Одељење за математику, 9. јун 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 9. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: Ненад Младеновић, Математички институт САНУ

Наслов предавања: МАЊЕ МОЖЕ ДАТИ ВИШЕ У ХЕУРИСТИЧКОЈ ОПТИМИЗАЦИЈИ

Апстракт: Хеуристички приступ решавања задатака оптимизације, назван ,,Мање је више'' недавно је предложен у раду Младеновића, Тодосијевића и Урошевића (Inf. Sciences 2016). Идеја је у налажењу минималног броја правила претраге у налажењу решења неког оптимизационог задатка, тако да у исто време њихов квалитет буде бољи од тренутно најбољег у литератури. Другим речима, циљ је предложити што једноставнију хеуристику која истовремено даје решења бољег квалитета и брже од текуће најбоље методе, за проблем који се решава. Биће наведено неколико примера примене хеуристичке методе ,,Мање је више'' и упоредити резултате са одговарајућим из литературе.

У питању је заједнички рад са Ј. Бримбергом, Д. Урошевићем и Р. Тодосијевићем.

детаљније

Семинар Катедре за рачунарство и информатику, 8. јун 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 8. јуна 2017. у сали 718 Математичког факултета са почетком у 18:15 часова.

Предавачи: Дарко Јевремовић и Лука Поповић, Астрономска опсерваторија у Београду

Наслов предавања: LSST – ПЕРСПЕКТИВЕ ЗА СРПСКУ АСТРОНОМИЈУ, ИНФОРМАТИКУ И ФИЗИКУ

Апстракт: Предавање може бити посебно интересантно онима који се баве или планирају да се баве анализом Великих података (енг. Big Data analysis).

Више детаља може се наћи на страници http://computing.matf.bg.ac.rs

детаљније

Геометрија, образовање и визуализација са применама, 8. јун 2017.

Наредни састанак Семинара, биће одржан у четвртак, 8. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17:15 часова.

Предавач: Емилија Нешовић, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу

Наслов предавања: О БИШОПОВОМ РЕПЕРУ ЗА ПСЕУДИ NUL И NUL КАРТАНОВЕ КРИВЕ У ПРОСТОРУ МИНКОВСКОГ

Апстракт: Бишопов репер или релативно паралелан адаптирани репер регуларне криве у еуклидском простору E3 је увео Р.Л. Бишоп 1975. године. Он садржи тангентно векторско поље T и два релативно паралелна нормална векторска поља N1 и N2, у смислу да су изводи тих поља по параметру дужине лука увек колинеарни са T. За разлику од Френеовог репера у E3, Бишопов репер има својство минималне ротације и дефинисан је и у тачкама криве у којима је кривина криве једнака нули. У простору Минковског, до сада су добијени Бишопови репери за просторне и временске криве, али не и за псеудо nul и nul Картанове криве. На излагању ће бити приказано добијање таквих репера као и интересантно својство да од свих nul Картанових кривих, једино nul Картанова кубна крива има два Бишопова репера, од којих се један поклапа са њеним Картановим репером.

детаљније

Међународна конференција 'Approximation and Computation – Theory and Applications - ACTA 2017', Београд, 30. новембар - 2. децембар 2017.

Математички факултет је један од организатора међународне конференције  "APPROXIMATION AND COMPUTATION – THEORY AND APPLICATIONS (ACTA 2017)", која ће бити одржана у Београду од 30. новембра до 2. децембра 2017.

Теме конференције су:

- Полиноми и ортогонални системи
- Нумеричка интеграција (квадратурне и кубатурне формуле)
- Теорија апроксимација
- Научна израчунавања
- Примењена математика

Позивамо заинтересоване колегинице и колеге да узму учешће на конференцији.

Више детаља се може наћи на овде.

детаљније

Семинар за механику, 7. јун 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 7. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17 часова.

Предавач: Милош Којић, Српска академија наука и уметности

Наслов предавања:
КОМПОЗИТНИ КОНАЧНИ ЕЛЕМЕНТ СА ДИСТРИБУИРАНИМ (SMEARED) ПОЉЕМ ЗА КОНВЕКТИВНО-ДИФУЗИОНИ ТРАНСПОРТ ДЕЛИЋА И МОЛЕКУЛА У БИОЛОШКОМ КАПИЛАРНОМ СИСТЕМУ И ТКИВУ

