Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 25. маја 2023, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17.15.
Предавач: Иван Димитријевић, Математички факултет, Универзитет у Београду
Наслов предавања: УВОД У ОПШТУ ТЕОРИЈУ РЕЛАТИВНОСТИ (2. ДЕО)
Апстракт: На овом предавању посматраћемо Ајнштајнове једначине и извести њихова решења у облику FRW метрике, као и Фридманове једначине.
Напомене:
Семинар је могуће пратити и онлајн. Регистрација за учешће на семинару: https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/5vJy5i44YQbMdSuDZ
Уколико сте већ регистровани, предавање можете пратити на следећем линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/jJPbbrZF9BLD73r5m
Неулоговани корисници могу пратити пренос предавања на овом линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/cngMrxTa7WoFSKZJn/ddPssjwsP40vEFRiLjVYEt-bWXLwl-VPYEEFMQjMOG1
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 24. маја 2023, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14.15. У питању је заједнички састанак са Одељењем за механику.
Предавач: Звонимир Шикић, Центар за логику и теорију одлучивања Свеучилишта у Ријеци
Наслов предавања: ВЈЕРОЈАТНОСТ, ИНДУКЦИЈА И КАУЗАЛНОСТ
Апстракт: Према Хумеу нема рационалног темеља за било какво индуктивно, а ни каузално закључивање. Постоје само обичаји и навике. Али резултати теорије вјеројатности доказују да су неки обичаји и навике бољи од неких других. Хумеове ријечи ,,обичај” и ,,навика” требале су нас натјерати на предају: индуктивном закључивању се ништа не може рећи, осим да је то оно што радимо. Подсјетит ћемо на бејесовски одговор Хумеу, који доказује да то није истина. Можда не можемо доказати да су навике и обичаји које препоруча теорија вјеројатности апсолутно најмудрији, али на темељу наших увјерења о томе какав је свијет, можемо доказати да су те навике и обичаји разумније од других.
Однос каузалности и вјеројатности нешто је сложенији. Како то исправно тврде уџбеници вјеројатности и статистике, корелација није узрочност и нема чисто пробабилистичке методе која узрочну причу може одредити само из података. Но, то не значи да каузалне везе не постоје, што и данас често тврде многи статистичари и филозофи (који се иначе ријетко слажу). Остали знанственици, уз 2 кориштење пробабилистичких метода, податке најчешће тумаче на темељу неформалних узрочнопосљедичних претпоставки. Да бисмо то разумјели упознат ћемо се с начелом сигурне ствари и Симпсоновим парадоксом. То је први корак према систематском увођењу формалних метода које се могу користити за изражавање и тумачење узрочности. Уз њихову помоћ могуће је математички описати узрочне сценарије било које сложености и одговорити на проблеме доношења одлука у битно сложенијим ситуацијама од оних које генерирају Симпсонови обрати. Ријеч је о формалној теорији каузалности развијеној у задњих 30-так година, коју многи сматрају каузалном револуцијом.
Напомене:
Предавање се могу пратити на даљину преко линка:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/T9XDGChhq8aDcNqmz/qw7wIwci2jv2rdg9I9CrXkm7OJhF_LB8DfjXZp4jTFV
Регистрациона форма је доступна на:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/tz97w4Hu4c3unsJ7N
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у среду, 24. маја 2023, са почетком у 19 часова.
Предавач: Душан Рамљак, assistant teaching professor of information science, Penn State Great Valley, Pennsylvania State University, United States
Наслов предавања: ПОТЕНЦИЈАЛ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У БОРБИ ПРОТИВ АЛКОХОЛИЗМА И НАРКОМАНИЈЕ
Апстракт: Тренутно се претпоставља да има око 40 милиона људи у САД који имају проблеме проузроковане прекомерним коришћењем алкохола и дрога. Нераздвојни чинилац борбе за превенцију и третман тих и таквих проблема је употреба широког спектра постојећих података о здравственом, физичком и психолошком стању људи код којих се проблеми манифестују. Наше истраживање покушава да постави основе метода и открије могућности вештачке интелигенције да помогне у третману поменутих проблема. Важан део истраживања је евалуација ефикасности метода које се базирају на разумевању узрочно последичних веза из података које генерише онлине платформа за борбу против алкохолизма и наркоманије. Платформа Smart Personalized Adaptive Recovery System SPARx је прва потпуно виртуелна платформа за третман алкохолизма и наркоманије која пружа усклађивање третмана на основу разумевања навика пацијената које третира. Предавање ће бити одржано на српском језику колико год буде могуће с обзиром да се базира на раду студената који користе податке из САД фирме која је направила платформу употпуњене подацима америчке националне анкете о коришћењу дрога и здрављу корисника алкохола и опојних дрога.
