Наредни састанак Одељења за механику биће одржан у среду, 8. маја 2013. у 18 часова у сали 301ф МИ САНУ.
Предавач: Драгомир Зековић, Машински факултет, Универзитет у Београду
Наслов предавања: ДИНАМИКА МЕХАНИЧКИХ СИСТЕМА СА НЕЛИНЕАРНИМ НЕХОЛОНОМНИМ ВЕЗАМА-II ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ КРЕТАЊА (трећи део)
Садржај: Разматра се систем материјалних тачака променљиве масе, при чему се изводе једначине кретања за најопштији случај реактивних сила и за случај веза које зависе од процеса измене масе у променљивима Поенкаре-Цетајева. Сва теоријска разматрања се илуструју анализом одговарајућег нехолономног модела.
детаљније
Наредни састанак семинара Математички методи механике биће одржан у среду, 8. маја 2013. у 12 часова у сали 301ф Математичког института, САНУ.
Предавач: Борислав Гајић, Математички институт САНУ
Наслов предавања: КЛАСИФИКАЦИЈА РАВАНСКИХ СИСТЕМА (курс Увод у динамичке системе)
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 7. маја 2013. у 18 часова на Математичком факултету, сала 809, пети спрат.
Предавач: др Милан Димитријевић, научни саветник Астрономске опсерваторије
Наслов предавања: Астроинформатика и виртуелне опсерваторије
детаљније
Након успешних дружења претходних година, Математички факултет и овога маја за све заинтересоване организује акцију Студенти за будуће студенте (и њихове родитеље).
Дружење са потенцијалним будућим студентима је у суботу 18. маја 2013. од 10 до 16 сати у сали за седнице на првом спрату.
детаљније
Престављање књиге "Жива теорема" Седрика Виланија биће одржано 29. априла у 15 часова у Галерији САНУ у оквиру манифестације "Мај месец математике - М3".
Свечано отварање манифестације М3 биће одржано 29. априла у 18 часова у Свечаној сали САНУ.
Више информација и програм манифестације М3 могу се наћи на страни:
http://m3.cpn.rs/
Математичар Седрик Вилани (Cédric Villani, 1973) је модерни јунак Републике Француске. Као један од најталентованијих математичара данас, Вилани се ухватио у коштац са најтежим проблемима у областима диференцијалних једначина и математичке физике. За своје резултате је 2010. добио Филдсову медаљу, највеће признање које математичар може да добије, а додељује се сваке четврте године.
Захваљујући подршци Француског института, Вилани је први актуелни носилац Филдсове медаље који је посетио Србију. У оквиру „Маја месеца математике”, ЦПН и МИ САНУ су објавили његову књигу „Жива теорема”, која је међу Французима изазвала велико интересовање.
детаљније
Наредни састанак Одељења за математику биће одржан у понедељак, 29. априла у 10 часова у сали 2, САНУ.
Предавач: Cedric Villani, Institut Henri Poincare, Paris - dobitnik FIELDS-ове медаље 2010.
Наслов предавања: MONGE MEETS RIEMANN
Садржај: The author will present how the optimization problem of Monge and Kantorovich can be used to solve problems in Riemannian geometry, in particular, give a synthetic interpretation of Ricci curvature bounds.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 25. априла 2013. у 11 часова на Математичком факултету, сала БИМ.
Предавач: Гордана Ђанковић
Наслов предавања: Егзистенција и јединственост решења и методе за решавање неких класа стохастичких диференцијалних једначина (приказ и одбрана мастер рада)
Садржај: У овом раду приказана је поставка основа теорије стохастичких диференцијалних једначина.
детаљније
Наредни састанак Одељења за математику биће одржан у петак, 26. априла 2013. у 14 часова у сали 301ф МИ САНУ.
Предавач: Ubertino Battisti, Universita degli Studi di Torino
Наслов предавања: NON-COMMUTATIVE RESIDUE AND WEYL'S LAW
Садржај предавања.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан 25. априла 2013. у 17 часова у сали 301ф МИ САНУ.
Предавач: Марко Стошић
Наслов предавања: Тополошка рекурзија: од Каталанових бројева до квантизације (наставак)
Садржај: У овој серији предавања биће представљена Тополошка рекурзија - једна од најинтересантнијих модерних метода у топологији, алгебарској и енумеративној геометрији, статистичкој физици али и шире.
Овај рекурзивни поступак је први пут пронађен у статистичкој физици 2007. године (Eynard-Orantin), али се убрзо испоставило да је изузетно универзалан и да има примене у разним областима као што су: комбинаторика, енумеративна геометрија, Громов-Витен инваријанте, Хурвицови бројеви, модули простори алгебарских кривих, имерзије Лагранжијана, (бесконачно-димензиони) интеграбилни системи, матрични интеграли, теорија струна (огледалска симетрија), квантизација, теорија чворова итд.
Многе од ових примена и објашњења повезаности са тополошком рекурзијом су дале потпуно нови поглед на поједине области, али су бројне везе и даље мистериозне и нуде још много отворених питања. Током ових предавања покушаћемо да поменемо неке од ових примена и дамо један осврт на тополошку рекурзију.
Предавања ће бити илустрована бројним примерима са акцентом на главним идејама. Предавања су намењена широј публици.
детаљније
