir($file)

Proverava da li je file (ime) direktorijum, odnosno proverava da li direktorijum postoji. Vraća 1 ako dir postoji.

PRIMER:

<?php

echo is_dir("/usr/local/bin");

// Rezultat je: 1

is_executable() - proverava da li je file ekzekutivni

Format: is_executable($file)

Proverava da li se radi o izvrsnom (ekzekutivnom) file-u. Vraća 1 ako je odgovor pozitivan.

PRIMER:

<?php

echo is_executable("/bin/ls");

// Rezultat je: 1

is_file() - proverava da li je file (ime) file

Format: is_file($file)

Proverava da li je file regularni file, a ne npr. direktorijum i da li on uopste postoji. Vraća 1 ako je odgovor pozitivan.

PRIMER:

<?php

echo is_file("/usr/home/www/index.html")

// Rezultat je: 1

is_link() - proverava da li je file simbolicni link

Format: is_link($file)

Proverava da li je $file simbolicni link. Ova komanda ne radi na Windows masinama.

PRIMER:

<?php

echo is_link("/usr/home");

is_readable() - proverava da li je file moguce citati

Format: is_readable($file)

Proverava da li je file moguce citati.

PRIMER:

<?php

echo is_redable("Mika.txt");

// Rezultat je: 1

is_writable() - proverava da li je u file moguce pisati

Format: is_writable($file)

Proverava da li je u file moguce pisati, i ako jeste vraća 1.

PRIMER:

<?php

echo is_writable("Mika.txt");

// Rezultat je: 1

is_writeable() - proverava da li je u file moguce pisati (alias za is_writable())

Format: is_writeable($file)

Proverava da li je u file moguce pisati. Ovo je samo alias za

is_writable .

PRIMER:

<?php

echo is_writeable("Mika.txt");

// Rezultat je: 1

is_uploaded_file() - proverava da li je file uploadovan pomocu HTTP POST metode

Format: is_uploaded_file($file)

Proverava da li je file uploadovan pomocu HTTP POST metode, i ako jeste vraća 1.

PRIMER:

<?php

echo is_uploaded_file("Mika.txt");

// Rezultat je: 1

link() - kreira "virtualni" link

Format: link($cilj,$link)

Kreira "virtualni" link. Funkcionise samo Unix masinama.

Videti:

linkinfo .

PRIMER:

<?php

link("/usr/home/www/","internet");

linkinfo() - daje informacije o "virtualnom" linku

Format: linkinfo($path)

Daje informacije o "virtualnom" linku. Funkcionise samo na Unix masinama. Vraća 1 ako je odgovor pozitivan.

PRIMER:

<?php

echo linkinfo("/usr/home/www/");

// Rezultat je: 1

mkdir() - pravi direktorijum

Format: mkdir($dir_ime,$chmod)

Pravi direktorijum i daje mu odredjeni $chmod (vidi chmod ). Vraća true ako je komanda uspjela.

PRIMER:

<?php

echo mkdir("/usr/home/www/Mika_priv/",0700);

// Rezultat je: 1

move_uploaded_file() - pomice uploadovani file na novu lokaciju

Format: move_uploaded_file($stari_file,$novi_file)

Pomice uploadovani file na novu lokaciju. Ako je uspjela komanda, vraća 1. Preporucljivo za upotreba (npr. umesto copy)ako je ukljucen SAFE mode na serveru.

Videti:

is_uploaded_file .

PRIMER:

<?php

if (!@move_uploaded_file($stari_file,$novi_file))

{

echo "Doslo je do greske pri kopiranju.";

}

pclose() - zatvara file pointer otvoren pomocu popen()

Format: pclose($file_pointer)

Zatvara file pointer otvoren pomocu popen .

popen() - otvara file pointer

Format: popen($file,$modus)

Otvara file pointer koji mora biti zatvoren pomocu fopen , samo sto ova komanda prakticno pokreće eksterni program.

Za $modus imate na izboru:

'r' - za citanje

'w' - za pisanje

PRIMER:

<?php

$fp = popen("/bin/ls", "r");

readfile() - čita file i pokazuje sadržaj

Format: readfile($file)

Čita file i pokazuje sadržaj file-a.

PRIMER:

<?php

readfile("readfile.txt")

// Rezultat je: čitav file bez n

readlink() - čita cilj simbolicnog link

Format: readlink($path)

Čita cilj simbolicnog link. Radi na Unix-u.

Videti: link .

PRIMER:

<?php

echo readlink("/internet");

// Rezultat je: /usr/home/www/

rename() - menja ime file-a

Format: rename($staro_ime,$novo_ime)

Menja ime file-a iz $staro_ime u $novo_ime. Vraća true ako uspe, inače false.

PRIMER:

<?php

rename("Mika.html","Mika1.html");

rewind() - vraća na početak poziciju file pointera

Format: rewind($file_pointer)

Vraća na početak poziciju file pointera (na početak stringa).

Videti: ftell.