Напомена: Регистрациона форма за учешће на Семинару је доступна на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CW5nJWDSEZDj7p32p
Уколико желите само да пратите предавање без могућности активног учешћа, пренос је доступан на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/4LNW8WtML7rLKojoz
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у уторак, 23. маја 2023. са почетком у 16.15.
Предавач: dr Abid Hussain, Department of Statistics Govt. Mian Shahbaz Sharif College, Rawalpindi, Pakistan
Наслов предавања: USES OF RANK TRANSFORMATION IN NON-PARAMETRIC STATISTICS
Апстракт:
Many of the more useful and powerful non-parametric procedures may be presented unified bytreating them as rank transformation procedures. But on the other hand, if we have only ranks for analysis, we do not know the magnitudes of the difference between measurements that were ranked because the ranks procedures are treated all the differences between values equally. For example, three students taking an examination may be ranked first, second, and third on the basis of the order in which they complete the examination. This does not mean, however, that the time elapsing between completion by number 1 and by number 2 is the same as that between number 2 and number 3. For example, the student finishing first may finish five minutes before the second student, who, in turn, may finish eight minutes before the third. In this example, if we use only ranks for further investigation, we will lose the actual time difference information between finishing the test among competitors.
We need an alternative rank transformation that works as an ordinary ranking scheme as well as behaves relatively with its original data format. We put our effort to resolve this issue by proposing a new relative rank-based scheme. The ordinary ranks are functionalized by incorporating data range and quantile coverage simultaneously in the proposed formula. This dual use of additional information is found to enhance the sensitivity of the devised scheme toward offering more competent weights of competing observations. Some key mathematical properties of the proposed functionalization are highlighted. The performance is also investigated under a set of diverse parametric settings involving different stochastic formulations, sample sizes, degrees of correlation, etc. In the second part of this seminar, I will present a rank correlation coefficient based on the differences of the ranks only (not the squared difference of ranks). This method was discussed in the seminal work of Spearman (1904). He mentioned this method on pager number 86 with some merits and drawbacks. Best of my knowledge, this approach has never been used in the literature, because of maybe unavailability of sampling properties and critical values. After almost 120 years, I have solved the sampling properties and determined the critical values for this method. Based on the results, we can use this approach parallel with the Spearman’s correlation coefficient (ρ) and Kendall’s correlation coefficient (τ).
Референце:
Spearman, C. (1904). The proof and measurement of association between two things. The American Journal of Psychology, 15:72–101.
Линк за приступ предавању:
https://zoom.us/j/94859404654?pwd=VWJZUzY5dTNjdFBkbHliTTNzME8wQT09
Meeting ID: 948 5940 4654
Passcode: 231282
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 23. маја 2023, у сали 809 Математичког факултета са почетком у 18 часова.
Предавач: dr Martin Leitzinger, Department for Geophysics, Astrophysics and Meteorology, Institute of Physics, University of Graz
Наслов предавања: STELLAR CORONAL MASS EJECTIONS
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 23. маја у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14.15. Састанак је могуће пратити и на даљину.
Предавач: Предраг Јаничић, Математички факултет, Универзитет у Београду
Наслов предавања: АУТОМАТСКО ДОКАЗИВАЊЕ ТЕОРЕМА КАО РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА ОГРАНИЧЕЊА
Апстракт: У излагању ће бити представљен један нов приступ аутоматском доказивању теорема. За разлику од других приступа аутоматском доказивању теорема, у којима простор претраге чине формуле и оно за чиме се трага поново је формула, у овом приступу трага се за доказом као целином. Наиме, конкретан доказ у фиксираном логичком оквиру може се кодирати низом природних бројева, а синтаксичка ограничења која везују кораке доказа могу се превести у линеарна ограничења над тим бројевима. За задати скуп аксиома, задату формулу коју треба доказати и задату дужину траженог доказа, на тај начин може се добити инстанца проблема задовољивости линеарних ограничења коју аутоматски може решити одговарајући решавач. Из тог решења онда се може реконструисати тражени доказ.
Овај приступ има неколико својстава која немају други приступи. На пример, његовим коришћењем може се добити најкраћи могући доказ, једноставно се могу добити абдукти, једноставно се могу задати фрагменти доказа који треба допунити и једноставно се могу добити машински провериви докази.
Описани приступ примењен је на кохерентну логику (која је изражајна као логика првог реда) и имплементиран у оквиру јавно доступног доказивача Ларус. Доказивач Ларус ефикаснији је од више других доказивача за логику првог реда који генеришу машински провериве доказе.
