Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 7. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17 часова.
Предавач: Милош Којић, Српска академија наука и уметности
Наслов предавања:
КОМПОЗИТНИ КОНАЧНИ ЕЛЕМЕНТ СА ДИСТРИБУИРАНИМ (SMEARED) ПОЉЕМ ЗА КОНВЕКТИВНО-ДИФУЗИОНИ ТРАНСПОРТ ДЕЛИЋА И МОЛЕКУЛА У БИОЛОШКОМ КАПИЛАРНОМ СИСТЕМУ И ТКИВУ
Апстракт:
Капиларна мрежа и биолошко ткиво представљају изузетно сложен систем у погледу транспорта материје, као и у механичком смислу. Напредак у погледу лечења болести (посебно канцера) се углавном заснива на лабораторијским и клиничким експерименталним истраживањима. Захваљујући развоју нумеричких метода и компјутерске технологије, у последњим деценијама се све више користе и нумерички модели. Међутим, велики је изазов да се развију практично применљиви нумерички модели који са одговарајућом тачношћу могу да дају решења корисна за медицинске примене. У неколико претходних саопштења, аутор је представио резултате рада групе сарадника у развоју нумеричке методологије и софтвера. У овом саопштењу, биће изложен ауторов нови концепт транспортних модела који се заснива на формулацији композитног коначног елемента са дистрибуираним (smeared) пољем концентрације. Коначни елемент садржи више домена са посебним пољима концентрације која су повезана конективним 1D фиктивним коначним елементима у чворовима основног елемента. Ова методологија омогућава једноставно моделирање транспорта материје у сложеном биолошком систему уз коришћење материјалних параметара који се могу одредити лабораторијски. На примерима ће бити показана тачност и применљивост уведеног коначног елемента и нумеричког модела.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 6. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.
Предавач: Јелена Шух, Факултет организационих наука
Наслов предавања: ИНФРАСТРУКТУРА ЗА Е-ОБРАЗОВАЊЕ ЗАСНОВАНА НА СОФТВЕРСКИ ДЕФИНИСАНИМ МРЕЖАМА
Апстракт:
Предмет истраживања је развој модела инфраструктуре за е-образовање, који је заснован на концепту и технологијама софтверски дефинисаних мрежа (SDN), као и развој образовног модула за учење софтверски дефинисаних мрежа. Представљена је структура предложеног модела који обухвата елементе инфраструктуре и архитектуре и могућности интеграције инфраструктуре са образовним сервисима. Описан је процес пројектовања cloud инфраструктуре засноване на концепту SDN, као и моделирања кључних индикатора перформанси образовне инфраструктуре. Имајући на уму важност едукације у области информационо-комуникационих технологија, представљен је и процес пројектовања образовног модула за учење софтверски дефинисаних мрежа коришћењем развијене инфраструктуре.
Евалуација модела је извршена у Лабораторији за електронско пословање Факултета организационих наука Универзитета у Београду. Резултати показују да предложени модел унапређује процес учења у области софтверски дефинисаних мрежа. Модел се може на једноставан начин прилагодити и применити у процесу едукације у различитим областима, а посебно је погодан за едукацију у области нових информационо-комуникационих технологија.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 6. јуна 2017. у Основној школи "Милица Стојадиновић Српкиња" у Врднику од 14 до 17 часова.
http://osnovneskole.edukacija.rs/drzavne/irig/os-milica-stojadinovic-srpkinja-vrdnik
Предавања на Семинару су најавили Зоран Петрић, Александар Вучић и други, а у плану је и да Филип Јевтић и Марија Јелић наставе своје излагање са претходног састанка Семинара.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 2. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 15:15 часова.
Предавач: Славко Моцоња, Математички факултет, Београд
Наслов предавања: ПРЕБРОЈИВИ МОДЕЛИ ТЕОРИЈА ЛИНЕАРНИХ УРЕЂЕЊА
Апстракт:
Чувена Вотова хипотеза, један од најстаријих отворених проблема теорије модела, тврди да је број пребројивих модела теорије првог реда (на пребројивом језику) највише пребројив или једнак континууму. Иако је познато да је хипотеза тачна у неким специјалним случајевима, општи приступ њеном решавању, ако постоји, није познат. Међу познатим примерима теорија за које важи Вотова хипотеза спадају теорије неких линеарних уређења, на пример теорије линерних уређења са унарним предикатима и о-минималне теорије. Ово предавање је посвећено једном приступу за класификацију модела теорија линерних уређења, који води до доказа Вотове хипотезе за неке шире класе теорија.
детаљније
Наредни састанак Семинара, биће одржан у четвртак, 1. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17:15 часова.
Предавач: др Миљан Кнежевић, доцент Математичког факултета
Наслов предавања: DISTANCE IN THE ABSOLUTE PLANE AND CAUCHY FUNCTIONAL EQUATIONS
Апстракт
детаљније
Одбрана докторске дисертације Ивана Димитријевића „Геометријска генерализација Ајнштајнове теорије гравитације“, биће одржана у петак 02.06.2017. у 17 сати у сали 830.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 30. маја 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.
Предавачи: доц. др Александра Лабус и проф. др Зорица Богдановић, Факуктет организационих наука, Универзитет у Београду
Наслов предавања: INTERNET OF THINGS: ПРОМОЦИЈА УЏБЕНИКА "ИНТЕРНЕТ ИНТЕЛИГЕНТНИХ УРЕЂАЈА"
Апстракт:
Интернет интелигентних уређаја представља нову област информационих технологија која омогућава повезивање већег броја корисника, уређаја, услуга и апликација на интернет. Може се применити у домаћинствима, градовима, енергетици, малопродаји, логистици, пољопривреди, индустрији, образовању, здравству, пословању, државној управи, чиме се знатно унапређује квалитет живота и олакшава испуњавање свакодневних активности. На предавању ће бити представљен први уџбеник на српском језику из области Интернета интелигентних уређаја (енг. Internet of Things, IoT).
Уџбеник под називом "Интернет интелигентних уређаја" даје преглед теоријских концепата, технологија и методолошких поступака за развој и примену интернета интелигентних уређаја. Такође, дат је и преглед паметних окружења у којима се IoT примењује: паметне куће, паметни градови, паметне учионице, паметни саобраћај, и др.
Аутори уџбеника су професори Катедре за електронско пословање: проф.др Божидар Раденковић, проф. др Маријана Деспотовић-Зракић, проф. др Зорица Богдановић, доц. др Душан Бараћ, доц. др Александра Лабус и доц. др Живко Бојовић.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 30. маја 2017. у сали 844 Математичког факултета са почетком у 14 часова.
Предавачи: Филип Јевтић и Марија Јелић
Наслов предавања: МЕТРИКА И ПОЛИТОПИ
Апстракт:
Мотивисан класичном теоремом Канторовича и Рубинштајна, Анатолиј Вершик је асоцирао сваком коначном метричком простору тзв. Липшицов политоп и поставио проблем карактеризације коначних метричких простора преко f-вектора асоцираних политопа. Поред основне конструкције, биће изложени и неки оригинални резултати, према раду https://arxiv.org/abs/1703.06612 Cyclohedron and Kantorovich-Rubinstein polytopes Filip D. Jevtić, Marija Jelić, Rade T. Živaljević
детаљније
Због радова на факултетској трафо станици могућ је прекид снабдевања струјом у недељу 28. маја 2017. године у времену од 09 до 12 сати.
детаљније