PRIMER:

<?php

rewind($file_pointer);

// Rezultat je: 1

rmdir() - brise direktorijum

Format: rmdir($dir_ime)

Brise direktorijum. Direktorijum mora biti prazan. Vraća 0 u slucaju greske.

PRIMER:

<?php

rmdir("/usr/home/www/readfile/");

// Rezultat je: 0 (jer direktorijum ne postoji)

stat() - daje informacije o file-i

Format: stat($file)

Daje informacije o virutalnom linku ili file-u. Funkcionise prakticno isto kao

fstat i vraća rezultat u jednom nizu. Moguce vrednost su:

1. uredjaj

2. inode

3. zastitni inode mode

4. broj linkova

5. ID vlasnika

6. ID grupe

7. device tip ako je inode uredjaj

8. velicina u bajtima

9. datum poslednjeg koriscenja

10. datum poslednje modifikace

11. datum poslednje promene

12. velicina blokova za filesystem I/O

13. broj uracunatih blokova

PRIMER:

<?php

$fp1 = lstat("Mika.txt");

while (list ($key, $val) = each ($fp1)) {

echo "$key => $val ";

}

/* Rezultat je:

0 => 6

1 => 0

2 => 33206

3 => 1

4 => 0

5 => 0

6 => 6

7 => 60

8 => 1023038244

9 => 1023038244

10 => 1016912803

11 => -1

12 => -1

dev => 6

ino => 0

mode => 33206

nlink => 1

uid => 0

gid => 0

rdev => 6

size => 60

atime => 1023038244

mtime => 1023038244

ctime => 1016912803

blksize => -1

blocks => -1

lstat() - daje informacije o virutalnom linku ili file-u

Format: lstat($file)

Daje informacije o virutalnom linku ili file-u. Funkcionise prakticno isto kao

fstat i vraća rezultat u jednom nizu. Moguce vrednost su:

1. uredjaj

2. inode

3. zastitni inode mode

4. broj linkova

5. ID vlasnika

6. ID grupe

7. device tip ako je inode uredjaj

8. velicina u bajtima

9. datum poslednjeg koriscenja

10. datum poslednje modifikace

11. datum poslednje promene

12. velicina blokova za filesystem I/O

13. broj uracunatih blokova

PRIMER:

<?php

$fp1 = stat("Mika.txt");

while (list ($key, $val) = each ($fp1)) {

echo "$key => $val ";

}

/* Rezultat je:

0 => 6

1 => 0

2 => 33206

3 => 1

4 => 0

5 => 0

6 => 6

7 => 60

8 => 1023038244

9 => 1023038244

10 => 1016912803

11 => -1

12 => -1

dev => 6

ino => 0

mode => 33206

nlink => 1

uid => 0

gid => 0

rdev => 6

size => 60

atime => 1023038244

mtime => 1023038244

ctime => 1016912803

blksize => -1

blocks => -1

realpath() - vraća vrednost apsolutnog path-a

Format: realpath($path)

Vraća vrednost apsolutnog path-a tj. ako koristite relativne pathove, ova komanda Vam govori Vas apsolutni path.

PRIMER:

<?php

echo realpath("../readfile/");

// Rezultat je: /usr/home/www/readfile/

symlink() - kreira simbolicni link

Format: symlink($cilj,$link)

Kreira simbolicni link za $cilj. Radi samo na Unix masinama.

PRIMER:

<?php

echo symlink("/usr/home/www/","internet");

// Rezultat je: 1

tempnam() - kreira jedinstveni temporarni file

Format: tempnam($dir,$file_ime)

Kreira jedinstveni temporarni file. Dodaje na ime file jos jedan (slucajni) broj.

PRIMER:

<?php

echo tempnam("/usr/home/www/","testtest");

// Rezultat je: /usr/home/www/testtest3

tmpfile() - kreira temporarni file (sa jedinstvenim imenom)

Format: tmpfile()

Kreira temporarni file (sa jedinstvenim imenom). Kao rezultat vraća ime.

PRIMER:

<?php

echo tmpfile();

// Rezultat je: Resource id #1

touch() - menja vreme modifkace file-a

Format: touch($file[,$vreme])

Menja vreme modifkace file-a. Ako $vreme ne zadato, koristi trenutno vreme. Vraća 1 ako komanda uspe.

PRIMER:

<?php

echo touch("Mika.html");

// Rezultat je: 1

umask() - menja trenutni umask

Format: umask($maska)

Menja trenutni umask (rec dolazi od "unmask" - razmaskirati), sto znaci da kao $maska koristite sve sto necete da bude u chmod-u file-a. To znaci ako stavite umask(022) i ako kreirate novi file, on nikada nece imati permisiju "w" odnosno "2" za za grupe i ostale (ali moze imati za vlasnika file-a).

Videti:

chmod .

PRIMER:

<?php

umask(011);

mkdir('foo', 0777);

// Kreira direktorijum sa chmod-om 0766.

unlink() - brise file

Format: unlink($file)

Brise $file. Vraća 0 ako komanda ne uspe,

PRIMER:

<?php

unlink("ind.html");