Апстракт:
Капиларна мрежа и биолошко ткиво представљају изузетно сложен систем у погледу транспорта материје, као и у механичком смислу. Напредак у погледу лечења болести (посебно канцера) се углавном заснива на лабораторијским и клиничким експерименталним истраживањима. Захваљујући развоју нумеричких метода и компјутерске технологије, у последњим деценијама се све више користе и нумерички модели. Међутим, велики је изазов да се развију практично применљиви нумерички модели који са одговарајућом тачношћу могу да дају решења корисна за медицинске примене. У неколико претходних саопштења, аутор је представио резултате рада групе сарадника у развоју нумеричке методологије и софтвера. У овом саопштењу, биће изложен ауторов нови концепт транспортних модела који се заснива на формулацији композитног коначног елемента са дистрибуираним (smeared) пољем концентрације. Коначни елемент садржи више домена са посебним пољима концентрације која су повезана конективним 1D фиктивним коначним елементима у чворовима основног елемента. Ова методологија омогућава једноставно моделирање транспорта материје у сложеном биолошком систему уз коришћење материјалних параметара који се могу одредити лабораторијски. На примерима ће бити показана тачност и применљивост уведеног коначног елемента и нумеричког модела.

детаљније

Семинар за рачунарство и примењену математику, 6. јун 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 6. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: Јелена Шух, Факултет организационих наука

Наслов предавања: ИНФРАСТРУКТУРА ЗА Е-ОБРАЗОВАЊЕ ЗАСНОВАНА НА СОФТВЕРСКИ ДЕФИНИСАНИМ МРЕЖАМА

Апстракт:

Предмет истраживања је развој модела инфраструктуре за е-образовање, који је заснован на концепту и технологијама софтверски дефинисаних мрежа (SDN), као и развој образовног модула за учење софтверски дефинисаних мрежа. Представљена је структура предложеног модела који обухвата елементе инфраструктуре и архитектуре и могућности интеграције инфраструктуре са образовним сервисима. Описан је процес пројектовања cloud инфраструктуре засноване на концепту SDN, као и моделирања кључних индикатора перформанси образовне инфраструктуре. Имајући на уму важност едукације у области информационо-комуникационих технологија, представљен је и процес пројектовања образовног модула за учење софтверски дефинисаних мрежа коришћењем развијене инфраструктуре.

Евалуација модела је извршена у Лабораторији за електронско пословање Факултета организационих наука Универзитета у Београду. Резултати показују да предложени модел унапређује процес учења у области софтверски дефинисаних мрежа. Модел се може на једноставан начин прилагодити и применити у процесу едукације у различитим областима, а посебно је погодан за едукацију у области нових информационо-комуникационих технологија.

детаљније

КГТА семинар, 6. јун 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 6. јуна 2017. у Основној школи "Милица Стојадиновић Српкиња" у Врднику од 14 до 17 часова.

http://osnovneskole.edukacija.rs/drzavne/irig/os-milica-stojadinovic-srpkinja-vrdnik

Предавања на Семинару су најавили Зоран Петрић, Александар Вучић и други, а у плану је и да Филип Јевтић и Марија Јелић наставе своје излагање са претходног састанка Семинара.

детаљније

Одељење за математику, 2. јун 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 2. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 15:15 часова.

Предавач: Славко Моцоња, Математички факултет, Београд

Наслов предавања: ПРЕБРОЈИВИ МОДЕЛИ ТЕОРИЈА ЛИНЕАРНИХ УРЕЂЕЊА

Апстракт:
Чувена Вотова хипотеза, један од најстаријих отворених проблема теорије модела, тврди да је број пребројивих модела теорије првог реда (на пребројивом језику) највише пребројив или једнак континууму. Иако је познато да је хипотеза тачна у неким специјалним случајевима, општи приступ њеном решавању, ако постоји, није познат. Међу познатим примерима теорија за које важи Вотова хипотеза спадају теорије неких линеарних уређења, на пример теорије линерних уређења са унарним предикатима и о-минималне теорије. Ово предавање је посвећено једном приступу за класификацију модела теорија линерних уређења, који води до доказа Вотове хипотезе за неке шире класе теорија.

детаљније

Геометрија, образовање и визуализација са применама, 1. јун 2017.

Наредни састанак Семинара, биће одржан у четвртак, 1. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17:15 часова.

Предавач: др Миљан Кнежевић, доцент Математичког факултета

Наслов предавања: DISTANCE IN THE ABSOLUTE PLANE AND CAUCHY FUNCTIONAL EQUATIONS

Апстракт

детаљније

Одбрана докторске дисертације Ивана Димитријевића, 02.06.2017.

Одбрана докторске дисертације Ивана Димитријевића „Геометријска генерализација Ајнштајнове теорије гравитације“, биће одржана у петак 02.06.2017. у 17 сати у сали 830.

детаљније



Вести и дешавања


Активности на семинарима

све вести