Коаутор овог рада је проф. Julien Narboux из Француске.
Напомене: Напомена: Регистрациона форма за учешће на Семинару је доступна на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/wnz6oyxsQsy29LfJA/MjQ__eH607WeAL9X7IFtUI98xdQQgVkp-ljiEKPPfXr
Уколико желите само да пратите предавање без могућности активног учешћа, пренос је доступан на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YoqHWKALRkRTbK9So
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у понедељак, 22. маја 2023. у сали 718 Математичког факултета са почетком у 18 часова.
Предавач: Josep Torrellas, University of Illinois Urbana-Champaign (UIUC); Director of the SRC/DARPA ACE Center for Evolvable Computing
Наслов предавања: CLOUD COMPUTER ARCHITECTURE OF THE NEXT DECADE
Апстракт: The Cloud of the next decade will be defined by the need to process vast swaths of data for insights in a timely manner. Minimizing data movement to curtail energy consumption and increasing computation efficiency will be the overriding constraints. The compute infrastructure will be a seamless hierarchy of compute centers from edge to geo-distributed mega-datacenters. Each compute center will contain a large number of heterogeneous hardware accelerators, and tasks of unprecedentedly small granularity will ship computation to where data is. In this talk, I will describe some of the research on computer systems that my group is performing to attain this vision. We are developing programmable accelerators organized into ensembles, heterogenous memory systems, smart network interfaces and secure hardware structures. The combination of all these technique is likely to deliver large improvements in performance and energy efficiency.
Биографија предавача:
Josep Torrellas is the Saburo Muroga Professor of Computer Science at the University of Illinois Urbana-Champaign (UIUC). He is the Director of the SRC/DARPA ACE Center for Evolvable Computing, past Co-Leader of an Intel Strategic Research Alliance (ISRA) on Computer Security, and past Director of the Illinois-Intel Parallelism Center (I2PC). His research interests are computer architectures for shared-memory multiprocessors and parallel computing. Some of his contributions include thread-level speculation (TLS) architectures, the Bulk Multiprocessor concept, deterministic record and replay mechanisms, process variation mitigation techniques, and hardware defenses against speculative execution attacks. In addition, he has contributed to several experimental multiprocessor designs such as IBM’s PERCS Multiprocessor, Intel’s Runnemede Extreme-Scale Multiprocessor, Illinois Cedar, and Stanford DASH. He has graduated 48 PhDs, who are now leaders in academia or industry.
детаљније
У оквиру Семинара Катедре за рачунарство и информатику проф. Josep Torrellas (University of Illinois Urbana-Champaign - UIUC; Director of the SRC/DARPA ACE Center for Evolvable Computing), одржаће предавање у понедељак, 22. маја 2023, у сали 718 Математичког факултета са почетком у 18 часова.
Наслов предавања: CLOUD COMPUTER ARCHITECTURE OF THE NEXT DECADE
Апстракт:
The Cloud of the next decade will be defined by the need to process vasts waths of data for insights in a timely manner. Minimizing data movement to curtail energy consumption and increasing computation efficiency will be the overriding constraints. The compute infrastructure will be a seamless hierarchy of compute centers from edge to geo-distributed mega-datacenters. Each compute center will contain a large number of heterogeneous hardware accelerators, and tasks of unprecedentedly small granularity will ship computation to where data is. In this talk, I will describe some of the research on computer systems that my group is performing to attain this vision. We are developing programmable accelerators organized into ensembles, heterogenous memory systems, smart network interfaces and secure hardware structures. The combination of all these technique is likely to deliver large improvements in performance and energy efficiency.
Биографија предавача:
Josep Torrellas is the Saburo Muroga Professor of Computer Science at the University of Illinois Urbana-Champaign (UIUC). He is the Director of the SRC/DARPA ACE Center for Evolvable Computing, past Co-Leader of an Intel Strategic Research Alliance (ISRA) on Computer Security, and past Director of the Illinois-Intel Parallelism Center (I2PC). His research interests are computer architectures for shared-memory multiprocessors and parallel computing. Some of his contributions include thread-level speculation (TLS) architectures, the Bulk Multiprocessor concept, deterministic record and replay mechanisms, process variation mitigation techniques, and hardware defenses against speculative execution attacks. In addition, he has contributed to several experimental multiprocessor designs such as IBM’s PERCS Multiprocessor, Intel’s Runnemede Extreme-Scale Multiprocessor, Illinois Cedar, and Stanford DASH. He has graduated 48 PhDs, who are now leaders in academia or industry.
детаљније
